Radulovićeva neoliberalna oblanda

Kako predizborna kampanja počinje postepeno da se zahuktava, srazmerno tome raste i broj okršaja između stranačkih i drugih lidera u borbi za vlast. U tom duhu, predsednik pokreta ’’Dosta je bilo’’ Saša Radulović, pre nekoliko dana dao je poprilično optimističnu izjavu kada je na skupštini pokreta između ostalog rekao novinarima i ’’Na nivou države imamo oko šest odsto podrške, a u Beogradu i Vojvodini i više. Na izborima je važno da SNS i Aleksandra Vučića spustimo ispod 40 odsto podrške. Zato želimo da motivišemo građane koji su zasićeni politikom i da ih ubedimo da nisu svi isti’’.

Naime, svaka politička opcija, bilo da je u pitanju pokret ili partija, a koja sebe predstavlja kao nezavisnu opoziciju ovom režimu, ima trenutno dva protivnika. Prvi je svakako Vučić, a drugi njegova politika. Ako bi se zadržali na ličnom poređenju, Radulović je verovatno u pravu kada kaže da ’’nisu svi isti’’, jer retko ko može da parira Vučiću. Ali, ako uporedimo program pokreta ’’Dosta je bilo’’ i zvaničan politički kurs aktuelne vlasti, možemo lako da zaključimo kako, osim kozmetičkih, suštinske razlike između te dve politike nema.

Šta je ’’drugačije’’?

Jedina alternativa u ponudi Saše Radulovića je neoliberalna alternativa, koju u vidu reformi pod diktatom međunarodnih finansijskih institucija agresivno i u kontinuitetu sprovode ovdašnje doslovno sve političke elite koje su bile na vlasti, kao odgovor na ekonomsku krizu iz 2008. Zbog sprovođenja tog programa, nezavisno da li se on društveno prihvata ili ne, Radulović je odigrao jednu od najznačajnih uloga u izmenama i dopunama novog Zakona o radu (ZOR), a taj eksploatatorski zakon je usvojen po hitnom postupku bez javne rasprave, odnosno bez učešća samih radnika, i van svih demokratskih procedura.

„Cilj pokreta je da od Srbije napravi zemlju u kojoj se lepo i rado živi. Partokratija je pojela državu, godišnje nas košta više od tri milijarde evra. Ne mogu stranke biti biroi za zapošljavanje, Srbiji ne treba vođa, već sistem. Moraju da nas vode najbolji i da imamo transparentnost na svim nivoima“, kazao je Radulović.

Na sceni ne postoji partija koja u svom programu od uvođenja višestranačja nije protiv partijskog zapošljavanja, tako da bi ovo opšte mesto svaki građanin uvek i svuda potpisao blanko. Zbog toga nam ’’ne treba vođa, već sistem’’, što neoliberalnim apologetama znači još tržišta, tj obuzdavanje ’’divljeg kapitalizma’’ i njegovo svođenje putem reformi na ’’pravi kapitalizam’’. Sistematsko uništavanje privrede kroz period tranzicione privatizacijske pljačke i politika tržišne ekonomije dovela nas je upravo do ovolikog siromaštva. Spasavanje privrede integrisanjem periferije u slobodnije slobodno tržište, odnosno usklađivanje sa ekonmskim zahtevima EU je samo nastavak dosadašnje ideologije uz simuliranje demokratije, što je dokaz da sistem u tom smislu funkcioniše i kada je vođa na njegovom čelu.

Insistiranje na transparentnosti kao jedne od glavnih tačaka pokreta je još jedna u nizu zabluda liberala. Ne zato što nam je transparentnost nepotrebna, naprotiv, i te kako jeste, već je reč o tome što ju je u ovim uslovima nemoguće sprovesti. Jačanje privatnog sektora vodi slabljenju države i na taj način se smanjuje moć državnog intervencionizma i uspostavljanje kontrole nad tržištem. ’’Država postaje talac privatnih kompanija, naročito finansijskih tržišta, koja se svojski trude da ograniče transparentnost, jer veća transparenstnost znači manji profit’’.[1] Zakonske regulative i političke odluke se uvek donose u korist kapitala, što u sadašnjim proizvodnim odnosima moći zatvara začarani krug uzjamnog odnosa političke i biznis elite. Nadanja da će društvo u vremenima krize prosperirati ukoliko država uspešnima obezbedi uslove[2] da budu još uspešniji, završavaju drastičnim rezovima u socijalnim davanjima, a samim tim doprinosi porastu siromaštva.

Prepuštanje pojedinih delova javnog sektora komercijalizovanju i privatizaciji dovodi smanjenoj dostupnosti dobara i usluga koji su neophodni za normalan život većinskog dela stanovništva. U ovoj situaciji, tipična liberalna reakcija bila bi oštra osuda države usled mešanja u tržište, uz naglašavanje nužnog razdvajanja ekonomije i politike – što je par exellence dokazana besmislica.[3] Jer, kada se maksimizuje profit onda je država neprijatelj koji se meša u privatnu sferu, ali kada biznis zapadne u krizu, onda se taj isti biznis spašava merama štednje koje pogađaju najniže društvene slojeve urušavanjem životnog standarda povećavajući odveć veliku ekonomsku nejednakost. A ’’ekonomska nejednakost neizbežno vodi u političku nejednakost’’.[4] Ako se samo na trenutak podsetimo najvažnijih odluka sa ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma[5] (restruktuiranje velikih javnih preduzeća; finansijska konsolidacija; racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru; osnaživanje malih privatnih biznisa), jasno uviđamo mnogo više zajedničkih karakteristika nego razlika između zvanične politike vlade Srbije i pokreta predvođenog Radulovićem.

Ideje koje zastupa pokret ’’Dosta je bilo’’ ni u kom slučaju ne mogu da budu alternativa, jer pokret koji planira istinski da radi na obezbeđivanju boljih uslova života u korist građana, konsolidovao bi svoj program oko velikih klasnih i političkih interesa,[6] a ne oko nečeg kao što je transparentnost i menadžerstvo. Menadžersku ideologiju ranije je sprovodio Mlađan Dinkić, čije posledice osećamo još uvek. U tom kontekstu, politički program ove inicijative predstavlja samo recidiv mlakog građanskog otpora.

sasa_radulovic
Dosta je cenzus?

foto: istinomer.rs

Na prethodnim parlamentarnim izborima pokret “Dosta je bilo“ dobio je 2,09 posto podrške građana. U ovom trenutku je još uvek ispod cenzusa,[7] ali postoji šansa da dobaci granicu od pet posto i uđe u parlament. Treba primetiti da se taj mali procenat građana, među kojima Radulović uživa izvesnu popularnost, ne odnosi baš kritički oko isterivanja kulture na tržište, što je takođe jedna od stavki neoliberalne agende (sic!).

Ono što je sasvim sigurno i što sa sigurnošću možemo da očekujemo je da ovi izbori neće ništa promeniti, jer na političkoj sceni ne postoji još uvek izgrađena alternativa, koja bi pružila otpor vladajućem konzervativizmu. Pitanje je dakle samo sa koliko će procenata naprednjaci, tj Vučić da pobedi. Zanimljiva stvar koju je Radulović takođe kazao je da po njemu ’’stranka koja samostalno ne može da osvoji cenzus ne treba da postoji’’. Jedina realno ostvariva mala pobeda na predstojećim izborima bila bi da pokret Saše Radulovića ne uđe u Skupštinu. Jer, upravo nas je takva ekonomska politika dovela u stanje u kom se nalazimo, i zato je važno odlučno reći dosta je bilo neoliberalnoj politici.

1. Džozef E. Stiglic – Velika podela (Društva nejednakosti i šta raditi sa njima), str. 36

2. Stipendirajući njihove poslovne poduhvate državnim parama.

3. To smo najbolje videli na primeru poslednje ekonomske krize nakon pucanja Volstrita, kada je demokratija konačno kapitulirala dajući privatnim bankama preko 700 milijardi dolara budžetskih para.

4. Džozef E. Stiglic – Velika podela (Društva nejednakosti i šta raditi sa njima), str. 30

5. Kopaonik biznis forum (takozvani srpski Davos) okuplja najkrupnije privatne preduzetnike i najviše državne funkcionere koji se dogovaraju o budućoj ekonomskoj politici zemlje.

6. Npr. kao što je inicijativa ’’Ne da(vi)mo Beograd’’.

7. Uprkos želji lidera pokreta da se već u ovom momentu predstavi kao sigurni budući stanar parlamenta.

Advertisements

48 thoughts on “Radulovićeva neoliberalna oblanda

  1. Nije on radio Izmene i Dopune u Zakonu o Radu, već je to uradio SPS. Ako već imaš nameru da pišeš ovakve tekstove, onda se lepo informiši. Inače mi ostavljaš prostora da kažem da ovo radiš po nečijoj narudžbini. Daj bože da si barem plaćen, ako nita drugo.

    A drugo, ako već iznosiš svoj stav o tome šta bi trebalo da se radi, ako ne nešto od ponuđenog (što ja poštujem, dakle nije samo kritika), onda bi bilo lepo da se čuje o tvojoj biografiji, šta si ti do sada postigao i uradio u svojoj karijeri, koja bi poduprela neki od tvojih stavova?

    Hvala

    Sviđa mi se

    1. to što je dačić bio premijer u tom trenutku, ništa ne znači, jer je vučić i tada bio najmoćniji čovek u vladi, koji je doveo radulovića na mesto ministra privrede da obavi “bolne reforme“, tako da suštinski nema odstupanja od neoliberalne politike. tako da ipak ti treba da se informišeš. 😉

      ovaj drugi komentar je malo glup. iznošenje stava nema, a niti treba da ima veze sa biografijom – argumenti su bitni. a što se tiče moje karijere, tebra, vidiš, ja šetam na ulici podržavajući sve one koje gazde drndaju kako im se prohte i otpuštaju ih sposla kako im se digne kurac, a sve zbog primene politike mera štednje i usvajanja skandaloznih zakona poput ovog antiradničkog.

      Liked by 1 person

    1. jeftina populistička priča tipična za predizborne i druge kampanje dok pokušava da namakne glasove. te linije se držim i u tekstu. dakle, mere štednje i sve ono dogovoreno na kopaonik biznis forumu eksplicitno utiču na drastično smanjenje izdvajanja novca za javni sektor, kome još uvek pripada zdravstvo (iako je počela parcijalna privatizacija), i naravno socijalna davanja. najveći rezovi se prave upravo na tim mestima, pa dalje strada školstvo, penzije, itd, da bi se lova davala kompanijama i spašavali njihovi biznisi… njegova priča o bepslatnoj zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti je samo prodavanje magle, jer je i teoretski teško izvodljiva.

      Sviđa mi se

      1. Čudno. Da bi izdvajao novac za javni sektor morao bi da ga imaš, zar ne? Radulovićev plan da ga stekne mi se čini jako dobrim, ali iz nekog razloga prenebregavaš činjenicu da on ne želi da subvencioniše firme, kao dosadašnje vlasti. Tako da ta priča o spašavanju kompanija ne pije vodu i njegovom slučaju. Ne davanjem subvencija bi uštedio dosta, toga si svjestan. Ako bi još uspio da smanjiš sivu privredu tako što ćeš ih manjim porezima/doprinosima privući, onda ta njegova ideja univerzalne socijalne zaštite (ne besplatne), ima osnova. Pogotovu kada uzmeš u obzir onu kalkulaciju da već sada izdvajamo na socijalnu zaštitu onoliko koliko je potrebno za njegov sistem. E sad, što se tiče transparentnosti, prilično sam siguran da kad je to rekao, mislio je na javne finansije a ne na privatni biznis, jer to bi zaista bilo teško učiniti potpuno transparentnim. Tako da mi se čini da si tu iskarikirao njegovu ideju.
        Na stranu to što, po teoriji javnog izbora, ne znamo da li bi Radulović išta od toga uradio kad bi došao na vlast. Ali mislim da je mnogo bolja alternativa od svih drugih stranaka koje na sve strane obećavaju besplatne ručkove.

        Hvala na brzom odogovru.

        Sviđa mi se

        1. kao što sam napisao u tekstu… pokret se konsoliduje oko velikih klasnih i političkih interesa… to što on propoveda realno nije sprovodivo… pogledaj primere u okruženju ili druge zemlje u eu koje sprovode mere štednje koje diktira mmf… regulisanje kapitalizma, odnosno pretvaranje divljeg u pravi kapitalizam dobro može da donese samo privilegovanoj manjini…

          kada se kaže alternativa, misli se na alternativu kapitalizmu i tržišnoj ekonomiji, jer jedino u tom slučaju celo društvo može da ima benefit. sve ostalo je samo jedenje govana i prodavanje magle u borbi za vlast. tako će i radule ako mu se bude ukazala prilika ponovo, pošto je jednom već sedeo u ministarskoj fotelji i aminovao donošenju najgoreg antiradničkog zakona u istoriji…

          dakle, moramo da uništimo kapitalizam. to je alternativa.

          Sviđa mi se

          1. „veliki klasni i politički interesi“ su veoma arbitraran pojam, pogotovo što podjela na klase nije nimalo jednostavna za odrediti. Koja primanja/uslovi života čine srednju klasu, recimo? A tvoja definicija pokreta je vrlo ograničena jer svaki pokret počinje od malih grupa koje rastu u veće, ne obrnuto. Što se tiče MMF-a, ako hoćeš da dobiješ kredit moraš da pokažeš da ćeš moći da ga isplatiš. Nije valjda da misliš da vlast sluša MMF toliko zato što voli da je zezaju? Na stranu to što MMF takođe vode ljudi, koji griješe i/ili zloupotrebljavaju svoju poziciju. Ali opet poistovjećuješ Radulovićevu ideju štednje sa Vučićevom i okolnom. Valjda si pogledao šta Radulović misli o smanjenju penzija?
            A kao što rekoh, da li je nešto sprovodivo određuju brojke, a ne da li je neko to prije uradio. Po toj logici ti bi 1920 smatrao da je nemoguće preletjeti avionom atlantski okean, jer kao što ti kažeš, to niko nije uradio do tad. Ne slijedi.
            Regulisanje kapitalizma nije pomoglo skandinavcima, Singapuru, Hong Kongu, Kini, Indiji itd? Nešto mi se ne čini da je u Švedskoj samo „privilegovana manjina“ ubrala plodove toga. Uništavanje kapitalizma postavlja sledeće pitanje: čime ga zamjeniti? Planskom privredom? Anarhizmom?

            Sviđa mi se

                1. poprilično je lako odrediti klase, jer postoje dve. oni koji eksploatišu, i oni drugi, eksploatisani, ili ti najprostije radnička i buržoaska klasa. srednja klasa koju pominješ ne pripada čak ni sitnoj buržoaziji, to je sloj građanstva koji svoj konformizam pošto poto žele da sačuvaju, i sve sitne privilegije koje uživaju u odnosu na radinčku klasu, iako nisu svesni da postoji mnogo veća šansa da izgube sve to podržavajuči hijerarhijsko društvo, nego radničku klasu, ali avaj.

                  mmf vode ljudi koji ne greše, jer je trojka (mmf, svetska banka i evropska centralna banka) produžena ruka dominantnih globalnih banaka i kao takva predstavlja i zastupe interese elita koji poseduju gotovo sav svetski novac. verovanje da je mmf institucija koja zaista ima nameru da pomogne nekoj državi je poput verovanja u deda mraza, a to možemo da vidimo na mnogobrojnim istorijskim primerima. kome je mmf pomogao, taj se jebao u dupe i to loše. najsvežiji primeri su ti grčka, irska, španija, itd.

                  švedski model… čoveče, u doba globlizma kapital ne poznaje granice… lako ga je premeštati… najrazvijenije zemlje eksploatišu periferiju i otuda se stvara višak koji obezbeđuje komoditet skandinavskoj socijal-demokratiji… inače, primera radi, švedska socijal-demokratija je imala radikalniji program nego siriza onomad koja se u svim konzervativnim medijima širom evrope targetira kao radikalno leva partija… dakle, te razvijene zemlje uživaju ubirajući profit eksploatacijom periferije, dok nam prodaju priču kako svi treba da budemo domaćinski mali privatni preduzetnici, kako treba da izađemo na tržište, i da tamo sve zavisi od našeg rada, tj od nas zamih – što je budaliština koja može da se proda jedino onima koji položili osnove ekonomije učeći iz udžbenika gregori menkjua. samo sveto tržište (sic!). e, radulović zagovara takvu politiku…

                  i izvini što ti odgovaram na mahove, jer moram da radim dva posla kako bih preživeo, a zbog zakona o radu koji je doneo radulović gazba me jebe skoro svakodnevno da moram da ostajem prekovremeno koje mi ne plaća naravno, a često i kritikuje kako mi nije dovoljno stalo do posla. ugovor ide na mesec dana, i tako može da tera do dve godine, jer jebiga može mu se. a on je prošle godine letovao na dominikani dve nedelje, a ove će na azurnoj obali…. i da, on je taj tipičan predstavnik malog biznisa, baš onakakvog kakav zagovara radulović….

                  ako mislim da je to ostvarivo? e moj dobri čoveče, nas 99% ne bi imalo šta da izgubi, osim svojih okova, a vi samo maštajte kako ćete postati milioneri….

                  Liked by 1 person

                  1. Hm. Ako je tako lako razdijeliti ljude po klasama, reci mi gdje spadaju programeri? Oni rade za gazdu (buržoaziju) i po tvojoj logici su eksploatisani, iako nekad imaju plate i po nekoliko hiljada evra (u Srbiji). Gdje spadaju porodične firme (zubari recimo, na osnovu jedne ordinacije u koju idem, gdje takođe mlate pare)? Sad, kad kažeš da je srednja klasa sloj građanstva, onda ona ne postoji uopšte po dihotomiji buržoazija-radništvo. Sem toga buržoazija znači građanstvo, a ne poslodavci/kapitalisti, tako da i taj termin nije baš najbolji, al to već znaš.
                    Kad sam rekao da ljudi iz MMF griješe, mislio sam da nisu sveznajući, čak i da imaju dobre namjere (a neznam da li ih imaju, njihov način finansiranja im ne daje previše povoda da budu altruistični). Ne prihvatam teorije zavjere tako olako. Ali od MMF-a ne treba očekivati pomoć ništa više nego od bilo koje banke.
                    Ovo što kažeš za globalni kapitalizam je takozvana ideja „fiksne pite“. Naime, impliciraš da postoji određena količina bogatstva na svijetu, nalik nekom ćupu sa blagom, koji su bogataši/bogate zemlje našli prvi. Međutim postoji i privredni rast koji ima veze sa mijenjanjem potraženje za dobrima (koja se dešava naučnim dostignućima, između ostalog) i poboljšanjem ponude. Bogastvo ne postoji tamo negdje u prirodi nezavisno od potražnje i ponude. Ono se stvara, a privredni rast je jedan od načina kojim se može mjeriti. Takođe taj pogled na svijet implicira igru nultog zbira, znači da pri nekoj transakciji uvijek neko gubi. Ne mora biti tako. Ako ti kupiš neku knigu, recimo, ona ti je više vrijedna nego novac koji si izdvojio za nju. A prodavcu je manje vrijedna nego novac koji je dobio. Tu recimo, nema gubitnika.
                    A Švedska je prije prelaska na svoj model 50-ih dugo sticala bogatsvo (tržišnim slobodama, nedostatak poreza na prihod, izbjegavanje rata, bezbjednost privatnog vlasništva itd). Kao što rekoh, da bi razdijelio bogatstvo, moraš ga imati. A da sve zavisi od nas samih, mogu se složiti da to nije tačno, uslovi privređivanja igraju veliku ulogu. E tu mislim da Radulović ima dobre ideje i inspirisan je baš skandinavskim zemljama i Kanadom (socijalna zaštita koju on predlaže je bazirana na kanadskom sistemu)
                    Što se tiče tvog gazde i Radulovićevog podržavanja sličnih, mislim da karikiraš njegovu poziciju. Jer nigdje on ne kaže da treba da radiš prekovremeno, a i nije bio zadovoljan konačnom verzijom zakona o radu. Takođe nije idolopoklonik tržišta jer ti (idolopoklonici) su protvnici univerzalne socijalne zaštite.
                    A na moju konstataciju o ostvarivosti si izvršio zamjenu teza. Ja sam pričao o ostvarivosti tvojih ideja naspram Radulovićevih, a tvoj odgovor je bio o poželjnosti tvojih ideja. Mislim da si dovoljno pametan da ne praviš takve banalne greške. A i ne moraš da projektuješ svoje fiks-ideje na nas koji se ne slažemo s tobom, jer mene konkretno, zabolje da budem milioner. Samo smatram, kao Ha Joon Chang, da je kapitalizm, koliko god da je užasan, najbolji od svih isprobanih sistema. Uključujući i tvoj, jer svi znamo kako je socijalizam prošao i svi pokušaji da se dođe do komunizma. Čak i danas imaš primjere za to (Venecuela).
                    Što se tiče učestalosti odgovora, opušteno, ovo je samo diskusija.

                    Sviđa mi se

                    1. ne, buržoazija ne znači građanstvo. buržoazija predstavlja onu privilegovanu manjinu koja poseduje sredstva za proizvodnju u svom vlasništvu. što se tiče visine plata programara, za to sam ti dao naznake u prethodnom odgovoru… i da imaju po pet hiljada evra oni su eksploatisani, jer gazde zarađuju desetostruko više, to što su oni u boljem položaju od ogromnog procenta radničke klase, ne znači da nisu eksploatisani, naprotiv.

                      kad je u pitanju mmf ne postoje teorije zavere. na tome jednostavno možeš da se uveriš analizirajući njihovu politiku prema dužničkim državama, kao što sam ti već pomenuo (grčka, irska, španija).

                      ovaj pasus oko “fiksne pite“ mi je u potpusnosti nejasan i nemam pojma šta si hteo njime da kažeš. ergo, kapitalizam ti je u srži eskploatatorski sistem, koji prisvaja višak vrednosti koji stvara radnička klasa koja nema u svom vlasništvu sredstava za rad i koja je prinuđena da pod uvek nepovoljnim uslovima na tržištu rada proda svoju radnu snagu za najamninu…..

                      što se tiče švedske mašiš poentu debelo… kako odmiče kriza i tamo su sve veći rezovi za socijalna davanja, odnosno smanjuju se izdavanja javnom sektoru i postepeno se gube ostaci velter stejta….

                      univerzalna socijalna zaštita o kojoj radulović priča je neostvariva i to je jedno prodavanje magle… to sam jasno napisao u tekstu, čak i u nekom od komentara…. da se ne vrtimo u krug…

                      čitao sam i “23 stvari koje vam ne govore od kapitalizmu“ od ha džuna, ali i u tekstu sam dva puta referisao na stiglica, koji je takođe zagovornik reformacije kapitalizma. dakle, poznato mi je šta pišu ti autori, s tim što se debelo ne slažem da je kapitalizam najbolji od svih dosadašnjih sistema, jer to ne može da bude ni na teoretskom nivou, a kamoli na praktičnom…. što se tiče pokušaja izgradnje socijalizma u zemljama širom sveta… – socijalizam je jedino ostvariv ukoliko se desi u svim zemljama sveta, odnosno da sve zemlje pređu na plansku ekonomiju, do tada – slabije….

                      Liked by 2 people

              1. Druze, i ja sam za postizanje komunizma, ali nismo trenutno u situaciji gde je to realisticno. Permanentna revoluciju ima smisla ako nisi izolovan. Srpska revolucija bi samo izolovala drzavu. Revolucija nece poceti ovde nazalost, ocekuj je u Americi, Francuskoj ili Britaniji u narednih 30 godina. Stavise, ne mora ni da se desi revolucija, sam ce se srusiti kapitalizam. Ali mi Srbi u medjuvremenu trebamo red da uvedemo, a red se moze uvesti samo kad je korupcija svedena na minimalu. Radulovic je jedini koji to moze uvesti za sad, mozda i Borko ali on je vec uveo par sumnjivih tipova u partiju.

                Sviđa mi se

                1. pa teško da mogu da držim radulovićevu liniju, a da se borim za neko pravednije društvo, jer je njegova poliitka pro-kapitalistička.

                  naravno da sam svestan da revolucija neće početi u sribji. kada kriza na kraju najviše pogodi najrazvijenije svetske kapitalističke države, onda će početi i da se stvaraju uslovi za svetsku proletersku revoluciju…

                  Liked by 1 person

                  1. Riječ buržoazija vodi porijeklo od starofrancuske riječi burgeis (walled city, na engleskom), dakle znači GRAĐANSTVO. To o čemu ti pričaš je moderna INTERPRETACIJA te riječi. Ako po tebi i programeri spadaju u eksploatisane, onda mislim da je taj termin bezobalan jer tu se nalaze i ljudi sa fantastičnim životnim uslovima, te je teško odrediti da li treba da se zabrinemo za nekoga ko je eksploatisan. Za tebe pijačar koji prodaje svoju robu onda nije eksploatisan, jer nema gazdu, a živi daleko gore od programera. Plus, čekam odgovor za porodične firme, jesu li i tu radnici eksploatisani (zubari koje sam pomenuo)?

                    Što se tiče fiksne pite i igre nultog zbira, valjda je u ovom tekstu i ovom klipu to bolje objašnjeno, mada bih rekao da sam bio prilično jasan:
                    https://mises.org/library/why-larry-summers-doesn%E2%80%99t-understand-economic-inequality

                    Što se tiče Švedske, čak i da smanje svoja socijalna davanja drastično, opet će živjeti jako dobro. A ako je unverzalna SOCIJALNA zaštita neostvariva, kako su je Kanađani ostvarili?

                    Takođe, volio bih da mi navedeš taj sistem koji se u PRAKSI pokazao bolji od kapitalizma do sad. Batali za sada teoriju.

                    Sviđa mi se

                    1. što se tiče definicija klasa, tu ću da referišem na marksističku teoriju, jer stvarno ne mogu da bakćem oko toga.

                      programeri sa visokim primanjima koji su malobrojni, žive u izvanrednim životnim uslovima za razliku od ostatka čovečanstva i svakako uživaju mnogobrojne privilegije. međutim, pre će oni ostati bez svojih privilegija nego što će se to desiti kapitalistima, jer zavise upravo od njih. u tom kontekstu, oni jesu u “uljuljkanoj poziciji“ u odnosu na sirotinju.

                      sitna preduzeća (porodična) ne mogu da opstanu na tržištu, i kako krize postaju sve učestalije, jer je kapitalizam UVEK u krizi, pitanje je samo kojim će tempom propadati jer ne mogu da konkurišu velikim igračima.

                      švedska, amerika, britanija, kanada i sve ostale visoko razvijene kapitalističke zemlje žive od toga što ekpsloatišu one nerazvijene zemlje. tu se stvara višak vrednosti koji može njima donekle da obezbedi “univerzalnu socijalnu zaštitu“ kako je nazivaš. zato kriza uvek najkasnije stiže u najrazvijenije zemlje, a do tada one uvek nama mogu da pričaju priče kako se nedovoljno trudimo, nismo dovoljno vredni da budemo uređeni kao oni, bla bla bla… inače, socijalne zaštite, pravo na beslatno zdravstveno osiguranje i obrazovanje su socijalističke tekovine, ne kapitalističke.

                      na ovo poslednje mogu da ti kažem podatak sa forbsa. 65 najbogatih ljudi na svetu poseduje bogatstvo kao 3.5 milijarde najsiromašnijih! pre 5 godina bilo je prvih 260. sad vidi kako bogati profitiraju i u vremenimma krize, i čijim parama se spašavaju.

                      da li je svetu potrebna alternativa? da, svakako. kapitalistička? nikako!

                      Liked by 1 person

                    2. Nikola, na tvoj post od 21. marta ću odgovoriti ovdje, jer iz nekog razloga ne mogu da kliknem na odgovor ispod tvog posta.

                      Naravno, kad nešto ne možeš da objasniš, samo referiši na sveznajućeg(Marksa), umjesto da prostom sokratovskom majeutikom presipitaš stvari koje si čitao. 🙂 Tipičan primjer onoga što Markuze zove reifikacijom Marksa.

                      Programeri ne zavise od svojih gazdi, već od zakona ponude i potražnje koji su trenutno u njihovu korist. Njihov rad da je roba koja je u oskudici (samim time dobija na vrijednosti) a informacijone tehnologije su tržište u dugoročnoj ekspanziji. A gazdu mogu da potpuno i zaobiđu, ako su dovoljno kreativni (kako su napravljeni FB, google, Youtube?)

                      A sitna preduzeća itekako mogu da opstanu na tržištu, ako nude robu neelastične potražnje i imaju kvalitet. Ovim zubarima je vrlo malo zasmetala kriza.

                      Što se tiče tog „razvoj=eksploatacija“ kolosjeka koga se uporno držiš, moram da pitam, jesi li uopšte pogledao/pročitao ovaj klip/članak koje okačih? Shvataš li da kapitalizam nije nužno igra nultog zbira, da ne mora u svakoj transakciji neko da gubi, a neko da dobija? Razmisli malo o tome, ne moraš da odgovoriš na prvu loptu.

                      A tvorac države blagostanja ili socijalne zaštite, je bio Oto Fon Bizmark u Njemačkoj 1880ih. Znaš i sam da je Bizmark bio sve osim socijalista, tako da ta priča o socijalističkoj tekovini ne pije vodu. Znam čija je ideja, ali je socijalističke zemlje nisu prve primjenile.

                      A kod poslednjeg pitanja si OPET izvršio zamjenu teza. Ja sam pitao da mi navedeš sistem koji se u praksi pokazao boljim od kapitalizma, a ti mi odgovaraš o manama kapitalizma. Ili ti logika nije jača strana ili to radiš namjerno. Ja znam koliko je loš kapitalizam, ali takođe znam koliko su drugi probani sistemi lošiji. Ponoviću pitanje: koji se dosadašnji sistem u praksi pokazao boljim od kapitalizma?

                      Sviđa mi se

                    3. Прво, прогамери су у Србији изразито експлоатисана радна снага. Јуниори стартују са 500-600 € док почетник у Великој Британији и другим земљама запада добија 1.500 до 1.800 €. Дакле, стране фирме зарађују екстрапрофит од хиљаду евра по глави. Процене су да негде око 5.000 програмера ради за стране компаније у Србији. Сениори су још и више екплоатисани. Морају да се много намуче док дођу до плате од 1.500 до 2.000 € док њихове колеге на западу пребацују преко 3.000 €.

                      На крају, могу остати без посла практично за секунду и забрањује им се синдикално организовање, немају способност да утичу на пословно вођење фирми и слабо се мари за њихово саодлучивање. Према томе неће бити да су програмери нека ситна буржоазија која успешно бежи од нестабилности капитализма.

                      Sviđa mi se

                    4. @epistemologija

                      Pošto se cijena robe određuje na osnovu marginalne vrijednosti iste (maltene opšte prihvaćen model), ne možeš porediti cijenu programerskog rada ovdje i u okolini u kojoj veća konkurencija određuje generalno veći nivo cijena robe zvane rad. Drugim riječima ne postoji objektivno određenje koliko vrijedi programerski rad. Samim time nebitno je kolika je početna plata programera u inostranstvu, jer je početna plata i konobara u inostranstvu veća.
                      A da li moraju da se namuče do plate od 2000 evra zavisi od njihovog obrazovanja i znanja generalno. Recimo, lično poznajem ljude koji se i nisu baš namučili da dođu do te plate, a sad zarađuju 5000 dolara mjesečno, za ukupno par godina rada. Što se tiče saodlučivanja, ne znam zašto bi očekivao da u softverskim firmama funkcioniše koncept nalik samoupravljanju? Svako radi svoj posao. A ja, sa masterom iz društvenih nauka, mogu da SANJAM plate od preko hiljadu eura u prvih par godina rada…
                      A što se tiče sindikalnog organizovanja, mislim da ga nešto i ne traže, jer u firmama kao što su Shift planning ili Humanity, pogodnosti na radnom mjestu su uključivale teretanu, igraonicu, ormariće za opremu (da bi na poslu mogao da radiš u papučama koje doneseš od kuće) itd…
                      Tako da, ne bojim se ja za programere. A ako su oni eksploatisani, onda idi na pijacu i tješi pijačare da bi mogli biti na programerskom mjestu. 😉

                      Sviđa mi se

                    5. Маргинална теорија корисности је више пута у историји економске мисли критикована и никако не представља последњу реч. На цену сваке робе, па и рада, утичу многобројни фактори. Али све је то не битно. Ја сам показао практичан пример где програмери нису никакви ситни буржуји, него радничка класа per exellence.

                      Аргумент „знам неке људе“ није никакав аргумент. Већина програмера мора тешко да ради и стално учи да би добили добре плате. На сцену ступа стихијски закон понуде и потражње који стално гура њихов доходак на доле. Нема неплаћеног ручка. На крају, машински инжењери на западу у просеку имају веће плате него програмери.

                      Што се тиче самоуправљања, у Немачкој синдикати већ неколико деценија имају моћ да седе у управним одборима, где се доносе стратешке одлуке у предузећима и не видим да су због тога пропали. Напротив, Немачка је супериорна индустријска сила. То овде у Србији царује десничарска идеологија последњих 25 година и људи пристају на то да им се свака права укину и то уз аплаудирање.

                      Што се тиче синдикалног организовања, знам фирме у Србији, где је у ИТ сектору то изричито забрањено. Све је то једна велика лепа жеља да програмер добро зарађује, седећи у топлој собици уз испијање сока.

                      Sviđa mi se

                    6. S obzirom da je ekonomija društvena nauka malo je stvari u njoj koje nisu kritikovane, ali ovdje govorimo o prednosti jednog modela u odnosu na dosadašnje (kao i za kapitalistički model). Po toj osnovi model određivanja vrijednosti po marginalnoj korisnosti je najbolji dosadašnji model, koji uključuje sve te „ostale“ faktore koje pominješ, jer oni su dio te subjektivne vrijednosti koja određuje marginalnu korist. Ja ne sporim da su programeri radnička klasa, al smatram da je koncept automatske eksploatacije radničke klase (ako ne vode firme u kojima rade) danas bezobalan, jer imaš radnike koji „vode svoje firme“ (pijačari) a žive MNOGO GORE od „eksploatisanih“ programera, koji rade za gazdu. Mogao sam lako i da pomenem i mašince, ili bilo koga čiji je rad u potražnji sa slabom ponudom. Volio bih i da ne korstiš taj termin buržuji, jer je neadekvatan, kako sam u prethodnim postovima objasnio.

                      „Већина програмера мора тешко да ради и стално учи да би добили добре плате.“
                      I tebe ovo čudi? U kojim to poslovima ne moraš sebe da usavršavaš i obrazuješ da bi napredovao? I taj moj ortak (čije ime i mejl/linkedin mogu da ti dam, da ne bude da je „neki tip“) je bio odličan student na ETF, master završio, kasnije polagao dodatne testove da bi mogao da radi od kuće za još veću platu. Moj brat, mašinac, isto mora stalno da se usavršava jer tehnologija ne miruje i ne mislim da je to loše. Ako hoćeš veću platu, moraš da unapređuješ svoje znanje.

                      Što se tiče sindikalnog organizovanja, rekao sam ti da u firmama koje sam spomenuo uslovi rada su bili isuviše dobri (eufemizam) da bi to bilo potrebno. A ti bi mogao da uzvratiš i pomeneš mi imenom te firme gdje je sindikalno organizovanje u IT sektoru zabranjeno (što mi govori da nisu primarno softverske firme?). Takođe, pretpostavljaš da bi sindikatska mjesta u izvršnim odborima nužno poboljšala funkcionisanje kompanija. S obzirom na iskustvo mojih roditelja (koji su vodili državnu firmu u SFRJ) i njihove peripetije (opet eufemizam) sa našim sindikatima, nisam siguran. Mislim da njemačka organizovanost pomalo duguje njihovoj sveopštoj kulturi, ne samo uslovima rada. Možda i mi dođemo dotle eventualno…

                      Na kraju ti dajem isti savjet: kaži programerima da pređu u pijačare, da ne bi bili eksploatisani. 🙂

                      Sviđa mi se

                    7. Колико ја знам теорија маргиналне корисности је стално мењала своје обличје управо због тешкоћа да се примени у пракси. Рецимо, кардинална теорија граничне корисности коју је најсистемичније развио Алфред Маршал, замењена је теоријом ординалне корисности итд. Али опет за ову нашу дискусију то није релевантно. Плату одређује кривуља продуктивности рада. Тако барем каже теорија. У пракси опет иде мало другачије.

                      Ухватио си се за пијачаре, па пијачаре, искрено речено по пијацама одавно трговину држе накупци, за које смем да тврдим да имају веће приходе него програмери у Србији. Те људе које ти видиш да непосредно продају по пијацама, углавном представаљају градски најамници. Наравно има још увек и сељака али они су нека друга прича. А знам и људе који у Војводини имају по неколико стотина хектара, сами су своје газде са породицама и млате много веће приходе него сви ти силни програмери, који нису ништа друго него мало боље плаћени надничари. Класни статус не одређује само висина плате, него и политички и идеолошки положај, затим образовање, престиж у друштву, затим техничка подела рада и наравно питање приватне својине над средствима за производњу итд. Тако да ми није јасно шта покушаваш свима нама да докажеш контрастирањем програмера и „пијачара“. Да би смо показали да су програмери боље плаћени део радничке класе, можемо се послужити примером девојака које ринтају за 187,5 € месечно по свеколиким киосцима, месарама, пљескавичарницама и разним СТР-има типа Мика, Вика, Жика, Дика итд. Такви контрасти и „добре“ плате програмера ништа не показују о социолошким карактеристикама људи запослених у ИТ индустрији.

                      Не чуди мене што програмери тешко раде, него си ти тај који сугерише да им је много лепо на послу уз масне плате и то користиш као аргумент да они нису ни радничка класа, а ни буржуји, него нешто треће што наводно марксистичка теорија не може да свари.

                      Све већи број људи завршава факултете информатичке струке, затим ту су више школе, па затим разноразни курсеви и на све то треба додати креативне ентузијасте. Сва та маса када се споји са лако доступним интернетом преко кога се у глобално тржиште рада у ИТ сектору укључују програмери из Пакистана, Алжира, Индије, Турске и осталих земаља, где је срећа имати пар стотина евра месечну плату, управо све то говори о томе како све већа понуда таквих кадрова обара цену радне снаге у софтверском свету и њихов положај чини све тежим.

                      Опет да поновим, нису интересантни појединачни случајеви програмера који су успели да се пробију на више позиције и до невероватно добрих плата. То би исто било као када бих ја рекао да су коцкари супер-финансијска елита (можда класа поред и мимо буржуја?) на основу малобројних срећника који су играли лото и добили велики новац. То нема никаквог смисла.

                      На крају, све то је далеко од теме која је овде започета, хоће ли Саша Радуловић успети да од 795.000 незапослених људи у Србији да направи мале ситне предузетнике? Врло просто – неће!

                      Sviđa mi se

                    8. Teorija marginalne vrijednosti se mijenja jer se i svijet/privreda mijenja, ali njena ontološka osnova ostaje ista: vrijednost rada je SUBJEKTIVNA, a ne objektivna, kako su mislili klasični ekonomisti i Marks. Ta „objektivna“ teorija se zvala, u slobodnom prevodu, teorija radne vrijendosti (labor theory of value) i ona je maltene potpuno zamjenjena teorijom marginalne vrijednosti u modernoj ekonomskoj nauci. Tako da kad kritikuješ teoriju marginalne vrijednosti treba da je uporediš sa svojom prethodnicom a ne sa njenim varijacijama.
                      Pijačari su odličan primjer, zato ih koristim. Nebitno je koliko njih čine seljaci koji prodaju svoju robu. Da je samo jedan, dovoljno bi bilo da se ulubi teorija o postojanju samo dvije klase, eksploatatora i radnika. A ti farmeri u Vojvodini idu meni u prilog, jer ako si čitao šta sam pisao, vidio si da sam upitao Nikolu za porodične firme i kako sam tvrdio da itekako mogu da opstanu na tržištu. Takođe sam vrlo jasno rekao svoju poentu u mojim prvim postovima, al uštediću ti trud i ponoviću je: Danas uopšte nije lako razvrstati ljude po klasama. Nadam se da sam dovoljno jasan. A ako insistiraš da igraš tu igru, onda mi reci političke/ideološke/društvene/tehničke razlike u klasama, pa da vidimo kako se drže u poređenju sa realnošću. Al jednostavna podjela ljudi na eksploatatore i radnike je, kako sam detaljno obrazložio, smiješna u današnjem dobu.
                      I nisam ni u jednom momentu suherisao da programeri nisu radnička klasa, nego sam koristio reductio ad apsurdum da oborim gorepomenutu tezu o postojanju dvije klase. Moliću te da čitaš šta sam pisao i da me ne karikiraš.
                      Takođe ne tvrdim da će situacija u programerskom poslu uvjek biti ovakva, al mislim da će trebati dosta vremena da im se dovoljno obori cijena rada da bi im posao postao nezavidan. A i dalje čekam da mi pomeneš te firme koje zabranjuju sindikalno organizovanje IT sektora.
                      Analogija bogatijih radnika (programeri u našem slučaju) i loto igrača nema nikakvog smisla. Jedni RADE za svoj napredak, drugima se on dešava srećom.

                      A Radulović i ne planira da od svih napravi preduzetnike, već samo od nekih. A oni će zaposliti ostale. Nemoj da praviš Nikolinu grešku i napadaš „strawman“ argumente. Da li će to Radulović uspjeti, ne znam. Al mislim da hoće. U svakom slučaju ima veću šansu od Nikoline alternative. A kao neko ko ima nick „epistemologija“, trebao bi da znaš da tvoja kategorična izvjava šta će Radulović uraditi nema dobru saznajnu osnovu, jer NE ZNAŠ šta će se desiti. 🙂

                      Sviđa mi se

                    9. Вредност рада се не одређује маргиналном крисношћу него продуктивношћу рада. Узми уџбеник од Пола Самуелсона па мало простудирај. На крају, Либековци нам пробише уши са том лекцијом, а колико знам они су штурм-пешадија Саше Радуловића.

                      Класе постоје ма шта ти мислио о њима. Експлоатација се не мери висином плате. То је твоја основна грешка. Чињеница јесте да капитал присваја укупан производ радничке класе, те радничка класа (без обзира на своју плату) мора да буде и суштински, економски и формално-правно, почињена капиталистима. То је структурални социолошки однос. Опет без обзира имају ли програмери или немају високу плату (опет и опет реч „високо“ зависи од контекста и културолошких схватања једнога друштва). Сваког јутра морају да дођу на посао и да раде како им се нареди јер ако то не учине неће ни јести. То важи и за ове твоје пијачаре али и за сваког најамника од физичара у приватној нуклеарној електрани до берача малина у пољу. Првитна својина значи власт над човеком. Тачка.

                      Идемо даље, формално-логички и математички, па и физички, неко мора да троши своје радне сате да би се произвела роба (а то боли, то смара, то захтева зној, то значи стрес на послу, то је напор, на крају троше се калорије у организму), чијом се продајом надокнађује стални капитал, затим оптицајни капитал, па потом најмнине (опет без обзира на њихову висину) коначно да се оствари профит, а он се не може остварити ако нема материјалне супстанце за продају, а шта је то друго него роба или услуга која мора да се напорним радом произвести? Профит и све остало, осим најамнине, иде капиталисти у џеп, а да он није нити уложио рад, нити своје знање у производњи, нити се његово умеће управљања фирме може мерити са умећем програмера јер и сам истичеш да не постоји објективна процена за тако нешто. А ово још све више важи за банкара, који ће узети камату (ако се овај наш пресрећни капиталиста задужио да би покренуо бизнис), за све то време седећи у својој канцеларији и да појма нема ни о чему, нити га интересује шта је то призводња, било пијачарска било програмерска.

                      Узгред да приметим, ако већ тврдиш да је цена субјективни судар граничних корисности, дакле плод случајности, хира, израз нечијих воља или ти плате се одређују са Јупитера онда још више пада у очи да неко може деспотски (и експлоататорски) да одређује произвољно колике ће плате бити јер радници (укључујући ту и програмере без обзира на њихову памет) морају да прихвате услове јер им нема друге. Зашто? Зато што тако каже приватно власништво и њена правна кодификација у друштву али и усуд судбине да човек мора јести. Наравно, ти ћеш сад опет да потежеш причу о понуди и тражњи али „понуда“ није никаква субјективистичка мистика него општи појам који покрива, гле чуда – послодавце, тј. капиталисте, тј. обим инвестираног капитала који у крајњој граници и одређује колика ће срећа у програмирању бити, што нас опет враћа на причу да и није све тако субјективно, па елем маргинално корисно, има нешто и у висини профитне стопе. Али, ах да, заборавио сам, профит се обрачунава у монетарним јединицама, па нас то опет води граничној корисности анонимног теоријски фундираног субјекта са свим његовим субјективитетима и субјективностима са успутном претензијом да се прикрије ђини коефицијент и све веће класне разлике међу људима јер оне, дапаче, нису производ експлоатације него плод случајне игре…

                      Када би се класни статус одређивао висином плате онда бисмо цинично могли да тврдимо да има неколико стотина хиљада класних нивоа с обзиром на 1 динар као деноминатора за обрачун плата. Заправо неколико милиона ако би смо узели једну пару за меру било субјективне било објективне вредности…

                      Идемо даље, позови телефоном редом софтверске фирме и питај их да дођеш и предложиш радницима да се учлане у твој синдикат (претходно га региструј) и спуштаће ти слушалицу редовно.

                      Када сам питао економисту Небојшу Катића да ми каже колико треба укупно инвестираног капитала да би 650.000 незапослених људи у Србији коначно почело да ради, рекао ми је да не зна колики је акцелератор за нашу земљу. Ето, али зато Саша Радуловић и камарила око њега знају да ће нам сванути стохастичким процесима у привреди вођеној малим предузећима. У Сједињеним Државама, земљи са 200 година искуства у конкуретном капитализму, просечно пуцају 611.000 фирми сваке године. Аплауз!

                      Sviđa mi se

                    10. Da se vrijednost rada određuje samo produktivnošću, onda bi svaki rad u ceteris paribus situaciji (isti struka, isti trud na radu itd) bio isto plaćen na cijelom svijetu. Valjda si primjetio da to nije slučaj. Rad je ROBA. Ti kad radiš za nekog, ti trguješ sa njim, davajući mu svoj rad za platu. Koliko će njemu taj rad (roba) vrijediti zavisi od produktivnosti, tržišne korisnosti, nameta na rad koji mora da plaća itd. Svi ti faktori ulaze u određivanje marginalne vrijednosti robe. Može odžačar da bude najbolji na svijetu u svom poslu, džabe mu ako nema odžaka. Što se tiče libeka, mislim da oni ne podržavaju socijalne reforme koje Radulović ima na umu, pa ne bih prenagljivao sa zaključcima na tvom mjestu.

                      Ako se eksploatacija ne mjeri visinom plate, nego samom činjenicom da ako si zaposlen kod nekoga ko zarađuje više nego što te plaća, ti si eksploatisan, onda pijačari ili zanatlije koji rade za sebe nisu eksploatisani, a žive mnogo gore od dobrog dijela eksploatisanih ljudi (fakultetski profesori, fizičari, biolozi, mašinci, ma mogu da nabrajam u nedogled ljude koji žive bolje od „neeksploatisanih“ pijačara/zanatlija). Zato sam rekao da je takva eksploatisanonst bezobalan pojam, jer se po tvojoj definiciji ne zna da li uopšte treba da brinemo za te ljude, jer su u najraznoraznijim socijalno-ekonomskim položajima. A ako ćeš tako da tvrdiš da klase postoje ma šta ja mislio, što onda diskutuješ sa mnom? Što trošiš svoje vrijeme, umjesto da se igraš u pijesku, pošto je ta izjava ionako na nivou inteligencije djeteta. Hajde razdijeli naše društvo po klasama, da vidim, pa da naučim nešto, možda. Mislim da ćeš imati isti problem kao Nikola da to uradiš. A što se tiče privatne svojine, hoćeš da kažeš da tvoje košulje imaju vlast nad tobom? 😉

                      Prvo, ne mora rad da proizvodi robu. Obebzeđenje radi, al ne pravi ništa. Nije svaki rad manufaktura. Da bi ostvario profit ne moraš da imaš materijalne supstance, jer možeš jako dobro da živiš od prodaje svojih ideja (Škole, na primjer). A što se tiče gazde i njegovog umijeća, to zavisi. Nijedna uspješna firma ne postaje/ostaje takva sa gazdom koji planduje po čitav dan. Da bi prodao svoje proizvode (šta god bili, materijalni ili ne), moraš dobro da pratiš tržišnu utakmicu i ponudu/potražnju. Recimo ja poznajem jednog vlasnika konglomerata, koji se satire od posla. NEDJELJOM ide na posao. Njegovo znanje nije ništa manje od njegovih radnika, samo nije specijalizovano. Bankar itekako mora da ima dobro znanje od nekome kome će dati kredit, jer ta osoba mora biti u mogućnosti da ga otplati. Ako misliš da banke opstaju tako što njhovi radnici takođe planduju, pojma nemaš o bankama. To pitaj bilo kog bankara ili možda kolegu borca protiv neoliberalizma, Branka Dragaša. Ili ako je tako lako idi radi u banci, pošto izgleda primaju svakoga…

                      Ja kažem da je cijena plod raznorasnih uslova na tržištu rada. E sad, ne slažem se da tu gazde imaju neoborivu prednost da određuju plate, jer ako ih spuste prenisko, ljudi neće raditi. A takve sam priče slušao i ranije, „ako nema minimalne plate, ljudi će raditi za paklo cigara“. Ne vjerujem u to, niti to potvrđuje praksa koliko ja znam. Ako imaš neki primjer za to, da čujem. A na tržišnu ponudu utiče svašta, ali teško da je isključivo samovolja poslodavaca, jer nema te ponude koja će opstati ako nema potražnje. Takođe i ne tvrdim da eksplotacija ne postoji, samo tvrdim da tvoja(Nikolina) definicija bezobalna i samim time ne kaže ništa. Ako si čitao šta sam pisao, to ti je jasno. Ako je definišeš drugačije, možda će diskusija biti produktivnija.

                      Takođe, nemam namjeru da ikog zovem i trošim svoje vrijeme na tvoja izvlačenja. Ili mi navedi koje su to firme, ili prekini da pričaš o tome. Ja sam ti svoje primjere naveo.

                      Te firme koje propadnu ne ostave uvijek zgarište za sobom, znaš, već ih nekad zamjene bolje. Kada bude pobjeđen šampion svijeta, njega zamjeni drugi šampion, ring ne ostaje prazan. A taj je obično bolji od prethodnika. Po toj analogiji, ako neka firma propadne i zamjeni je druga, sasvim je moguće da će ta druga ponuditi bolju uslugu. Štaviše to se dešava prilično često, jer kad nestane ponuda ne slijedi da nestane potražnja. Firme i propadnu često zbog superiorne konkurencije. A Radulović ima solidnog iskustva u radu na tržištu, za razliku od većine političara koji su u državnoj upravi čitav svoj život. Zato i imam više povjerenja u njega.

                      Sviđa mi se

  2. Nikola, vi uopšte niste upućeni u njihov program. Zapravo, možda i jeste ali ga ne razumete. Izvlačite delove i onda im lepite svoje laičke komentare. Saša Radulović nije, niti je ikada, bio za neoliberalizam i to je više puta ponovio i objasnio razliku. Ukratko, pokret se zalaže za razvijanje malog porodičnog biznisa a ne pomoć velikim korporacijama kojima zapravo i ne treba pomoć, oni su dovoljno jaki da mogu i bez podrške države. Što se tiče zakona o radu, njega nije pisao Radulović već ministarstvo rada, Saša je samo podržao neke njegove odredbe. Ukratko, ono što smo mi hteli da izbacimo iz zakona, ne bi bilo na štetu radnika već neradnika, zato je planirano da bude izbačeno. Medijskim spinovanjem je to prezentovano kao da se umanjuju neka prava radnicima. Kad se budete malo udubili u odredbe koje su trebale da budu ukinute, kao što je na primer Minuli Rad, i kad budete razumeli da isti predstavlja „platu za nerad“ i da je generator mnogobrojnih zloupotreba, onda će vam biti jasno zašto je logično da tako nešto ne postoji. Dalje, komentari kao što su „transparentnos nije moguća“ ili „izbacivanje kulture na tržište“ prosto ne zavređuju komentarisanje. Ono što se vama čini nemogućim, ne znači da je zaista nemoguće. Ako vi imate vlast koja ugovori posao sa Etihadom i objavi ugovor umesto da ugovor bude tajan, to je po vama nemoguće? Hvala lepo ali ne slažemo se. A ovo za kulturu nije jasno odakle se pojavilo. Pokret nikada nije izlazio ta takvim ili sličnim stavom. Generalno, da ne dužim više, vaš tekst je pun loših informacija što može da bude rezultat ili velike neobaveštenosti, ili laičkog osvrta na stvari koje ne razumete ili zlonamernosti.

    Sviđa mi se

    1. ovo da su velike korporacije toliko velike da mogu bez pomoći države je nebuloza. pogledaj koliko se novca dodeljuje kroz subvencije i druge načine stranim i domaćim velikim privrednicima. i drugo, isprati u čiju se korist donose zakoni. da li u korist radničke klase, tj radnika/ca ili korporacija?

      naravno da sam protiv ukidanja minulog rada kao kategorije. kategorisanje minulog rada je još jedna velika nebuloza. to je nasleđe socijalne države za koju su se radnici i radnice u organizovanim borbama širom sveta borili. taj zakon omogućuje otpuštanje radnika kako se gazdi prohte; produživanje rada pod ugovorom na dve godine; mogućnost ostavljanja radnika da radi prekovremeno kad kod gazda proceni da za to ima potrebe; produžetak radne nedelje do 60 sati, itd, uostalom linkovao sam u tekstu fenomenalan tekst koji detaljno analizira taj zakon o radu. pročitaj slobodno.

      što se tiče transparentnosti, ne želim da se ponavljam, objasnio sam u tekstu, kao i zašto “dosta je bilo“ ne može da se definiše kao pokret.

      što se tiče etihada, problem je taj što taj posao uopšte nije trebao da bude sklopljen. znači, protiv privatizacije, a to je ono što zastupa radulović.

      kapitalizam ne može da bude alternativa kapitalizmu, jer humani kapitalizam NE POSTOJI. svaki kapitalizam je u osnovi ekpsloatatorski. 😉 i izvini tebra što sam protiv kapitalizma i tržišne ekonomije.

      Liked by 1 person

      1. Ne bih se složio sa prvim pasusom. Oni mogu bez tih subvencija. Razlog zašto ih dobijaju je da bi naši političari parama privukli pokoju „investiciju“ i obezbedili koji politički poen, jer sem subvencija, ništa ne možemo da im ponudimo. Kod nas nema ni pravne sigurnosti, zakonska regulativa katastofa, pravosuđe u bunaru… Tu niko normalan ne bi ništa svoje uložio, zato moramo mi da im platimo da dođu.
        Ovo oko alternative je isto upitno. Može da ti se ne sviđa kapitalizam, poštujem, ali nije nelogično praviti razliku između stranaka iako imaju (bazično) slične ciljeve.
        Naime, porediš SNS i DJB. SNS je na vlasti, ima mehanizme da svoj (napisani) program ostvare. To, naravno, ne rade, jer im ne odgovara. Ne možeš a priori reći da svako ko ima iste ideje ne bi imao volje, hrabrosti i načina da svoje sprovede u delo.
        Što se tiče ZOR, izglasani nije onaj koji je Radulović podržao. Ako nisi maliciozan, to bi trebalo da naglasiš.

        Sviđa mi se

        1. zašto bi subvencije davali strancima i uz to prodavali naše firme za košta kurac? našim parama punimo privatne džepove? da li su u pitanju strani ili domaći lovatori, razlike nema, jer narod šljaka za minimalac. a radulović jeste za privatizaciju.

          a koji je to ZOR koji je hteo radulović?

          Liked by 1 person

  3. Gomila gluposti, izvlačenje delova programa iz konteksta i izvlacenje pogrešnih zaključaka na osnovu toga..
    Sve sto DJB želi nije neoliberalna ekonomija nego uvodjenje elementarnog reda, pozitivna selekcija na svim nivoima a ne prazilukovici da vode preduzeća i zemlju. I na kraju ekonomija na kojoj počiva ceo zapad, od neoliberalne amerike do „socijalističke“ Svedske. Nigde u uspešnim zemljama preduzeca ne dobijaju subvencije, pa ne treba ni kod nas. Posebno ne treba da ih dobijaju giganti koji dolaze zbog jeftine radne snage.
    Na kraju tvoja teza da sve te elemente u politici ima i SNS je smešna, jer oni osim na papiru u praxi apsolutno nista nisu uradili. Ako stvarno ne vidis razliku izmedju DJB politike i aktuelne nazadnjacke, ne treba se ni truditi da ti se objasni. Glasaj za vodju i živi happily ever after.

    Sviđa mi se

    1. ne treba ja da čitam i upoređujem, već ti. 😉

      “ekonomija na kojoj počiva ceo zapad“ wtf? jel to argument?

      ne znam samo odakle si došao do zaključka da pozivam da se glasa za vučića, kada eskplicitno u tekstu naglašavam da su obojica isti. dakle, i jedan i drugi treba da odu na krajnje margine istorije.

      Liked by 1 person

  4. Najdobronamernije Vam saopštavam jednu tužnu istinu. Ljudi koji ogreznu u lažima i koji počnu najviše da lažu sami sebe, na kraju završe sa ozbiljnim psihičkim problemima. Analizirajte malo Vaš tekst, Vaše stavove, proučite koji su ljudi u pokretu Dosta je bilo, koji su im stvarni planovi i sposobnosti da ih ostvare, pa onda probajte da napišete novi tekst.

    Sviđa mi se

    1. sendvič od sns-a? really? pogledaj slobodno još neki tekst na mom blogu, vidi kako sam i kako pišem o vladajućoj režimskoj politici i vučiću. mada, to može jasno da se zaključi i iz ovog teksta. 😉

      Sviđa mi se

  5. Svi su fanatični neoliberali, kompletan vrh te partije (pokret) – ko god došao na vlast ništa se neće promeniti.Video je šta radi DS još 2008 a za njih je glasao.Gde je bio od 2000 do 2008?Sada se pojavljuje kao mesija koji će spasiti Srbiju, 70% stvari jednostavno je nemoguće sprovesti u delo o kojima on priča.On sme da kritikuje druge ali zato drugi ne sme da kritikuju njega, on/i sve znaju.To mogu da puše mala deca i budale, članovi se ponašaju fanatično kao i iz ostalih stranaka – svi su oni isti!
    Moga bih da napišem sve o njima i kako je Radule bio nepopravljiv neoliberal pa onda okrenuo ćurak samo da se dokopa vlasti, glupo je da trošim tastaturu!

    Sviđa mi se

    1. upravo to. tipičan neoliberal, nego da bi se domogao vlasti koketira sa levim populizmom, pa glumi socijal-liberala, inače da, zvanični politički kurs je započet tranzicijom, tako da su svi ovi samo posledice, a ne uzroci…

      Sviđa mi se

  6. Autor tipično izvrće svoje i tuđe reči i povezuje nespojivo. Već nakon uvoda a nakon „drugačije“ pisac ovog teksta izjednačava dokazane lažove koji se proteklih 25 godina smenjuju u vlasti i Radulovića. Pisac nameće svoja predubeđenja koja su krajnja u meri da ne vidi prostor u sistemu i sposobnost ljudi u Srbiji za postepeno uvođenje reda ali smatra da su revolucija i komunizam odmah sprovodivi i da su dobro i dugotrajno rešenje. Smešno.

    Kome nije jasno da u vlasti u proteklih 25 godina nije postojalo ni „p“ u politici i privredi u velikoj je zabludi. Sve su to kumovski, rodbinski i mafijaški odnosi sa ciljem ličnog bogaćenja, svesno i bezobzirno čineći štetu istoriji, sadašnjosti i budućnosti zemlje.

    Sviđa mi se

    1. ajd iznesi neki argument leba ti, pa da učinimo diskusiju smislenom… ovo ti je mlaćenje prazne slame. to što se ti ložiš na radulovića, ne znači da moram i ja, tj ako si ti progutao njegovu priču o uvođenju reda, postavljanju stručnih ljudi na stručna mesta, zaustavljanju partijskog zapošljavanja, itd – ja nisam. sorry.

      Liked by 1 person

      1. „Neoliberalna alternativa“- molim definiciju ovoga i kopiran deo programa DJB koji sa time može da se izjednači.

        „Pod diktatom međunarodnih finansijskih institucija“ – diktat je ušteda. Vučić je rešio da štedi na penzionerima a ne na sebi i svojim mafijašima. Radulović je MMF-u pokazao da ima i drugih mesta za uštede, kao na primer državno pokrivanje pozajmica koje su uzele privatne firme.

        Sviđa mi se

        1. definicija toga je vučićeva politika, samo fino našminkana. upoređivao sam program pa sam zato i došao do tog zaključka, što sam jasno i napisao u tekst (vidi odluke sa kopaoničkog biznis foruma).

          vidim kako je štednja pomogla irskoj, grčkoj, španiji, zemljama u okruženju, itd.

          ta priča da radulović tobož nastoji da uštedi tako što će ukoliko bi bio na poziciji odlučivanja da povuče pomoć velikim privatnim firmama u trenucima krize je prodavanje magle, zato što bi onda veliki došli u situaciju da propadnu, a samim tim otpuste veliki broj radnika, što bi kulminiralo velikim nezadovoljstvom (inače i ovako se radnici otpuštaju, a kamoli tek u toj situaciji). to je lepa predizborna šarena laža, ali u praksi je neostvariva, jer privatni biznis u ovoj situaciji mnogo zavisi od državne pomoći – tj narodnih para.

          Sviđa mi se

  7. Bajka mislim da ti ljudi generalno kažu da ti je post sranje. Ali zato ovi komentari su preful. Do duše, njihovo ne zadovoljstvo se izražava po tome što im se ne dopada to što si pljunuo gospodina Sašu. Tvoj je blog, jebi ga, možeš da pišeš šta hoćeš. Ono što sam ja pronašao vredno u komentarima ima veze sa mojim privatnim životom. Najbolji drug mi vadi džigericu sa istim argumentima kao ovi zakleti kapitalisti. Da bi mu se suprostavio jednostavno me je odgurao na levu stranu, hteo ja da budem tu ili ne. Zapravo samo sam branio svoj stav da ideologije za neke stvari nisu relevantne. I sad gledam kako vi profi skrešete svaki njihov komentar. Setim se da umesto da pričamo o nečemu pametnom mi imamo nesuglasice u ideologiji. Svaka ideologija kaze za sebe da je jedina ispravna a da druge ne valjaju.

    Sviđa mi se

  8. Postavljena nam je dijagnoza, može samo da se nasluti našta je spreman samo da preuzme vlast.Nas 99% Srba ne zna da smo mentalno bolesni, pošto toliki broj Srba ni ne podržava Vučića.Ovo nije reklama ali stavljam link pošto to treba pogledati, obratite pažnju na dijagnozu i ime lekara – to su njegovi kadrovi… ako je neki problem obriši link Nikola.
    http://dostajebilo.rs/snsopatija-bolest-savremenih-srba/?lang=lat

    Sviđa mi se

Komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s