A neki biju strance

Srbija je zemlja košarke, a epiteti “majstori“, “carevi“, “kraljevi“,  samo su neki od mnogobrojnih statusa na društvenim mrežama. Nakon pobede u polufinalu mundobasketa nad Francuzima, veliki broj ljudi je izašao na ulice i trgove da proslavi plasman košarkaša u finale. Slavila je cela bivša Juga, bar tako kažu novine.

Super! Ponovo se slavi kao nekad, i to nam je baš nedostajalo. Ali, pojedine grupe iz našeg naroda ne bi bile to što jesu, da neko od njihovih pristalica ili više njih (utvrdiće istraga, nadamo se) naprave veliko sranje koje će baciti senku na uspeh košarkaša. Problem je nastao zbog primitivnog izliva nacionalizma u vidu skoro na smrt pretučenog Nemačkog državljanina, koji je bio učesnik međunarodne konferencije o pravima LGBT populacije. Za one koji nisu upoznati sa slučajem, više informacija pročitajte ovde. Nadajmo se da će čovek preživeti bez trajnih posledica.

Labris je danas u Beogradu organizovao protestnu šetnju. Aktivisti/kinje su pozvali/e nadležne institucije da rade svoj posao i uhvate počinioce ovog zločina. Slike sa šetnje pogledajte na fejsbuk grupi Labris-a.

Naravno, lavina homofobnih i ksenofobnih komentara na svim portalima se mogla i očekivati. Jer, prebijanje stranca opravdava se jakim argumentom: podržava pedere – svakoj poštenoj Srbendi dosta!

kom 1

Opa Palma style! Neverovatno, ali nekim ljudima savršeno puca i za Adama, i za Evu, a i, boginje mi, za Stevu. Žele jednostavno da žive život kao i svi drugi ljudi.

kom 3

Tipičan predstavnik onih “Budi ti to u svoja  4 zida. Nisam homofob, ali…“ – Ćuti, jesi!

kom 7 obv

Nije cilj organizovati Prajd radi prajda. Suština priče jeste prihvatiti pravo svake individue na različitost, i živeti u istoj zajednici gde jednaka prava važe za sve, bez ikakvih diskriminacija.

U tekstu od 12. 09. 2014. pod naslovom “Da li je potrebno da rizikujemo živote zbog gej parade?“, gde Sindikat policije saopštava da ih politička pozadina održavanja prajda ne zanima, kao ni pritisci koji se od spolja vrše na Srbiju, već samo bezbednost pripadnika policije(!?), je nešto što sve treba da nas zabrine. Doslovno sve. Jel to policija odbija poslušnost državi? Ili, da li biraju koga štite i od koga? Zašto poreski obveznici koji su učesnici prajda nemaju jednak tretman kao svi ostali građani ove zemlje? Ili pak, da li je država zaista toliko (ne)moćna, da nije u stanju da obezbedi jedan skup?

Videćemo kako će se situacija odvijati dalje.

Dobra stvar je što racionalni ljudi još uvek postoje.

tvit 6

 
Da, i tu šačicu ksenofobnih i homofobnih idiota proizvodi ovaj do srži pokvaren sistem u kom živimo.

tvit 4

Ovi problemi nisu od juče. I kod žutih su bili prisutni u istoj meri kao i danas. Zapravo, traju decenijama unazad.

Ne jebu vas bre pederi, nego neoliberalizam!

UŽAS: Građani Srbije najsiromašniji narod u Evropi

Ovo sve treba da nas brine! Zbog ovog treba svi da protestujemo, a ne zbog prajda! Kolektivnu frustraciju izazvanu višedecenijskim siromaštvom ogroman procenat stanovništva izražava kroz nacionalizam i nasilje, što je konstantna podvala i podmetačina od strane vlasti kako bi se sačuvao vladajući poredak. Nacionalizam uz koji nužno ide homofobija je jako moćno oružje koje se koristi za manipulisanje masama. Nama je potreban širi narodni pokret sa svim pripadnicima LGBT populacije uz pridruženje nacionalnih manjina, i svih ostalih potlačenih grupa koji predstavljaju radničku klasu, a izloženi su besomučnom eksploatisanju od vladajućih elita.

tvit 2

“Sistem je dobar – ljudi su loši“ je takođe jedna besmislena podvala koja se konstantno forsira. U bolesnom sistemu čovek je često prinuđen da radi svakakve stvari ne bi li preživeo. To prečesto dovodi do narušavanja ljudskih odnosa. Tada nestaju empatija, solidarnost, briga za drugog, itd.

tvit1

Ovom društvu su definitivno potrebne radikalne promene.

U dobrom procentu stanovništva vlada uverenje da se “ideologija homoseksualizma“ uvozi i/ili uvodi sa zapada, a Putin je car zato što je sve to zabranio. Vidite, drugačiji ljudi su postojali od nastanka civilizacije, a postoje i danas. Niotkud se to ne uvozi, u stvari, prisutno je oduvek. Vlastodršcima odgovara da zarad ličnih interesa zloupetrabljavaju društveno “osetlijve teme“, radi raspirivanja mržnje unutar naroda, kako bi na taj način destabilisali isti taj narod i sprečili njegovo ujedinjenje.

Ukoliko neko zauzima stav ZA PRAJD, ne mora da znači i da je ZA EU! Može se biti ZA PRAJD i protiv EU istovremeno. Postoji i takav stav. I u potpunosti je legitiman. A takođe je u potpunosti tačno, da je Putin jedan autoritarni vladar koji najrepresivnijim merama guši i ograničava ljudske slobode.

 

Advertisements

Jedan običan radni dan

Zvoni alarm. Otvori oči. Isključi ga. Protegni se. Zevaj. Udahni duboko. I sporo. Mrzi te da ustaješ. Ali moraš. Ne ide ti se na posao. Ali moraš. Proteži se još minut. Ne više. Prođe pet. Ustaj brzo. Žurno. Stavi džezvu. Idi u kupatilo. Umij se. Operi zube. Paste ima još malo. Seti se kasnije da kupiš. Pogledaj se u ogledalo. Šta vidiš? Ne razmišljaj sada o tome. Zakasnićeš. A to se ne sme. Voda je proključala. Zakuvaj kafu. Obuci se. Pokupi dokumenta, pare i ključ od kuće.

Sedi. Srkni kafu. Konektuj se. Pogledaj vesti. Jedan, drugi, treći portal. Ubistva, pljačka naroda, socijalno ugroženi, štrajkovi, afere, prazna obećanja, populističke izjave – znači, dobro je. Nema promena. Podeli neki članak. Nešto važno. Sve je važno danas! Pucamo na sve strane. I po svim šavovima. Kasniš! Požuri, ode autobus. Koračaj brzo. Spremaj sitan keš usput. Za kartu.

Osluškuj. Ne budi nezainteresovan. Čuj ih. Žale se jedni drugima od ranog jutra. Muka ti je od toga? Ne stavljaj slušalice! Njihovi problemi su i tvoji. Delite istu sumornu realnost. Šta možeš da učiniš? Kako da pomogneš? Za početak, klimni glavom. Potvrdno. Složi se sa njima. Jer, oni su ti. I ti si oni. Imaj to na umu. Uvek!

Tvoja stanica. Siđi. Pusti korak. Preispitaj se šifre alarma dok otvaraš knjižaru. Deaktiviraj ga. Obuci uniformu. Oribaj pod i izloge. Obriši prašinu i police. Proveri da li je u izlogu sve izloženo. Dopuni prazna mesta. Otvori knjižaru. Očekuj prve mušterije. Pardon, potrošače! Postavljaće glupa pitanja. Mnogi će biti jako neljubazni i neprijatni prema tebi. Ljubazno im odgovaraj. “Mušterije su uvek u pravu“. Tražiće gomilu glupih knjiga. Ti im reci da su dobre. Slaži ih! Kaži im da su odlične! Jebi ga, gazda i poredak profitiraju od toga.

Odi na pauzu i pojedi svoj đevrek sa susamom. Popij svoj jogurt. Poštuj vreme predviđeno za pauzu, a mogao bi i da požuriš malo. Nastavi prodaju. Ulizuj se ljudima. Ti si prodavac! To ti je posao. Zaradio si danas gazdi 100000 rsd. I svoju dnevnicu od 1000 rsd. Celih! Gazda neće biti zadovoljan, jer, uvek može više. No, dobićeš već redovno sledovanje kritike.

Predaj smenu. Poželi koleginicama srećan rad. Kreni kući. Svrati u market. Kupi šta treba za kuću. Taman da potrošiš pola dnevnice. Zahvali se drugu na pozivu za bleju. Lukzus je popiti piće u kafiću radnim danima. Ne zadržavaj se previše usput, keva je spremila ručak.

Jedi. Odmori se malo. Dremni pola sata. Stavi film da se skida. Skuvaj kafu. Pogledaj vesti ponovo. Iz zemlje i sveta. Proveri poštu. Odgovori. Uloguj se na mrežu. Vidi šta ima. Izloguj se. Čitaj. Odgledaj film. Čuj se sa nekim. Pitaj kako je i šta radi. Večeraj nešto lagano.

Istuširaj se. Spremi garderobu za sutra. Ušuškaj se. Navij alarm. Uloguj se ponovo. Potraži nju tamo. Pogledaj neku njenu sliku i post. Poželi joj laku noć, ako nemaš nešto pametnije da joj kažeš. Gledaj šta ljudi dele, čitaju, misle. Podeli i ti opet nešto. A onda skroluj. Skroluj i gledaj dok te san ne savlada.

Zvoni alarm. Otvori oči. Isključi ga…

Psihologija uspeha², putevi promene i ostala propratna baljezganja

Zašto smo nesrećni? Kako da pretvorimo loše navike u dobre? Zar ne bi bilo divno da postanemo uspešni u svemu? Kako da negativnu energiju pretvorimo u pozitivnu? Kako da otkrijemo radost i dublji smisao života?

Na ova pitanja odgovore i rešenja uglavnom nude mešetari i prodavci magle u vidu pisaca knjiga iz oblasti popularne i/ili pozitivne psihologije, puteva promene i/ili uspeha, zen sprdačina, itd. Obično usput tezgare i kao motivacioni treneri, gde na raznim seminarima, radionicama, skupovima, štagod, valjaju svoje knjige za finu lovu, obmanjujući narod na taj način. Toliko su oni čedni i mili, pa eto, tek samo da uzmu koji dinar/evro, ali svakako, pravu sreću pronalaze tako što usrećuju druge. I tu se valja ona standardno ukalupljena priča o pola punoj i pola praznoj čaši, apsolutno odricanje negativnih reči i misli (strogo zabranjeno: neću, ne mogu, nisam, neseser, nederland, itd) i, ono najvažnije, sve to uz osmeh i pozitivne nadahnjujuće misli, koje menjaju život iz korena kol’ko odma.

Pazi sad ovamo: “Dolaskom na ovaj svet dobili smo beskrajnu mogućnost da dišemo, da volimo i da se razvijamo. Uspeh je ono što nam je dato samom činjenicom da postojimo. Znajte da je i svaki naizgled bezuspešni pokušaj samo još jedan, više nego potreban deo u ukupnoj kreaciji vašeg ličnog uspeha. Znajte da ste već sad biser, a sećanje na zrno peska je samo podsetnik da život jeste čudo i da je svaki njegov segment samo veština i dodatna snaga koja nam je bila potrebna da doživimo svoju veličanstvenost i da zasijamo u svom punom sjaju!“

Oooo, čoveče! Kakvih li dubokoumnih promisli! Jel osećate kako se već sada u vašem telu otkrio gejzir pozitivne energije? Osećate li kako odjednom počinje da navire neverovatna količina energije i struji vam kroz telo? Obuzimaju i prožimaju celo vaše biće odjedared. Mora da se menjate već sada! Trk u kupatilo, pogledajte se u ogledalo! Uočite transformaciju! And remember, smiiiiile!

Muku ti jebem, kakve vrhunske budalaštine ovi tipovi valjaju. New Age life coaching bullshits kurac ili kako se već to zove, ali nije ni bitno. Mada, u drugu ruku to je legitimno. Mi imamo govno kao proizvod, izađemo na tržište, napravimo kampanju i, prodajemo govna narodu, jer smo govna, i hoćemo da zaradimo (čitaj: prejebemo) na narodu zato što mislimo da je narod govno. Dobrih 90% tih knjiga i treninga/seminara/radionica nema jednu jebenu trunku racionalnog objašnjenja i logičke utemeljenosti. Baratanje sa nekakvim apstraknim pojmovima, radikalni površni optimizam, gde svi oni prepisuju jedni druge, odnosno recikliraju jedna ista sranja.

Znaš, misli su energija, sve je energija, misli pozitivno, jer pozitivno mora da pobedi negativno, a ako dovoljno svaki dan pozitivno misliš, negativno nikad neće moći ni da ti prismrdi, a kamoli nešto drugo?! I sad, npr. čovek se razboli od raka, i ode po pomoć kod nekog od ovih mesijanaca.

– Dobar dan, ja bolujem od raka. Treba mi pomoć.

– Može. 300 evra i samo misli pozitivno! Svaki dan. To je rešenje. And remember, smiiiiile!

Kada ovaj pandrkne nakon nekog vremena, objašnjenje je prosto. Nije bio dovoljno pozitivan(?). Suviše negativnih misli. Šta je, tu, za ime boga, mesija mogao da učini!?

Naravno, krivica nikad nije njihova. Uvek je kriv onaj koji nije pozitivan(?!). I to je univerzalni način da se brani autonomija zloupotrebljene psihologije. A kad im se uputi kritika, nailazite kod svih na identičan odgovor: “Ti si mnogo negativan. Iz tebe izvire samo negativna energija. Ne mogu sa tobom da razgovaram“. Pa 100 ti oca jebem, kako da ne izvire kad si prevarant prevarantski od najgore moguće sorte! Ok, ok. Remember, smiiiiile!

E, a posebno je strašno kad ti pisci/treneri navataju neku mukicu, pa mu isperu mozak sa tim govnarijama, i kao nusprodukt svega toga dobijete ovo

Drugarica imala prepisku sa jednom budalom, pardon, predstavnikom tog soja ❤

A najveće govno koje postoji, od svih znanih i neznanih govana jeste knjiga “The Secret“ (Tajna), od Ronde Birn (Rhonda Byrne). To je prejebalo i Koelja, i Šarmu, i Džozefa Marfija i sva ostala sranjca koja postoje. By the way, stvarno postoje ljudi koji veruju da im je “Tajna“ promenila život?!

Kako sam skapirao, ta priča ide otprilike ovako:

Zamislimo neku želju, naš cilj, nedosanjani san, i svaki dan mislimo na to. E sad. Pošto su misli energija, a mi živimo u kosmosu koji je takođe sačinjen od energije, bla, bla… E, mi šaljemo te pozitivne misli o nedosanjanom snu u iza božje materine tamo negde daleko, bez obzira da li misli skreću levo kod Albukerkija ili jok, uglavnom šaljemo ih na drugi kraj vaseljene. A otud nam se te misli vraćaju osnažene/ojačane/duplirane kako god i, naravno, doprinose našoj borbi ka postizanju zacrtanog cilja. Tu se pominje još kvantna mehanika, Ajnštajn, veliki umovi iz istorije čovečanstva, i još ko zna koliko čuda. Uglavnom, to vam je The Secret! And remeber, smiiiiile!

I sad vi zamislite npr. kako želite da otputujete na obično letovanje, tipa na Siciliju recimo. I misliš na to svaki dan, svaki sekund, svoje biće potpuno podrediš tom cilju. Radiš kod gazde za 200 evra mesečno – ali boli te penis, misliš pozitivno i štancuješ pozitivne impulse u kosmos; Usvoje se dopune i izmene zakona o radu gde će gazda da te drnda kako hoće – ali boli te penis, misliš pozitivno i štancuješ pozitivne impulse u kosmos; Država rasprodaje svu imovinu pošta zašta i narodno bogatstvo prodaje budžovanima kod kojiš radiš za platu da bi ostvario isti onaj cilj – ali boli te penis, misliš pozitivno i štancuješ pozitivne impulse u kosmos! Baš pomaže, zar ne? And remember, smiiiiile!

 

 

Ivan Ergić: naš drugar

Ivan Ergić je biviši profesionalni fudbaler i reprezentativac Srbije. Jedan je od malobrojnih koji je govorio i pisao o stvarima iza kulisa još u toku igračke karijere. Svojim autentičnim kritikama savremenog profesionalnog sporta i kapitalističkog poretka, iz pozicije bivšeg profesionalca, brzo je stekao veliki broj čitalaca i čitateljki. Na tom polju, Ivan je i dalje reprezentativac iz startne postave. Pored toga, piše poeziju. Objavio je zbirku pesama „Bajronovski junak“.

Pošto si bivši profesionalni fudbaler, moram da krenem sa pitanjem o mondijalu. Kako komentarišeš održavanje svetskog prvenstva pored ogromnog protivljenja većinskog dela stanovništva Brazila?

Iskreno, ne znam koliki je udeo stanovništva protiv samog svetskog prvenstva, i koliko su precizne ankete koje zaista govore da neposredno pred početak veći deo populacije načelno ne podržava Prvenstvo. Postavlja se pitanje zašto nije bilo tolikog protivljenja kada se Brazil kandidovao za organizaciju, kao i na koji način je politička situacija evoluirala, i takođe koliko sama opozicija u osvit nadolazećih izbora instrumentalizuje otpor. Međutim, bez obzira na realpolitičke inercije, mislim da su protesti u Brazilu jako dobra stvar, jer u jednoj zemlji koja se naglo razvija i pretenduje da bude uticajna, važno je imati politički aktivne građane. Kada se pogleda da se radi o socijaldemokratsko usmerenoj vladi, po samoj njihovoj retorici, i uporede osnovni zahtevi protestanata, očigledno je da se radi o stvarima koje upravo karakterišu državu blagostanja i neku elementarnu socijalnu pravdu. Sam profil i legitimitet partije na vlasti je izgrađen na socijalno odgovornoj politici, tako da tu postoji i jedna vrsta ironije.

Misliš li da bi eskalacija nezadovoljstva u Brazilu, uzimajući u obzir da je domaćin i OI 2016, mogla da bude okidač za neke veće promene na globalnom nivou?

Ne verujem u toliku moć ovih protesta. Međutim, kada bi se ograničile i na promene unutar same zemlje već bi bilo dovoljno dobro. Jer, ne treba zaboraviti da Brazil i čitava Južna Amerika su vekovima bili kolonije, da bi sve donedavno bili dvorište USA, koji su postavljali i svrgavali vlade kako im se prohte. Ipak, Južno američke vlade, s izuzetkom donekle Venecuele i par drugih ipak se služe kapitalističkim mehanizmima u ekonomiji i politici, jer, kao što je nekad Lenjin tvrdio da treba od kapitalizma uzeti ono što valja, veruju da je to jedini model uspešnog razvoja. Sama činjenica da je Brazil dobio organizaciju dva najveća globalna iventa, ukazuje ponovo na to da želi da potvrdi i arfirmiše svoju moć, što je ponovo manir globalnog takmičarskog kapitalizma. Zbog toga je važno razviti društvenu mobilnost i pokret koji će da bude klasno osvešten, jer je tradicionalna levica Brazila razumljivo, uvek bila više antiimperijalistički i anti-huntovski orijentisana, nego što je mogla da se posveti unutrašnjim društvenim prilikama.

Na koji način povezuješ tezu ’’Profesionalni sport je biznis u kom stradaju igrači i navijači’’ sa frazom ’’Sport je najbolji ambasador’’?

Fraza koju često čujemo, da je sport, ili da su sportisti najbolji ambasadori, je najobičnija podvala koja se forsira markentinški upravo od strane tih industrija, i nju javnost nažalost kupuje. On u stvari jeste ambasador, ali čega? Sport i sportista je u stvari samo propaganda određenog, to jest poželjnog modela ponašanja, a to je da je biti uspešan, slavan i bogat vrednosni horizont vremena i da to treba slediti. Na taj način, sportista je ambasador dominantnog vrednosnog sistema, a druga je stvar što toga većina sportista nisu uopšte svesni. Dok su navijači zajedno sa igračima upravo uvučeni u tu igru, oni su dakle međusobno antagonizovani, iako je fudbal autohtono nastao kao narodska igra, da bi danas bila totalno u kandžama biznisa.

Koliko su ljudi u zabludi zbog verovanja u frazu ’’U sportu nema politike’’? Koliko se svetska scena razlikuje od naše po tom pitanju?

To je još jedan od mitova, i takođe se često pušta u cirkulaciju od strane sportskih organizacija, da bi sport održao auru nevinosti. Zbog toga Fifa i Uefa recimo ne dozvoljavaju igračima političke „poruke“ na terenu i strogo ih kažnjava. Ako se pogledaju samo način dodeljivanja domaćinstva Svetskog ili Evropskog prvenstva, radi se o čistim političkim rezonima, sa svim svojim skarednim atributima, od samih političkih prilika, preko lobiranja, kupovine glasova, do komercijalnih obzira itd. Pored toga, misliti da danas bilo koji fenomen u društvu može da bude nezavistan od politike, a naročito ovako pompezan i važan, graniči se sa totalnom intelektulanom nezrelošću i nezainteresovanošću.

U ranijim intervjuima si pominjao da ’’razumevanje današnjeg sveta bez čitanja Marksa nije moguće’’, a takođe si u par navrata izjavio da si se ’’kao mlad navukao na Marksa’’. Da li si samoinicijativno počeo sa čitanjem Marksa ili ti je neko sugerisao?

Otac mi je bio ubeđeni marksista, dok je bio mlad. Posle je sticanjem okolnosti otišao drugim živtonim putem, ali su ostale neke sugestije i fraze koje bi često slušao od njega i koje su me zaintrigirale. Marks je u mnogim stvarima pogrešio, tj., bio je slab prognozer, naročito u svoj revolucionarnoj teoriji, ali je dao jako precizan opis onog kako funkcioniše svet. Taj svet od njegovog vremena u mnogim stvarima je i dalje isti. On se bavio ne samo ekonomijom, već i onim univerzalnim, dakle političkom antropologijom, vrednosnim sistemom, etikom, dok taj njegov prometejski humanizam koji se oseti kod onog što bi marksolozi nazvali „mladi Marks“, ostaje da nadahnjuje nove progresivne generacije.

Prvi čovek sa ovih prostora, koji je krenuo sa temeljnim kritikama profesionalnog sporta i kapitalizma je naš bivši košarkaški reprezentativac Ljubodrag Duci Simonović. Koji je tvoj stav o njemu i, u kojoj je meri uticao na tvoje društveno angažovanje nakon završetka karijere?

Na Ducija sam „naišao“ negde sredinom svoje kraijere, i počeo sam da ga čitam. To je onaj momenat kao kad čitate poeziju i prepoznate se totalno u svakom stihu, bez obzira koliko njegovo štivo bilo sistematično i naučno. Mislim da je bilo kome ko se bavi kritikom sporta, teško izbeći njegov uticaj, jer se niko toliko precizno i pomno bavio sa tim kao on, i po tome je zaista broj jedan u svetu. I koliko god njegov rad bio zaista naučan, kakav inače mora da bude, on odiše humanizmom u svakoj svojoj reči. Pored toga, on je toliko uticao i na mene da mi je danas jako teško reći bilo šta originalno u kritici sporta, bez obzira što postoje i neke stvari sa kojima se možda ne bi složio sa njim. Ne treba zaboraviti ni njegovu kritiku društva i globalizma, jer se i time jako studiozno bavi, i u tome je u Srbiji, po meni, jedan od najnaprednijih intelektualaca.

O Aleksandru Vučiću i našoj aktuelnoj političkoj sceni…

Ma tu nemam šta pametno da kažem. U Srbiji se već tri decenije nije pojavio novi, nekompromitovan politički pokret i skup lica koji je svež i koji ima viziju. Srpska politička scena već godinama liči na realnu satiru, što je ustvari oksimoron, ali Srbija jeste zemlja i morona i oksimorona. Nije slučajno što su nekad Nušić i Domanović nalazili nepresušnu inspiraciju za svoje tragi-komedije, a danas nije mnogo drugačije. Bez obzira, promene društveno-istorijskih okolnosti, treba samo pročitati Arčibalda Rajsa i „Čujte Srbi“ i dobićeš besprekornu dijagnozu Srbije. Mislim da ta ironizacija i satirizacija političke scene i njenih aktera, koliko god je s jedne strane i svojevrsan ventil, na najbolji način pokazuje mirenje sa političkim prilikama u zemlji.  Etablirane i više puta reciklirane političke elite rade sve da se na pojave mladi i pametni ljudi, kako oni ovde kod nas, tako i oni iz dijaspore, ili jednostavno takve pojedince sa idejama uspeju da diskredituju ili kooptiraju.

Primetni su sve češći ispadi desničarskih organizacija. U kojoj meri nam je danas potrebno antifašističko delovanje?

Antifašizam je jedan od moralnih stubova svakog zdravog društva, a to znači i antirasizam, antišovinizam, i mnoge druge tradicije, jer antifšizam je često jako široko određen i često se ne zna šta podrazumeva. Međutim, borba protiv krajnje desnice, koja uvek ima fašističke ili barem fašisoidne elemente je jako važna, imajući u vidu da je to pošast na koju ne postoji trajno cepivo i imunitet, a to važi i za najrazvijenije zemlje. Međutim, antifašističko delovanje i borbu protiv fašizma, treba da sprovodi država, u svim njegovim oblicima i sadržajima, i to od parola koje čujemo sa stadiona do akcija konkretnih parapolitičkih organizacija i grupa. Hoću da kažem da to ne sme da se prepušta levici ili recimo antifa grupama i pokretima, jer ako one biraju nasilniji način obračuna sa tim stvarima onda sebe mogu da kriminalizuju i kompromituju u javnosti, tako da one trebaju da se fokusiraju na to kako naterati državu da se obračuna sa tim.

O levici u Srbiji…

Nažalost, ona kao takva za sada ne postoji, tj. nije ni dovoljno velika ni homogena da za sada predstavljala bilo kakav politički faktor. Zaista je neverovatno da je pre sto godina levica u Srbiji bila daleko jača, i da je predstavljala jednu od respektabilnijih pokreta u Evropi, a da je danas ima samo na kašičicu. Imajući u vidu što sam gore pomenuo o političkom ambijentu, mislim da je upravo levica danas potrebnija nego ikad. Međutim, potpuno sam svestan koliko je teško organizovati jedan konkretan politički pokret, i to je karakteristično za čitav region, osim možda slovenačke levice, iako je i ona za sada ograničena u dometima. Ostaje da se vidi da li će možda grčka Siriza uspeti da postane neka vrsta lokomotive u tom smislu. Ja bih lično voleo.

O ideji Balkanske federacije…

Mislim da je to ideja koja će uvek biti aktuelna na levici, a to je blisko i mojim nekim svetlonazorima i pogledima. Naravno, to postavljam načelno, jer svako vreme ima svoj politički sadržaj i geopolitičke i istorijske okolnosti. Mislim da je ta ideja Svetozara Markovića bila idealna za taj horizont vremena, bez obzira što je on zagovarao neku vrstu zadružnog, agrarnog komunizma, pre svega pod uticajem ruskih teoretičara. Danas to malo drugačije izgleda, i treba imati u vidu real-političke prilike, nedavne ratove, prisile integracija kao što su EU ili Nato, ali dugoročno, mislim da je neka vrsta federacije naroda Balkana najbolje rešenje za sve, ne samo zbog pacifikacije regiona, već pre svega, zato što nam istorija pokazuje da se samo na taj način može izbeći eksploatacija i hronični status periferije.

Ivan Ergić
Ivan Ergić

 

Sa Ivanom Ergićem možete da se družite i na društvenim mrežama.

https://www.facebook.com/ivan.ergic.399?fref=ts

https://twitter.com/IErgic

 

 

Kako sam u 27. godini progovorio reč „mama“

Autobuska stanica. Smaranje dok čekam polazak. Nervozno cupkam u mestu. Ne mogu unutra da sedim zbog vrućine. Majstor uključuje klimu tek kad se krene. Gužva. Velika gužva. Kako ko prođe pored mene – zgazi me. Tako je oduvek. Mrzim to. I niko ne kaže izvini. Dobro, možda ponekad, kurtoazije radi. Ali, u većini slučajeva, ne. Pomeram se nekoliko koraka unazad. Zgazio sam žvaku. Maler. Uvek leva patika. Psujem. U sebi. Prilazim do ivičnjaka i trljam patiku o njega. Dok to radim, osluškujem druge ljude.

’’Mama, javiću ti se čim stignem’’. Nije dečiji glas. Okrećem se. Dečko grli ženu. Svoju majku. Po izgledu bi rekao da je nekoliko godina mlađi od mene. ’’Čim stigneš stavi pilav i grašak u frižider’’, keva će njemu dok ga ljubi u obraz. ’’Ne brini mama’’, opet će on. Sada on nju ljubi. U obraz. Čoveče, ima dvadeset i kusur godina, a prenemaže se kao neko razmaženo derište. Ispušta neke patetične prizvuke. A majka ’’Joj, imaš nešto na obrazu. Ček da sklonim. E, sad si mi lep kao lutka’’. Smeši mu se. Grle se ponovo. Šonjavko jedan šonjavi. ’’Opaši majicu’’. ’’Ispravi se’’. ’’Ne budi mnogo na suncu’’. ’’Uči, nemoj da skitaš’’. Klima glavom i dok se smeje ponavlja, ’’ne brini mama’’. Ne mogu više da gledam tu sliku. I slušam. Ulazim u autobus. Ionako uskoro krećemo.

Sedim i gledam kroz prozor. Ulazi on. Neće valjda pored mene? Neće. Njegovo je sedište ispred. Ljubazno je zamolio čoveka sa prvog sedišta da se pomeri kako bi seo do prozora. Zar je razmaženko ljubazan? Ponovo me nervira njegovo prisustvo. Počeo sam da mrzim i njegovu plavu majicu sa kragnom. I kačket koji nosi nakrivo. Zvoni mu mobilni. Brzo se javio. Nisam prepoznao tu melodiju, ali je ružna. ’’Kaži mama’’, reče. Zar ona zove? Pogledam napolje, ona stoji pored autobusa. Gledaju se kroz staklo. I dalje se opraštaju. Šapuće u slušalicu. Sad me kopka šta joj govori. Kolena mi igraju. Dođe mi da mu se proderem. Ali ne mogu. Nervira me, a opet, ne dira me. Uh, evo, konačno krećemo. ’’Volim te mama. Čujemo se. Ćao’’. Muka mi je. Moram da dremnem.

***

Stižem. Čeka me drugar na stanici. Taman pomišljam da mu ispričam ceo slučaj, kad me on preduhitri. Kaže, ’’je l’ vidiš onog dečka?’’, pokazujući na moju preokupaciju. Instiktivno sam znao da treba da ćutim i pustim ga da mi kaže šta ima. Klimam potvrdno glavom. Saznajem da je taj momak sin samohrane majke, kog je otac napustio kada je imao dve godine. Saznao sam da majka radi dva posla kako bi sinu omogućila studije i normalan život. Žive kao podstanari. On takođe radi i solidan je student. Bio sam iznenađen. I ćutao sam. Ništa nisam govorio. Postideo sam se. Nisam mu ni kasnije ništa rekao. Dok smo pili kafu, pretvarao sam se da učestvujem u razgovoru. Misli su bile negde drugde. Preispitivao sam se.

Dozvolio sam sebi lukzus da se, u stvari, ja ponašam kao razmaženo derište. Drznuo sam se da budem toliko bezobrazan i, ismevam jedno ispoljavanje čiste ljubavi između majke i sina. I priznajem da sam do tog saznanja došao iz pogrešnog razloga. Iako je teška, njihova životna priča je tu manje važna. Sada znam da sam se zbog toga ružno poneo. Lažem. Lažem! Ponovo hoću da prećutim jer, strah me je da priznam. Sujeta. Sujeta koju sam (ne)svesno potiskivao. I ljubomora. Ja takav odnos sa majkom u javnosti nikada nisam imao. Tako prisan. Nikad. Naši rastanci su trajali možda minut jer, ja sam tako birao. A ona je to poštovala. I ne sećam se da li sam ikad oslovio svoju kevu sa ’’mama’’. Ne da je ne volim, naprotiv, ali postojala je u meni oduvek neka blokada, koja se kasnije pretvorila u naviku. Kevo, majka, Vesna, ali nikada, ’’mama’’. Razmišljao sam koliko ljudi u mom okruženju ima problem s tim. Evo, ponovo bežim od suštine. Opet se izvlačim na druge. Zar je to toliko teško?

Doašo sam kući. Skuvao sam kafu. Sebi i ma… majci. Hajde, to je samo jedna reč, bodrio sam se. Mama, je l’ hoćeš… Nije reagovala. Budalo, moraš glasnije, znaš da ti keva slabo čuje! Da, ona ima problem sa sluhom. Moram glasnije. Mama, je l’ hoćeš da ti stavim kafu na sto? Ništa originalnije nisam uspeo da smislim u tom trenutku. ’’Ako’’, rekla je i nastavila da slaže neke krpe.

Shvatio sam. Majkama to nije bitno. Majka uvek neizmerno voli, bez obzira na koji se način ispoljava ljubav.

Mama i ja, leta gospodnjeg 1988. godine

Ukratko o blogu i blogovanju

Šta je blog?

Najjednostavnije rečeno, bez palamuđenja i izvođenja kojekakvih definicija, blog je javno vođenje dnevnika putem veb strane. Dabome. A osobe koje bloguju su blogeri i blogerke. Ponovo dabome i još dva bambija pride. ❤ 🙂

Vrste blogova

Foto – Blogovi: Kao što ime kaže, sadržaji fotobloga su fotografije. Da bi ovakvi blogovi bili uopšte vidljivi potrebno je da postoje komentari koji objašnjavaju i opisuju sliku. Ko se bavi fotkanjem ne bilo loše da ima svoj fotoblog, ukoliko želi da te slike podeli sa svetom.

Video – Blogovi: To su blogovi koji imaju video materijale kao sadržaj. Za harizmatične ljude koji umeju lepo i pametno da govore, ovakav vid blogovanja bi ih učinio primećenim – viralnim – veoma brzo. Doduše, postoje i oni koje je lupanje gomile gluposti učinilo dosta poznatim. Pogledajte npr onu budalu Gasttozza. Uspeo je čak da stigne i do nekoliko rijaliti šoua. Veliki uspeh, nema šta.

Muzički – Blogovi: Blogovi čiji je sadržaj muzika, mada ne znam nijednu osobu koja fura ovu priču.

Audio – Blogovi: Sadržaj bloga je audio materijal. Takođe, ne znam nijednu osobu koja fura ovo, a realno ko će u današnje vreme da sluša samo nečiji nepoznati glas.

Mikro – blogovanje: twitter.com vam je najbolji primer servisa za mikroblogovanje. Za ovo već treba da se bude nindžica. Znate i sami, to su kratki postovi u 140 karaktera, u kojima se malo piše, a puno kazuje. Dobar je prvenstveno zbog treniranja kazivanja suštine i startnog prelaska na poentu bez okolišanja. Oprezno, ne dozvolite sebi da se navučete na tviter.

Po mnogima je tumblr.com najbolja varijanta za kreiranje besplatnog multimedijalnog bloga. Svi znate šta je multimedija, to ne moram da objašnjavam. Ko ne zna, neka gugla, ne može bre sve na gotovo. :* 🙂

Zašto blog?

A zašto da ne? Ako želite nešto da kažete, a da se to nadaleko čuje, imate dve opcije. Prva je da sa megafonom u rukama izađete na neki od gradskih trgova, te da urlate iz sveg glasa. To baš i nije toliko zdravorazumski, jer će vas ljudi ubrzo proglasiti ludim, tako da je mudro eliminisati tu mogućnost. Druga opcija jeste da sve to što biste sručili u megafon pretočite u blogpost, i tada vaše dranje može mnogo dalje da se čuje. Mada, kako stvari stoje, uskoro će doći vreme kada će megafoni da haraju gradskim trgovima, ali to je sad već druga priča. 😉

Kreiranje bloga putem besplatnih servisa

Iako postoje razni besplatni servisi za kreiranje bloga, moja preporuka jeste wordpress.com. Veoma jednostavna platforma koja zahteva minimum minimuma tehničkog i internetskog znanja, tako da i osobe koji su potpuni informatički duduci mogu bez problema da se snađu na njoj. Za detaljno objašnjenje, na najprostiji mogući način, pogledajte sledeće linkove:

1) Kako pokrenuti sopstveni blog na wordpress.com

2) Osnove wordpress.com

3) Uređivanje sadržaja na wordpress.com

O čemu pisati?

Ako neko/neka počne da piše modni blog, postaraću se lično – tako mi blog pomogao – da taj blog bude hakovan, i uništen, a njegove otpatke transportovane u drugu galaksiju gde ni najveće internet krtice ne bi mogle ni da ga nanjuše, pa makar koristile “ono vozilo sa rupom napred što ide i sakuplja“.

Pre nego što nastavite sa čitanjem, pročitajte prethodni pasus ponovo i shvatite ga ozbiljno. Šali se malo čika Ćupi, opušteno. 😉

Elem, najbolje je da se uhvati jedna tema i o njoj da se piše. Na taj način se najbrže stiče audijencija. Npr, ako odaberete da pišete o razvoju poljoprivrede na Arktiku treba da iznesete što više relevantnih informacija na zadatu temu i da pružite neka nova tumačenja i analize. Nikad nijedna tema nije ispričana do kraja. Bitno je da o njoj pišete na autentičan način. Gradite svoj stil koji će vremenom postati prepoznatljiv. Znači, nije dovoljno samo napisati kako se zemlja ore, drlja, tanjira; kad je setva, a kad je berba; koje kulture uspevaju i šta je profitabilno saditi, itd. Ne! Bitno je napisati i da su pingvini valjali arktički spid Banetu Sanšajnu zbog kog je ovaj onomad pao npr.

Sa druge strane, ne morate bre do groba da jašete jednu temu. Napravite više kategorija i cepajte.  Ja žvrljam uglavnom o političkim tema, a između ostalog napišem i neko sranje poput ovog koje sada čitate, dok me je ’’proslavio’’ post Arkan je živ

Kako napisati blogpost?

To je, u stvari, ono najvažnije. Sadržaj.

Pišete onda kada dobijete inspiraciju i tada ne stajete jer to prvo pisanje mora prosto da izleti iz vaše tastature poput lave iz vulkana ne vodite računa o velikom i mlom slovu znakovima interpukcije štagod emocija mora da potekne a posle dorađujete i oblikujete formu naravno da dosta toga zavisi i od teme o kojoj pišete ali ljudi će uvek više ceniti i prepoznavati iskreno napisan tekst nego li onaj koji je sastavljen na silu

Savet za početnike/ce:

Izbegavajte da kopirate uticajne i poznate blogere. To što su njihovi blogovi najposećeniji, ne znači i da su kvalitetni. Oni su samo među prvima zaplovili u ovdašnju blogosferu. Neki su ranije dobro pisali, većina ne, a ti koji su ranije dobro pisali sada se samo šlepaju na ime. Međutim, internet je dovoljno velik za sve, tako da u poslednje vreme počinju da se javljaju manje poznati blogeri koji mnogo bolje pišu od ovih uticajnih, a što je još važnije – zdravije razmišljaju. Dok sujeta i nemoć polako ali sigurno gura uticajne na margine interneta, smena generacija stiže. U stvari, to je prirodan proces koji je već u toku.

tastatura
Tastature u ruke i na blogovanje! 🙂

 

Bajka o keruši i sedam malih Vučića

Bila bi ogromna šteta da šira javnost ostane uskraćena za ovu fantastičnu kratku priču, čija vrednost dodatno dobija na značaju zbog veoma osetljive teme, pogotovo u ovo vreme aktivne cenzure od strane vlasti. Bio sam slobodan da napišem prefiks fantastična, ne zato što ju je napisao moj prijatelj, već što to zaista jeste, a verujem da ćete ubrzo svi nakon čitanja deliti moje impresije. Uživajte.

Bila jednom jedna keruša. Nije imala sedam malih vučića, ali su se oni rado pozivali na nju, davajući tako i sebi legitimitet za ostanak na vlasti. Keruša je bila izubijana od svih ratova koje su povodom širenje tora vodili lažni pastiri, a umalo se nije i utopila za vreme jedne poprilično opasne oluje. Dok je oluja trajala, vučići su prestrojili jaganjce, ovce i ovnove i zavapili:

– Naša majka keruša se davi i vi, braćo, koje je ona svojom krvavom sisom prehranila, potrčite da joj pomognete.

Jaganjci, ovce i ovnovi se zaleteše da izvuku kerušu iz pomahnitale reke lažne sigurnosti. Par jaganjaca koji su malo srknuli rakije sa đavolovog vimena se prokuražiše i rekoše:

– Skačemo, trčimo, a vi, padajte, braćo.

Najstariji vučić, onaj što je umeo da čita i iz rata i iz mira, tada im reče:

– Neću ni da vas udostojim vašeg prisustva. Vidite ovu lopatu…godinama su me zbog nje ismevale one žute hijene i onaj olinjali vuk što mrda iznad svakog brda, a i ravne gore kako Tanjug javlja. Sve sam ja ovo predvideo da će se desiti. U stvari nisam. U stvari, bolje da ćutim i da reč preuzme moj i kerušin sin. Vučiću, izvoli.

Sigurnoj obali, sa jednim jaganjcem ispod miške, priđe tada sin od najstarijeg vučića i one keruše koja se davi već godinama, ali sad poče i prskati vodu od sebe i tako remetiti zakon Tora i topuza. Poče da priča, ali sve se smerno snebiva:

– Eto, jaganjci, našao sam ovog malečkog kako se davi pored keruše, pa iako ne volim o tome da pričam, moram, šta ću… Zatrčao se mališa da pomogne, ali nije prvo pitao savet vučića za ovakve situacije. Pomoć nam je neophodna da izbavimo kerušu, ali morate da shvatite da je neophodno da se pridržavate zakona o plutajućim kerušama. Ponoviću još jednom: Ako se ispostavi da plutanje subjekta doprinosi građenju ograde tora, nije baš neophodno zatrčavati se na svoju ruku i izvlačiti ga iz vode. Što se tiče zakona lopate, neka vam objasni ovaj vučić koji mi je ispao iz zadnjice. Vučićeviću, izvoli.

– Hvala, komandante čopora – zahvali se milozvučno sledeći vučić i obrati režeći jaganjcima: – Stoko! Gamadi jedna! Pa, vi ste jedne negativne i nepismene nule! Pa, vi ste, bre, za pečenje kojim su me odavno kupili! Nećemo ni da vas udostojimo vašeg prisustva. Vidite onu lopatu u staroga vučića? To je za vas koji pitate umesto da pomognete vučićima da svi zajedno živimo od suza u kojima se keruša davila, davi, a uz pomoć časnoga mi krsta i daviće!

Vučići počeše zavijati ka jaganjcima toliko glasno da im se i ovce priključiše. Na kraju i izmlatiše one brbljive jaganjce, ali ne pre nego što ih dobro uvaljaše u blato.

Keruša, zaboravljena u srcima od tolikog mućkanja njenog imena po svakojakim ustima, bezuspešno zamlatara šapama pokušavajući da se izvuče iz vode. Iako su jaganjci napravili do reke čitavu stazu od žutih cigala, kako padne noć, tako i vila poruši sve. Neke ovce i ovnovi kažu da onaj ko od jaganjaca sagleda vili osmeh, nosiće na sebi prokletstvo znano i kao: Nije veseo duh taj koji kerušu spasi, nego pravilo „ćuti i pasi“!

Tri su dana vučići većali da li treba kakvu žrtvu prineti da se vila umilostivi. Poslaše vučića odgovornog za bezbedno širenje dezinformacija i kulturno konzumiranje jaganjaca da se obrati onima što su prvo pitali, a tek onda u vodu skakali.

– Jaganjci… – poče čupavi vučić, ali mu tu zastade knedla u grlu, pa umesto njega nastavi vučić zadužen za bezbednost vučića i samo vučića.

– Vaše žrtve će biti neprežaljene i keruša, kad je jednog dana osušimo, zavijaće svake godine vaša imena. U stvari…pošto vas ima mnogo…neka se, ipak, sve zavija o vučiću, jer na živima svet ostaje, a uvek je i bolje zavijati o, nego ka.

– To je lepo – reče jedan od jaganjaca – ali, da li biste mogli da izbegnete našu smrt tako što ćete spasiti kerušu?

Vučić zadužen za napajanje tora električnom energijom priđe jaganjcima i poče besedu:

– Daleko bilo. Vi ste Kadinjača našeg doba i Svetli grobovi kojima ćemo napajati naše buduće Krvave bajke.

– Ali, kada odemo, vi ćete znati da nismo morali da umremo, da ste nas žrtvovali – reče jaganjac.

– Opraćemo šape u plićaku, jaganjci. Napravićemo od Obrenovca Golgotu, a ne našu sramotu – rekoše vučići, složno kao jedan…sedmoglavi.

I živeli su srećno do kraja tuđih života.

Pitate se šta je bilo sa kerušom, ovcama, ovnovima i preživelim jaganjcima. Ne pitajte se ako je oko vaših misli tor ograđen bodljikavom žicom u kojem možete samo virtuelno da budete slobodni.

Naravoučenije priče dopišite sami, ako verujete da je ovo ipak bila basna, a ne realnost. Ostali: niste sami i ništa novo vas nije naučila sedmoglavost vučića.

Autor: Miloš Živanović

U lice cenzuri

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.

Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.

Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.

Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.

Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.

Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.

Blogovi i stranice:

Akuzativ

Aleksandar Sekulić – 2389

Aleksandar Šurbatović

Alжirska pisma

Ana Milanović

Angelina Radulović – Piskaralo

Anita Mitić

Belgrade Edt Culture

Biljana – Samokazem

Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)

Boban Stojanović

Boris Drenča – B92 blog

Bozóki Antal

Ch3d4 (Vojislav Bajakić)

Constrictoria Boa

CRZ Blog

cult – B92 blog

Danubius forum

Dario Hajrić – Sistem i lom

Dejan Pešić

Dijalog Net

DJ Ivica

Dnevnik slučajne domaćice

Dokona popadija

Dopisi iz Diznilenda

Đorđe Bojović

Dragana Đermanović

Džunglica

Edis Đerlek

Euterpaspeaks

FCBK

Građanski krug

Ivana Ćirković – Organ Vlasti

Ivy Jbte

Iz glave radio

Izvan kuhinje

Jelica Rogić

Just Bloggin’

Karanfilić

Kolopletilište

Kolumnista

Kontrapress

Kriza identiteta

Leksikon YU mitologije

Lestat Gianni

Liceulice

Logaritam

Loose Ends in Economics

Luka Božović

Mahlat

Majlab Tribune

Marko Jakšić

Marko Marjanović – Pošteno mu sudite pa da ga streljamo

Mesec, suncokret i ostale price

Milena Stošić

Milica Čalija – blog

Miloš Đajić

Miloš Sečujski – B92 blog

Milja Lukić

Miljan Paunović

Mr Black

Ne verujem u muk istine

Nebojša Knežević – yzmaya

Negoslava’s Blog

Nekorektan blog

Nemam ime, imam komentar

Nenad Duda Petrović

Nešto sasvim neizvesno

Nikola Ćupas – blog

Nikola Kolja Krstić

Novi Sad 2020

Novinarizmi

Novosadsko ubrojčavanje

Objektivno bolje

Od svega po malo

ODLEP

Osmi dan

Ostavite Teslu na miru

Pagankawebshtizza

Panonska revija ludosti

Parunova reč

Pavle Ćosić

Pavle Mihajlović – Tržišno rešenje

Pećko pivo

Peščanik

Politiks tejps

Popovsko Dokonisanje

Prešlicavanje

Pressburger Csaba

RainDog po treći put među blogerima

Random Code and Beauty of Organic Entities

Raša Karapandža

Sajber Vanderlast

Sandra Simonović

Sara Radojković

Savesna

Spookyludila

Staša Koprivica – 100 lisica

Strahinja Krstić

Troblog

Urošević Ladislav – koordinator Ubuntu zajednice Srbije i FLOSS aktivista

Vazda nešto

Večni dečak

Veličković::Blog

Velimir Mladenović – B92 blog

Vladan Slavković – Kraljevo online

VladanBa’s Blog

Vladimir Greblaher – Zovitemeishmael

Vladimir Milutinović – Dvogled

Whatever… Nevermind

While Sleepwalking…

Žarko Ptiček

Žene sa Interneta

Organizacije i pokreti:

Beograđani protiv prohibicije

Centar E8

Centar za praktičnu politiku

Centrar za marginu

Civil Rights Defenders

Dijalog

Evropski pokret u Srbiji

Fondacija Dokukino

Građanske inicijative
Labris – Organizacija za lezbejska ljudska prava

Kuća ljudskih prava i demokratije

Mreža za političku odgovornost

Share Fondacija / Share Defense

Srbija u pokretu

Udruženi građani za Srbiju (#Udruzeni)

Vojvođanski građanski centar

Za zdravu opštinu Stara Pazova

Građanke i građani:

Admir Smajović

Adriana Milićev

Aleksa Tamindžić

Aleksandar Atanasijević

Aleksandar Đoković

Aleksandar Jovičić

Aleksandar Kezić

Aleksandar Kokotović

Aleksandar Lučić

Aleksandar Milijašević

Aleksandar Stanojković

Aleksandar Vujić

Aleksandar Živadinović Ćupas

Aleksandra Anokić

Aleksandra Ćirić

Aleksandra Đerić

Aleksandra Ivanović

Aleksandra Jensen

Aleksandra Jovanović

Aleksandra Sokolović

Aleksandra Tanasin

Aleksandra Tomić

Alisa Oćuz

Ana Bellotti

Ana Čiča

Ana Kerečki

Ana Manić

Ana Marković

Ana Petrović

Ana Vučković

Anđela Milivojević

Angelina Radovanović

Anica Spasić

Biljana Kovačević

Biljana Kukić

Biljana Marinković

Biljana Mladenović

Biljana Stepanov

Bojan Cvejić

Bojan Radović

Bojana Cekić

Bojana Femić

Bojana Jevtović

Bojana Miković

Bojana Selaković

Boris Bašić

Boris Lučić

Boris Sijerković

Borislava Latković
Boško Balčaković

Boško Hadžić

Branislava Nestorov

Branka Dobrić

Branka Romanić Todorović

Brankica Mandić

Dalibor Stojičić

Damir Marton

Dana Selaković

Danica Nikolić

Danijel Brakus

Danijel Milošević

Danijela Božović

Danijela Pejatović

Danijela Rafailović

Danijela Ranković

Danijela Tasić

Darko Vlahović

Dejan Košanin
Dejan Vejinović

Dejana Stevkovski

Denis Lazetić

Dijana Hinić

Dimitrije Petković

Dragan Murar
Dušan Čučković

Dragan Popović

Dragana Kostadinović

Dragana Pećo

Dragana Todorović

Dragana Zlatičanin
Dražen Logarušić

Dražen Zacero

Dubravka Nikolić

Dubravka Velat

Dunja Lazić

Dušica Petrović

Duško Jerkov

Dževid Sadović

Đorđe Mančev

Đorđe Petrović

Đorđe Trikoš

Đurđa Đukić

Edita Miftari

Emina Kovačević

Filip Perić

Fismir Jahiu
Goran Miletić

Goran Zarić

Gordana Đurić

Gordana Milačić

Gordana Šajinović

Gordana Vrbić

Gorica Gligorijević

Irena Antonović

Irina Zahar Hinrichs

Iva Jović

Ivan Lukić

Ivan Popović

Ivan Rajović

Ivan Stanojević

Ivan Stevanović

Ivan Tot

Ivan Vlajić

Ivana Jakovljev

Ivana Mirčetić

Ivana Pajić

Jasmina Lazić

Jasmina Milojević

Jasmina Radovanović

Jelena Aleksić Đurović

Jelena Dukarić

Jelena Ignjatić

Jelena Jovanović

Jelena Kandić

Jelena Milojković

Jelena Paligorić

Jelena Petrović

Jelena Radanović

Jelena Simić

Jelena Stević

Jelena Tot

Jelisaveta Manojlović

Jelisaveta Mikulić
Jovan Ličina

Jovana Gligorijević

Jovana Jakovljević

Jovana Kolarić

Jovana Milić

Jovana Pavlović

Jovana Polić

Jovana Prusina

Jovana Radovanović

Jovana Sikimić

Jovana Simić

Jovana Spremo

Jovana Tripunović

Jovana Vujičić

Jovana Vukić
Katarina Brašovan

Katarina Jakovljević

Katarina Tadić

Katarina Vuković

Ksenija Stojanović

Lav Kozakijević

Lazar Marjanović

Lazar Milovanović

Leopold Rollinger

Ljiljana Bukvić

Ljiljana Petrović

Ljubica Turudić

Ljubomir Medaković

Luka Rajić

Maja Aleksić

Maja Mićić

Maja Rogić

Maja Stojanović

Maja Vasić-Nikolić

Maja Vrtarić

Marija Avramović

Marija Đelić

Marija Janković

Marija Maša Bojičić

Marija Milosavljević

Marija Pavlović

Marija Penezić

Marija Radovanović

Marija Stanojčić

Marija Vukosavljević

Marijana Mašić

Marijana Toma

Marina Andromarta Bogojević

Marina Ristanović

Marina Stamenković

Marina Ugrinić
Marjan Maruna

Marko Bogunović

Marko Mitrović

Marko Vidojković

Maša Petković

Maša Živojinović

Mašan Minić
Mihailo Medenica

Mikaela Smičković

Milan Cvijić

Milan Đukić

Milan Lakić

Milana Malenić

Milana Ninković

Milanče Milosavljević

Milena Bogavac

Milena Dragićević

Milica Jovanović

Milica Maslovarić

Milica Stojanović

Milica Vasić

Milena Teofilović

Milomir Sekulić

Miloranka Ilić

Miloš Avramović

Miloš Dašić
Miloš Injac

Miloš Janković

Miloš Kuvekalović

Miloš MIhajlović

Miloš Nikolić

Miloš S. Nikolić

Miljenko Dereta

Mina Ilić

Mirjana Drašković-Ivica

Mirjana Miočinović

Mirko Rudić

Miroslava Marjanović

Mladen Manojlović

Mladen Mlađenović

Momir Pejatović

Nada Likar

Natalija Marjanović

Nataša Agbaba

Nataša Mijatović

Nataša Nikolić

Nataša Robulović

Nataša Topolac

Nebojša G. Mirković
Nebojša Otović

Nemanja Maraš

Nenad Nikolić

Nenad Vukadinović
Nevena Šimon

Nikola Adžić

Nikola Pavlović

Nikola Ristić

Nikola Stanković

Nikola Tomić

Nina Savić

Ognjen Đerić

Olga Gligorović

Peđa Mitrović

Pera Marković

Petar Tančić

Predrag Voštinić

Radina Vučetić

Radmilo Marković

Rajma Isljami

Ratko Femić

Robert Čoban

Sandra Popović

Sanja Anđelković

Sanja Jović

Sanja Pavlović

Sanja Zrnić

Sara Dereta

Saška Karamarković

Selma Lazović

Slavica Slatinac

Slavica Stojanović

Slaviša Marenović

Slobodan Joksimović

Slobodan Srdić

Slobodan Srdić

Slobodan Todorović

Snežana Bačlija Knoch

Snežana Bogić

Snežana Čongradin

Snežana Joksimović

Snežana Marković

Snežana Radošević

Sofija Mandić

Sofija Marjanović

Srđan Dinčić

Srđan Novaković

Stefan Aleksić

Stefan Ćorić

Stefan Jovanović

Stefan Šparavalo

Stevan Đekić

Stevan Ristić

Suzana Stojićević

Sveta Matić

Svetlana Stefanović

Svetlana Vasić

Tamara Glišić

Tamara Spaić

Tanja Mladenović
Tatjana Drapšin

Tatjana Gluvaković

Tatjana Radunović

Teodora Tomić

Tešić Andrijana

Tomislav Ilić

Tomislav Mrčela

Una German

Uroš Jovanović

Vanesa Nikolić

Vanja Lazin

Veljko Radunović

Vera Potparić

Veselin Nasufović

Vesna Đukanović

Vesna Mićanović

Vesna Miletić

Vesna Pešić

Vesna Vasiljević

Viktor Nagradić

Višnja Filipović

Višnja Pokorni
Vladimir Cvjetićanin
Vladimir Marović
Vladimir Stojanović
Vladimira Dorčova Valtnerova
Vuk Velebit

Vukan Simonović

Vukašin Obradović

Zdravko Janković

Zoran B. Nikolić

Zorana Šobot Matić

Zorica Filipović

Zorica Šćepanović

Žarka Radoja

Žarko Canić

Žarko Ogrizović

Željka Pantelić

Objasnite deci

Pobedu Austriji na Pesmi Evrovizije sinoć, doneo je Tom Nojvirt, koji nastupa pod umetničkim imenom Končita Vurst (Conchita Wurst). Dakle, voljom evropskih naroda pobedila je pesma „Rise Like a Phoenix„.

Za one koji ne znaju, ovo je Končita.

Conchita Wurst (preuzeto sa portala b92.net)
Izvor fotografije: b92.net

Međutim, dobar deo šire javnosti majke Srbije nije lenjo dočekalo pobedničku pesmu, već se dalo na komentarisanje iste, a poseban fokus, kako se moglo i očekivati bio je usmeren i još uvek je, na Končiti. Dakle, komentatori Blica, Kurira i drugih visoko posećenih portala su održali i održavaju svoj “nivo“. Elem,

3

Nameštaljka! Naravno, a kako bi drugačije moglo da bude, zar ne?

Image

Njemu je odvratno?? Ima mnogo nastranih??

Image

Ruganje normalnim ljudima? Realno, isuviše dobar razlog za izbijanje trećeg svetskog rata jeste to što ljudsko biće izađena scenu i otpeva pesmu.

Image

Oh, ta dominacija gej lobija koja se ušunjala u sve pore našeg “zdravog“ društva i čiji je jedini cilj da poljulja naša moralna načela.

Image

A sve je to organizovano kako bi se zatrlo seme naše, i majke nam Rusije, garantovano.

Imate još na stotine ogavnih komentara i uvreda. A sve kreće od onog čuvenog “Šta ako deca to vide?“ i “Kako deci to da objasnimo?“, ili utlimativni “argument“: “nije prirodno“!

Na primer, ovako

Image

Znači glavni problem Srbije je i dalje LGBT populacija i kako deci to da objasnite?

Za početak, to jeste prirodno, a vi pokušajte da im objasnite nekoliko mnogo važnijih stvari:

Objasnite im zašto nemate da im date svaki dan novac za užinu i zašto dolaze iz EPS-a svaki mesec da vam isključuju struju;

Objasnite im zašto trpite mobing od strane pretpostavljenog i zašto vam kasni minimalac koji primate;

Objasnite im zašto nećete i ove godine na letovanje;

Objasnite im šta je to nedozvoljeni minus iz kog ne možete da izađete godinama;

Objasnite im zašto sva deca ne primaju dečji dodatak;

Objasnite im da bi obrazovanje trebalo da bude besplatno, a ne da košta boga oca;

Objasnite im zašto zastarevaju slučajevi protiv popova i drugih crkvenih predstavnika koji su silovali decu;

Objasnite im momenat svakodnevnog susretanja sa masovnim ubistvima i narkomanijom u filmovima i serijama;

Objasnite im šta znači rat, krv, ubistvo, paravojne formacije, genocid;

Objasnite im zašto su Mišković, Beko, Kostić i ostali tajkuni napravili poslovne imperije u privatizacijskim pljačkama u saradnji sa političarima, a sve od prodaje narodne imovine;

Objasnite im gde su narodne milijarde koje su decenijama iznošene iz zemlje, a niko još uvek za to nije odgovarao;

To im objasnite!

I mogao bih ovako do sutra da nabrajam, ali već će meni neko od vas da objasni da sam strani plaćenik, domaći izdajnik, nenormalnik, bogohulnik i šta sve već ne. Doduše, navikao sam se godinama. Nego, sva sreća pa ima sve veći broj nenormalnih poput mene

Image

Objasnite deci da nije normalno narušavati prirodnu okolinu!

Image

Objasnite deci zašto socijalna politika zavisi od donacija sirotinje!

Image

Pa gde može da bude racionalno kad se kosi sa patrijahalnim nasleđem i tradicijom, je l da?

Image

Shvatite već jednom da svi ti “pederi“ koje toliko diskriminišete na ovakve i onakve načine vam ni najmanje nisu neprijatelji. Naprotiv! Svi ti ljudi plaćaju bre porez (crkva ne plaća porez) od kog vaša deca primaju socijalnu pomoć, dečje dodatke, školarine, itd. I sve ostale manjinske grupe u ovoj zemlji plaćaju porez. Dominantni neoliberalni koncept je ono što nas destabiliše, a ne ljudi drugačije seksualne orijentacije. Kada bismo se solidarisali i udruženo nastupali protiv mera štednje, novog Zakona o radu i Zakona o štrajku, vlast ne bi mogla da se na ovakav način ponaša prema svima nama. Znači, svi mi imamo zajednički interes da se međusobno podržavamo. A ljudima koji su jednostavno drugačiji, jer oni nisu klovnovi i maskote – već ljudi, treba obezbediti uslove da normalno i pošteno žive od svog rada.

Image

Svi ljudi su jednaki, odnosno, trebalo bi da budu! I postoji nešto što se zove ljudska prava koja obuhvataju sva ljudska bića na planeti. Sva ljudska bića! Ali, ono što nijednog čoveka ne sme da dodiruje jeste tuđ život. Svako ima pravo na različitost, a niko nema pravo da ulazi u intimnost drugih ljudi i osuđuje njihove odluke. Mržnja prema različitosti koja je toliko prisutna u nas, jeste posledica sujete, besa, lične frustracije i svega onoga što se ne uklapa u univerzalni moralni obrazac, a sve to je prvenstveno prouzrokovano višegodišnjim opštim siromaštvom. Što pre budete preležali nacionalizam, homofobiju i ksenofobiju stvoriće se uslovi da bude bolje i vama, i vašoj deci.

 

 

Glasovna promena PPV u PV

Svi znamo ko će posle izbora biti novi premijer. Vučić. Trebaće mu samo jedna stranka kao saveznik koja pređe cenzus kako bi mogao da formira Vladu. Ne sumnjam da će lako pribaviti taj privezak, jer bi svi hteli u vlast. Nego, narod se ili pravi, ili je stvarno zaboravio, ili se pak oni koji su trenutno na pozicijama moći đavolski trude da propagandom i populističkim potezima nastave sa revizijom sopstvenih biografija.

Znate šta znači odlazak nekome na sahranu. Odavanje pošte bivšem gazdi, Slobodanu Miloševiću. U Vladi Mirka Marjanovića, Aleksandar Vučić je vredno služio kao Ministar informisanja.“Za vreme tog ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po tome što je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se pisanje kosilo sa politikom režima Slobodana Miloševića, kao i gašenju redakcija “Dnevnog telegrafa“, “Evropljanina“ i “Naše borbe“.

slobina sahrana

Beskrupulozan i licemeran. Službovao je režimu koji je ubio Ćuruviju, a sada obećava konačno razrešenje tog slučaja.
ćuruvija

Ogroman bezobrazluk jeste nazivanje ekstremistima sve ljude koji se protive njegovoj diktaturi.
@adzo83: “Vucicu, secam se da si podržavao Veliku Srbiju. Jesam li ja ekstremista?“

Sećate li se ovih pretnji i pozivanja na zločin?
http://www.youtube.com/watch?v=UGqv9CJbd3U&hd=1

A da je podržavao Veliku Srbiju – jeste. Međutim, tek tako, preko noći, pravi zaokret za 180 stepeni.
http://www.youtube.com/watch?v=KPkKY4en_vQ&hd=1

Kod nas ljudi su ljudi lakoverni i veruju u velike transformacije i preobražaje. Sada ti isti, koji su se ‘’promenili’’ (promenili politiku), dele lekcije iz morala.
@BobLebowski: “Savet. Budite sada sa Obrazom, Dverima, 1389 i slicnim fašistima a onda se za par godina promenite i postanite moralna gromada.“

Naravno da SNS, stranka koju predvodi Vučić nema obraza. Učili su zanat od Slobe, bili su na vlasti devedesetih. Davanje ljudima u toku izborne kampanje pakete sa brašnom i uljem jeste knjiški primer vređanja i ponižavanja stanovništva ove zemlje.
@tanja_henry: “SNS Slobizacija izbora tipa evo vi brašno, ulje i prašak za veš da glasate za nas, je tako nemamo obraza i time se dičimo da je to pretužno.“

Pošto je populističkim potezima, lažima i obmanama stekao visok rejting, na ovim izborima želi da kapitalizuje tu popularnost u potpunosti. Želi da postane apsolutni vladar.
@srecniprinc: “Jozef: A ovo je Vučić. On je izmislio svoju poziciju u Vladi i raspisao sada vanredne izbore da bi uzeo većinu. Boris: Misliš kao nacisti?“

Njegova borba protiv korupcije nema rezultata. NEMA! Jer, za skoro dve godine koliko je na vlasti mi imamo 0 (nula) osuđenih! Poštedite me priča o pokrenutim postupcima i onog ’’dajte nam sada glas da odlučno privedemo borbu kraju’’. Šta je sa 24 sporne privatizacije? Šta je sa hiljadama drugih privatizacija? Ne, on i njegovi nastavljaju pljačku tamo gde su ovi prethodni stali.
v10

Šta je sa medijskom cenzurom? Sama svadba nije toliko bitna. Da li ste svesni kolika je moć u rukama jednog čoveka koji je direktno uticao na zabranu pisanja o tome svim medijima!

A slučaj Feketić? Doduše, tu su se malo zafrknuli, mislili su da mogu da cenzurišu internet. Neki su pokušali da stanu u odbranu SNSa govoreći o tobožnjim autorskim pravima RTSa i odluci da povuče snimak. Ne! Tu nije bilo reči o autorskim pravima. Pojavilo se nekoliko postova, na internetu naravno, gde drugde, koji su objasnili zašto je to bila klasična cenzura. Pročitajte ovde.

Da li je bilo dana kada ga nije bilo na tv-u? Naravno, on je uvek hvaljen od strane prodanih dupeuvlakačkih medijskih kuća. Niko bre ne sme da napravi kritički pristup.
@duplavaga: “Sutra Vučić u #teškareč. Konačno da čujemo i neko drugo mišljenje!“

Ustvari, za sve se pita on. Na svim mogućim kanalima, u svakom mogućem trenutku. Za svako dešavanje u zemlji čeka se prvo njegovo mišljenje. Ne bi me čudilo da krene da se pojavljuje i na vremenskoj prognozi.
tri vucica 2

Grom 1 i grom 2 ne predstavljaju pravu i odlučnu borbu protiv narko kartela i organizovanog kriminala. 20kg marihuane? Dajte, molim vas.

Apsolutna vladavina Vučića se priželjkuje.
@sloba_milosevic: “Raduj se, narode! Još samo malo i Aleksandar Vučić će “imati neometanu mogućnost da sam odlučuje o tome kako želi da Srbijai zgleda“.“

Ustvari, to zapravo izleda ovako:
https://www.youtube.com/watch?v=GiwKb-x7wXQ

Politička klasa je potčinjena interesima krupnog kapitala. Potčinjena je istim onim tajkunima čija hapšenja i ispitivanje imovine najavljuju u svojim kampanjama. I svi do jednog su lupeži i prevaranti. Svi. DS, SPS, NDS, LDP, DVERI (oni su fašisti), URS, DSS, SRS, 1389 (oni su fašisti), Treća Srbija (i oni su fašisti), i ostali. Nema razlike.

Kako stvari stoje, izgleda da je izlazak na ulice neizbežan. Drugo rešenje ne postoji.