Tri crkve za dva Gašića i patrijarha

U utorak, 06. 10. 2015,  nakon što je osveštao novoizgrađenu crvku svetog Jovana Krstitelja u Kruševcu, koju su podigli ministar Gašić i njegov brat Boban, patrijarh Irinej se obratio prisutnima rekavši ’’da su se braća Gašić na ovaj način pridružili krugu velikih srpskih ktitora’’, kao i da je pomenuta crkva ’’neotuđivo narodno bogatstvo’’.  U znak zahvalnosti za učinjeno delo, patrijarh je Bratislavu Gašiću uručio orden svetog kralja Milutina, a Bobanu Gašiću orden svetog Save drugog reda.

Kada bismo se malo izmakli u stranu radi trezvenijeg sagledavanja kompletne političke slike grada Kruševca, zdrav razum bi nas doveo do zaključka da se vraćamo u srednji vek, a da je Gašiću dodeljena ta misija, koju kao njen predvodnik za sada obavlja najbolje moguće. Mračnom nebu iznad grada ovim potezom dodat je još jedan tamni oblak, jer ovo nije prvi srednjovekovni ispad od strane Gašića. U avgustu ove godine, nakon donacije Udruženja građana Biblijsko društvo Srbije od 4000 primeraka Novog zaveta i isto toliko Pravoslavnih molitvenika vojsci Srbije i pripadnicima ministarstva odbrane, Gašić je izjavio ’’da postoji istorijska i tradicionalna veza u izgradnji moderne srpske države i njene vojske, ali da ni jedno ni drugo ne mogu bez vere’’, što je skandalozna i sramotna izjava na mnogo nivoa. Takođe, izjavio je tada ’’Vera u boga je ono što nas spaja’’, a da i danas tako (pogrešno) misli vidimo iz njegovih postupaka.

Životni standard Kruševljana kontinuirano opada iz godine u godine, što je posledica katastrofalnih privatizacijskih pljački koje su dovele do uništenja privrede i što je rezultiralo gubitkom ogromnog broja radnih mesta. Broj radnika u realnom sektoru je na istorijskom minimumu, odnosno ispod 3000, a na hiljade ljudi je izgubilo poslove, i na taj način su dovedeni do samog ruba egzistencije te prinuđeni da zavise od socijalne i/ili neke druge pomoći.

U situaciji kada imamo porast opšte bede i siromaštva izgradnja crkve predstavlja ništa drugo no poseban oblik bahaćenja. Naravno, ceremonijalno ritualno mađijašenje upotpunjuje patrijarh, koji eto, u vreme sveopšte krize zida i otvara nove crkvene objekte širom zemlje – dok bolesnu decu lečimo sms porukama i donacijama zbog užasnog stanja u zdravstvu.

Kompletan događaj su ispratili svi lokalni mediji, naravno. To nas dovodi do toga da ponovo postavimo pitanje zašto to nisu učinili kada se pre nekoliko dana pojavila vest da je ministar Gašić optužen za sukob interesa? Iz nekih nama (ne)poznatih razloga bivamo uskraćeni za sve informacije u kojima se bivši gradonačelnik pominje u negativnom kontekstu. Neki bi to nazvali cenzurom, ali to su verovatno ’’mrzitelji’’ koji ne žele progres zemlje – a možda ipak naš lokalni moćnik demonstrira moć!

Ova priča je primer zajedničkog delovanja crkvene i političke vlasti sa ciljem očuvanja vladajućeg poretka. S jedne strane imamo crkvenu instituciju koja je zakonom oslobođena od poreza, a čijim penzionisanim radnicima mi plaćamo penzije, i čije neretko intervenisanje u javni politički život često krši Ustavom propisani sekularizam, gde nedvosmisleno piše da nijedna religija nije državna. Klerikalizacija društva je počela još devedesetih godina i traje do danas. Od tada postoji i neraskidiva uzajamna podrška crkvene i državne vlasti, te danas, u multireligioznoj Srbiji, SPC ima privilegovan status. Svedoci smo kako viđenije vladike čija se imena vezuju za razne finansijske, silovateljske i pedofilske skandale nisu završile pred sudom, ili su njihovi slučajevi zastareli, kao i huškanje patrijarha Irineja protiv marginalizovanih manjinskih grupa, što još jednom ukazuje na zaštitu SPC od strane političkih elita. Delanje rukovodećeg sveštenstva crkve ima najmanje veze sa autentičnom verom. Visokim crkvenim činovnicima se stalno dešavaju ispadi iz okvira nadležnosti koje bi trebalo da obavljaju, pa tako umesto da slede misiju crkve i put vere, oni se mešaju u društveno političke odnose i prave probleme.

S druge strane imamo visoko pozicioniranog političkog funckionera čije je se ime često pominje kao deo raznoraznih afera. Podsećanja radi, afera ’’helikopter’’ je još uvek nerazrešena. Kako bi zadržao svoju poziciju i privilegije, prvenstveno je potrebno biti lojalan premijeru, kao trenutno najmoćnijoj političkoj figuri u zemlji. Pored toga, insistiranje na slizavanju sa crkvom je perfidan potez u cilju lakšeg manipulisanja nezadovoljnim, i obično najsiromašnijim slojevima stanovništva. Prevarenim, sluđenim i izigranim ljudima najlakše je prodati priču o bitnosti očuvanja nacionalnog jedinstva i njegovoj neraskidivoj vezi sa pravoslavljem, što je deo tradicionalnog folklora. Jer, dok se narod bavi pitanjem zidanja crkvi, sklapanje dilova sa tajkunima i rasprodaja državne imovine mogu nesmetano da se obavljaju.

1
izvor fotografije: rtk.rs

U tom kontekstu, Gašićima i patrijarhu savršeno odgovaraju priredbe ovog tipa i sigurno će u budućnosti, kao što su najavili zidati još jednu, treću crkvu na ovom lokalitetu. Ne zato što je još jedna crkva potreba Kruševljanima – jer nije, već da bi sav fokus bio usmeren upravo na ’’svetokovine’’, uz obećanje da će država igrati ulogu zaštitnika od nekakvih neprijatelja, a crkva čuvati ’’naš duh’’.

Ako se na trenutak vratimo na Gašićevu izjavu iz avgusta ’’Vera u boga je ono što nas spaja’’ možemo da konstatujemo da je to jedna besramna laž. Pre toga nas spaja beda. Velika beda! Ako bismo poželili da posvetimo vreme bogu, moramo prvo da preživimo; moramo leba da jedemo; moramo račune da platimo. Uništena privreda i zatvaranje preduzeća je ono što nas spaja; Trpljenje posledica usled nestručnosti i neznanja partijskih kadrova na rukovodećim položajima je ono što nas spaja; Smanjenje plata prosvetarima je ono što nas spaja; Smanjenje penzija je ono što nas spaja; Obezbeđivanje egzistencije je ono što nas spaja!

Analizirajući ovaj događaj, nekako mi se čini prikladnim citirati odlomak iz Stradije:

’’U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču, a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo slobode, držali se govori i pisale knjige o privredi, a niko ništa nije sejao, cela zemlja pretrpana moralnim porukama, a morala nije bilo, u svakoj kući pun tavan logika, al’ pameti nije bilo, na svakom koraku govorilo se o štednji i blagostanju zemlje, a rasipalo se na sve strane, a svaki zelenaš i nitkov mogao je sebi kupiti za nekoliko groša titulu ’’veliki narodni rodoljub’’.’’

Aktuelan je Radoje Domanović, mada verujem da bi i danas bio cenzurisan.

Advertisements

2 thoughts on “Tri crkve za dva Gašića i patrijarha

Komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s