Loša filozofija

Proleću mi razne misli kroz glavu. Ajd da uzmem i stavim ih na papir. Valjda tako treba. A šta da stavim? “Kako bih voleo um moj neće i“. Početi stihom jedne kvalitetne pesme. To je krađa? Nije! ‘’Nekad moramo zajmiti tuđe misli, ne bi li došli do svojih’’. Evo, ponovo zajmim.

Šta bih voleo? Nemam pojma. Možda da filozofiram? Da, jer je najpotrebnije od svega. Zašto? Filozofija se jede. Kako se jede? Namaže se na leba i, jede se! Zanimljivo. Šta je to zanimljivo? Suprotno od nezanimljivog. Odgovor je prost, zato piši prosto. Izgleda da ne mogu, hvata me panika. Sam sam u kući. U svojoj sobi. Izolovan u potpunosti. Ne! To nije panika. Anksioznost? To je strah! Od samoće? Ali samoća je moj najbolji prijatelj. Prijatelj! Odavno nisam čuo tu reč. Odavno – to mu dođe vremenski pojam!? Vreme nije pojam! I pored toga što je onaj nemački filozof Kant uzaludno pokušavao celog života da dokaže suprotno.

Prijatelj. Prijatelj? To je davno izgubljena imenica. Ništa više od toga. Hm. Moguće.

Znam. Ne znam. Svakojake misli imam. ‘’Mislim, dakle jesam’’. Oho, pa ja citiram filizofe. Citati se smenjuju. I citati su misli. Dobro je,  opet, jer, ima ih. Kada ih ne bude bilo, biću mrtav. Valjda? ’’Smrt je neprovjerena glasina’’. I to je moguće. A možda i nije? Ko bi to mogao da zna? Ponovo ne znam. Ali, moram da pišem. Možda loše, možda dobro. To je ‘’mein kampf’’. Najjače oružje koje imam. I jedino. Olovka i papir! Papir mi je štit, a olovka mač.

Slagao sam! Ne pišem, već kucam. Na kompjuterskoj tastaturi. Lepše zvuči samo pominjanje olovke i papira. Zato što je teže pisati nego kucati. Ali, i to je neka borba.

Samo još da utvrdim protiv koga se borim. Ili zašto? Humanizam, ideali ili nešto skroz treće. Zašto? Zbog ljudi? Zbog mene? Vredi li? Da, možda, ne! Uh, zbunio sam se. Možda je trenutak da uključim tv u boji. Ne. Nikako. To je loše. Sećam se da sam čuo priče da je i dobro ponekad, ali se ne sećam da sam video to dobro. Da okušam sreću? Ona mi nikad nije bila saveznik. To mi je tek nepoznato. O tome sam samo čitao i slušao…

Ne mogu više. Predaješ se? Nikad. Nikad! Privremeno se povlačim. Za sad. Ipak je ovo jedno kratko i loše filozofiranje. A možda i nije? U svakom slučaju, kratko…

 

Drugarski, Nikola Ćupas

Advertisements

Komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s