Jedan običan radni dan

Zvoni alarm. Otvori oči. Isključi ga. Protegni se. Zevaj. Udahni duboko. I sporo. Mrzi te da ustaješ. Ali moraš. Ne ide ti se na posao. Ali moraš. Proteži se još minut. Ne više. Prođe pet. Ustaj brzo. Žurno. Stavi džezvu. Idi u kupatilo. Umij se. Operi zube. Paste ima još malo. Seti se kasnije da kupiš. Pogledaj se u ogledalo. Šta vidiš? Ne razmišljaj sada o tome. Zakasnićeš. A to se ne sme. Voda je proključala. Zakuvaj kafu. Obuci se. Pokupi dokumenta, pare i ključ od kuće.

Sedi. Srkni kafu. Konektuj se. Pogledaj vesti. Jedan, drugi, treći portal. Ubistva, pljačka naroda, socijalno ugroženi, štrajkovi, afere, prazna obećanja, populističke izjave – znači, dobro je. Nema promena. Podeli neki članak. Nešto važno. Sve je važno danas! Pucamo na sve strane. I po svim šavovima. Kasniš! Požuri, ode autobus. Koračaj brzo. Spremaj sitan keš usput. Za kartu.

Osluškuj. Ne budi nezainteresovan. Čuj ih. Žale se jedni drugima od ranog jutra. Muka ti je od toga? Ne stavljaj slušalice! Njihovi problemi su i tvoji. Delite istu sumornu realnost. Šta možeš da učiniš? Kako da pomogneš? Za početak, klimni glavom. Potvrdno. Složi se sa njima. Jer, oni su ti. I ti si oni. Imaj to na umu. Uvek!

Tvoja stanica. Siđi. Pusti korak. Preispitaj se šifre alarma dok otvaraš knjižaru. Deaktiviraj ga. Obuci uniformu. Oribaj pod i izloge. Obriši prašinu i police. Proveri da li je u izlogu sve izloženo. Dopuni prazna mesta. Otvori knjižaru. Očekuj prve mušterije. Pardon, potrošače! Postavljaće glupa pitanja. Mnogi će biti jako neljubazni i neprijatni prema tebi. Ljubazno im odgovaraj. “Mušterije su uvek u pravu“. Tražiće gomilu glupih knjiga. Ti im reci da su dobre. Slaži ih! Kaži im da su odlične! Jebi ga, gazda i poredak profitiraju od toga.

Odi na pauzu i pojedi svoj đevrek sa susamom. Popij svoj jogurt. Poštuj vreme predviđeno za pauzu, a mogao bi i da požuriš malo. Nastavi prodaju. Ulizuj se ljudima. Ti si prodavac! To ti je posao. Zaradio si danas gazdi 100000 rsd. I svoju dnevnicu od 1000 rsd. Celih! Gazda neće biti zadovoljan, jer, uvek može više. No, dobićeš već redovno sledovanje kritike.

Predaj smenu. Poželi koleginicama srećan rad. Kreni kući. Svrati u market. Kupi šta treba za kuću. Taman da potrošiš pola dnevnice. Zahvali se drugu na pozivu za bleju. Lukzus je popiti piće u kafiću radnim danima. Ne zadržavaj se previše usput, keva je spremila ručak.

Jedi. Odmori se malo. Dremni pola sata. Stavi film da se skida. Skuvaj kafu. Pogledaj vesti ponovo. Iz zemlje i sveta. Proveri poštu. Odgovori. Uloguj se na mrežu. Vidi šta ima. Izloguj se. Čitaj. Odgledaj film. Čuj se sa nekim. Pitaj kako je i šta radi. Večeraj nešto lagano.

Istuširaj se. Spremi garderobu za sutra. Ušuškaj se. Navij alarm. Uloguj se ponovo. Potraži nju tamo. Pogledaj neku njenu sliku i post. Poželi joj laku noć, ako nemaš nešto pametnije da joj kažeš. Gledaj šta ljudi dele, čitaju, misle. Podeli i ti opet nešto. A onda skroluj. Skroluj i gledaj dok te san ne savlada.

Zvoni alarm. Otvori oči. Isključi ga…

Advertisements

One thought on “Jedan običan radni dan

Komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s