Slučaj Zorannah

Budući da se završio 60. jubilarni beogradski sajam knjiga, kako to red nalaže, ostaje nam da sumiramo utiske. Ne znam kakva su bila očekivanja, ali ono što je svakako obeležilo ovogodišnji sajam, i privuklo pažnju najvećeg dela javnosti jeste medijska halabuka oko knjige ’’Zorannah Life & Style’’, koju je napisala blogerka Zorana Jovanović.

Još dok je bila u periodu pripreme, interesovanje za knjigu je bilo ogromno, čemu mogu da posvedočim pošto radim u knjižari. Uzimajući u obzir popularnost koju Zorana uživa, prvenstveno među tinejdžerkama, ne treba da čudi što je tokom trajanja sajma uspela da rasproda kompletan tiraž od 2000 primeraka. Na celom sajmu najveća gužva je bila upravo ispred njenog štanda gde je potpisivala knjigu i družila se sa fanovima.

Razjarene mase krenule su sa frontalnim podsmehom, vređanjem i omalovažavanjem Zorane na najprimitivnije moguće načine. Ona je još od ranije često targetirana od mnogobrojnih hejtera, s tim što cela priča doživljava kulminaciju u trenutku objavljivanja knjige. Kada na kompletnu ujdurmu dođu tabloidni mediji sa forsiranim bombardovanjem javnosti snimcima njenih maloletnih obožavateljki, organizovani  mizogini diskurs je nemoguće izbeći.

Problem nastaje kada odrasli ljudi počnu masovno sa ismevanjem tinejdžerki (pileći mozgovi) dok one pokušavaju da se identifikuju upravo sa nametnum kulturološkim obrascem od strane društva. Taj poželjan model jeste da im ultimativna sfera interesovanja bude moda i negovanje lepote. Svako oduduranje od šablonizovane indoktrinacije nosi sa sobom etiketu otpadnice od onog nametnutog ’’normalnog’’. U oba slučaja, žene su krive – prvi put kao ’’lepe i glupe’’, a drugi kao ’’čudakinje’’.

Zorannah je eksploatisana od strane lešinarskog medijskog aparata, čiji spin doktori poput najgorih parazita koriste ovakve prilike da kreiraju jeftine senzacionalizme i donesu zaradu kroz klikove. Naravno, kada je profit u pitanju ne obraća se pažnja na usputno reprodukovanje mizoginije. Dok njoj padaju mrve sa stola, mediji i izdavačka kuća najviše profitiraju od njenog rada. Napadi na nju za nemilosrdne profitere predstavljaju odličan marketing, gde je ona u prvom planu prepuštena na milost i nemilost, dok vlasnici medija i izdavčkih kuća iza paravana brinu jedino o povećanju svog aktivnog salda.

Međutim, svi ti mrziteljski komentari mnogo više govore o mediokritetskoj neobrazovanosti samih autora, nego o meti prema kojoj pokušavaju posprdno da se odnose.

Količina energije utrošena na iskazivanje nekakvog nazovi bunta protiv urušavanja i degradacije društva je vapaj usamljenika zarad kratkotrajnog dolaska u centar pažnje. Forsirana instrumentalizacija mizoginije prouzrokovana enormnom dozom sujete je očajnički pokušaj “uticajnih“ internet davljenika za povratak na čelo izgubljenog patrijarhalnog trona, gde im privilegije obezbeđuje upravo institucionalizacija takvog diskursa. U tim situacijama izostaje konstruktivna kritika, a progovara ranjeni ego. Nemanje moći i kapaciteta za suočavanjem sa konkretnim društvenim problemima najlakše je pretočiti izbacivanjem ličnih frustracija kroz vrcave i pseudohumoristične komentare, kao i tekstove na račun ljudi koji suštinski ne predstavljaju ozbiljniji društveni problem.

Esencijalna nit ovog problema leži u tome što su svi ti internet superstarovi (i oni koji nastoje da to budu) svoj zvezdani status izgradili upravo na ljudima kojima se podsmevaju. Na taj način njihova ’’virtuelna slava’’ je tokom celog internetskog života vezana za one koje targetiraju kao rak ranu društva i protiv kojih se silno bore. Bez njih oni ne mogu da postoje. Tako s jedne strane imamo one koji su svojim poštenim radom i zalaganjem privukli pozornost velikog broja ljudi, a s druge površne rugače svemu tome.

Dodatna bol nastaje usled nemogućnosti izvojevanja pobede u tržišnoj utakmici nad ženom (jako uspešnoj u svom poslu), jer argument ’’ja sam pametan, ona je glupa, trebalo bi da zarađujem više i budem popularniji od nje’’, sistem sa ukorenjenom mizoginijom prividno rešava u korist žene, ali zapravo na njenu štetu. Tada sledi erupcija bedastoće kroz izlive zluradih komentara u serijama, usmerene na žene koje apsolutno nemaju položaje odlučivanja i nalaze se na samim društvenim marginama. Umesto da se fokus usredsredi na sistem koji sve to prouzrukuje, nastaje besciljno tumaranje u prazno, a postojeći odnosi moći ostaju netaknuti.

Svako ko u životu ume da piše može da nažvrlja 150-200 stranica nečeg, i ukoliko nađe izdavača, taj sadržaj objavi. I to je potpuno legitimno. S toga je poprilično sumanuto kritikovati Zorannah zato što je napisala knjigu. To ne znači da ovaj fenomen treba ostaviti bez kritike, naprotiv. Zoranin rad je duboko reakcionaran, jednoličan i predvidiv. Ona prodaje savete o varijacijama na temu o negovanju lepote što se savršeno uklapa u nametnute dominantne kulturološke obrasce. Pošto je obrazovanje debelo podbacilo i u velikoj meri snosi krivicu za interesovanja mlađarije, treba tragati za odgovorom na pitanje: zašto sve te mlade devojke žele da se samopotvrđuju na taj način? Pa, upravo zato što se to očekuje od njih u jednom patrijarhalnom potrošačkom društvu. Njene mnogobrojne maloletne obožaveteljke kupuju  proizvod koji će ih indoktrinirati u mizoginično društvo, bez da o njemu kritički promišljaju. Tada i ona sama uljuljkana u svoju srednjoklasnu poziciju učestvuje u održavanju neoliberalnih konzumerističkih navika.

1
Zorana

foto: blic.rs

Zoranina knjiga je jedan jako mali i posve marginalni problem ovogodišnjeg nacionalistički obojenog sajma. Ta knjiga ima tendenciju da bude samo slikovnica, kako je autorka sama kazala u nekom od intervjua. Zoranino delo je toliko benigno u odnosu na popularnu nacionalističku retoriku iz knjiga Dobrice Ćosića, Vuka Draškovića, Matije Bećkovića (koji je onomad izjavio da žene ne treba da sede u SANU jer su muškarci nadareniji), i ostalih iz tog soja. Sve te nagrađivane viđenije Srbende, od kojih dobar broj sedi u SANU, aktivno sarađujući u stvaranju nacionalističke politike sa ciljem očuvanja nacije, izgradili su svoje kompletne karijere na delima koje vrednosno ne zaslužuju nikakvu pažnju. Ona nije učestvovala u rehabilitaciji kvinsliških zločinaca; ne participira u pripremanju rehabilitacije Hitlerovog poslušnika Nedića; ne učestvuje u raspirivanju verske, nacionalne mržnje; njeno ime ne može da se veže za slizavanje državne izdavačke kuće Službeni glasnik i SPC; ona nije kriva za smanjenje plata i penzija; nije plagirala doktorat; nije akterka raznoraznih afera počevši od poplava, Etihada, helikoptera; a nema ni 24 stana na Bugarskom primorju.

Zorana je tipična ropkinja neoliberalnog koncepta koji je sama prihvatila, a kome je potrebna proizvodnja takvih profila zarad sopstvene održivosti. U tom kontekstu, Zorana je što se klasne pozicije tiče uz minijaturne razlike u identičnoj poziciji kao i većina nas. Zato, pravda za nju, i, kao što reče jedan komentar sa fejsbuka ’’pravda za sve ljude koji nemaju para za Zorannah-inu knjigu’’.

Advertisements

6 thoughts on “Slučaj Zorannah

  1. da imam sedamnaest godina, nosila bih samo njenu modnu liniju, koja je duhovita, pročićena i vesela. a Ti nisi dalje otisao od ostalih u analizi lika i dela, jer je obrazovanje podbacilo. A knjižarstvo radi izvanredno, je li ? (pitanje je retorskog karaktera)

    Sviđa mi se

    1. da, pomenuo sam izdavača u tekstu koji zapravo najviše profitira od nje. što se tiče tinejdžerki i tu sam postavio pitanje: šta je to što navodi sve te mlade žene da se samopotvrđuju na taj način? zorannah nije uzrok, već posledica. knjižarstvo? da, ono je u katastrofalnom stanju, zato i ne treba da se bavimo zoranom već tim konkretnim problemima.

      Liked by 1 person

Komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s