Марко Краљевић трећи пут међу Србима

Кукају ти Срби, кукају… Косово изгубљено, земља не мож’ да се обрађује, а педери и лезбијке треба да шетају главним градом. Туга, чемер, јад. Шта ће? Куд ће? У помоћ призивају друга Тита, али он се не одазива. Недоступан годинама! Мислише Срби кога могу да позову у помоћ. Да ли браћу Русе или неког трећег?! И сину једном онако мудром домаћину из срца Србије, идеја да поново дозову Марка Краљевића. Драган из Јагодине беше тај домаћин.

Марко је епски јунак. Он може све проблеме и муке наше да реши. Да натера сељаке да обрађују земљу, да поврати Косово и Метохију, свету српску земљу и да изнабија на колац све педере и лезбијке, те да се заувек решимо тог блуда, разврата и срамоте која је задесила наш небески народ. Кадар је да поврати веру у природну породицу и традиционалне вредности. А понајпре од свега, једино је он у стању да разјебе тај Масонско – ватиканско – илуминатски – геј лоби и заверу.

Мољаше наши грађани тако данима, месецима, док Марко није почео у гробу да се окреће. Досадило му се онако мртвом, зато се диже и поново отиде пред Бога.

– Шта је Маре? – упита Господ.

– Пусти ме Боже, још само овај пут да сиђем доле међу моје слепце, да им решим коначно те проблеме и да могу на миру да мирујем. Знам шта ме је све задесило прошли пут,  линчоваше ме и у затвор стрпаше, али јаче је то некако од мене. Јаче од овол’ког јунака. Сам’ још једаред и никад више.

– Ма нема фрке Маре батице, али кад би могло њима да се помогне, ја би им помогао први. То ти рекох и прошли пут, ал’ ти не хтеде да ме слушаш.

– Само ти Боже поврати мени Шарца, оружје и стару снагу моју ми поново поврати, па да отиднем доле.

Виде Бог да нема леба, да је овај тврдоглав (све ми дирај, традицију – НЕ) као и већина Срба, слеже раменима и махну руком.

– Иди кад си решио – рече Господ – али поново нећеш добро проћи.

И тако се Марко нађе на земљи. Угледа многе промене од прошлог пута. Јашући Шарца полако се приближи Београду. Примети многобројне велике замкове, па размишља како је Србија наједном постала тако богата и моћна, и зашто ли толико кука сиротиња раја и дозива га. Каска ти Маре лагано Шарца свог и сврати у неку кафану поред пута. Нова времена дошла, јер нема више ме’ана, чудног ли чуда.

Уђе у кафану, наручи вино, дабоме шта би друго, и поче се распитивати шта се збивало од његовог прошлог силаска, јер Марко у гробу постаде мало више мудар, а никако није желео да срља и прави исте грешке као ономад када га је Домановић враћао на земљу. Сазнаде Марко за интернет и фејсбук, те му направише добри људи профил на овој мрежи. Поји Марко себе, а богме и Шароњу. Један лајк себи, један Шарцу даје! Но, као што народна песма каже:

“Вино пије Краљевићу Марко

Са старицом Јевросимом мајком,

А кад су се напојили вина,

Мајка Марку стаде бесједити:

„О мој синко, Краљевићу Марко,

Остави се, синко, четовања,

Јер лајк добра донијети неће,

А старој се досадило мајци,

Све лајковати глупаве статусе!

Већ брани барабо онај народ,

Од педера, лезбијки и срамоте!

То је Марко послушао мајку…“

Отиде Краљевић Марко на ту параду и виде неке ЛГБТ (чуо је да се тако зову), а пошто Маре беше велик јунак, он би очас посла могао да их натакне на колац, ал’ Маре мудро поступи и реши да разговара с њима.

Отуд иду педери и лезбијке,

Они носе заставе дугиних боја,

Па говоре Краљевићу Марку:

„Море, Марко, ајд на журку!“

– „Море, ЛГБТ, не газ’те калдрму!“

„Море, Марко, ајд на журку!“

– „Море, ЛГБТ, не газ’те калдрму!“

„Море, Марко, ајд на журку!“

Размишља се Маре, размишља. Људи га упорно зову на славље, а не у рат. Како то? Зар народ Сербски да се скупи у толиком броју на једном месту, а да не иду у рат?! Чудно да чудније не може бит. А зашто Срби да ратују са Србима? Гледа ове што парадирају, па виде да они уопште оружја немају. Маре беше мало збуњен. Али, као прави јунак не хтеде ударити на ненаоружане људе. Не хтеде ударити на слабије. А зашто и да удари на њих кад желе само да прошетају?! На крају, као прави јунак и родољуб одложи оружје, те се поносно придружи паради и слављу. Шеташе Марко кроз главни град са свим тим људима, али Ђаво дође по своје. Хорде хулигана ударише на њих.

“Водите љубав, а не рат“.

Не бацајте то камење на народ свој! – говори Марко људима из масе. Али они га не хтеду слушати, већ наставише још агресивније нападати камењем и моткама земљаке своје. Приђе ближе њима Краљевић Марко у жељи да нађе дипломатско решење и умири насилничку страну, ал’ барабе претукоше Марка скоро на смрт.

Запрепасти се Марко доживевши и претрпевши батине од српске руке. Разочара се дубоко у сопствени народ. Подиже главу ка небесима и рече: Кукавичка крв тече венама данашњих “бранитеља“ домовине. Нема леба од овијех Срба, кад јачи туку слабије уместо да их бране. Врати ме Боже натраг горе, јер овде нема живота мени – и поче да плаче.

Врати Краљевића Господ на небеса и каза му мирним тоном – Е Маре батице, рекох ти ја, а ти не хтеде да ме слушаш.

Марко ништа не рече, већ настави сузе ронити…

Advertisements

One thought on “Марко Краљевић трећи пут међу Србима

Komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s