Izbeglice su ljudi

Licemerje Evrope po pitanju izbeglica ogleda se na mnogo načina. Bliski istok je duže od decenije najnestabilnije područje i ujedno najveći prostor izviranja nasilja na planeti. Dok NATO uvodi demokratiju Evropa daje podršku. Isto je bilo i sa arapskim prolećem gde je celi sever Afrike đuture demokratizovan. Bitka za geostratešku poziciju i resurse još uvek traje, a u takvim situacijama najviše strada običan narod. Nekoliko država je uništeno i razoreno skoro u potpunosti. U mnogima od njih se svakodnevno dešavaju krvoprolića zbog građanskih ratova koji su u toku. Tamo gde je posao odrađen instalirane su poslušne političke marionete. Primena kolonijalne politike kao posledice ostvarivanja imeperijalnih ambicija dominantnih svetskih sila predvođenih USA naterala je ogroman broj ljudi (najviše ih je iz Sirije, pošto tamo još uvek demokratija nije uspostavljena) u beg glavom bez obzira. Primorala ih je u beg od ratova i nasilja iz razorenih zemalja. U beg put Evrope.

Pored dizanja ograda, problem evropskih država u nemanju volje za rešavanjem problema izbeglica između ostalog jeste i u tome što bi svaka od njih želela da bude samo tranzitna, a ne njihovo konačno odredište. Pošto je Srbija jedna od usputnih stanica na tom putu, način identifikovanja i predstavljanja ovog problema u javnosti izaziva mnoge dodatne probleme, a usputno stvara prostor za bujanje desničarskih ideologija.

Nije mali broj medija koji vode žestoku bitku ne bi li se našli u samom vrhu domaćeg huškačkog novinarstva. Dolazak oko 100.000 izbeglica u Srbiju od početka ove godine poslužio je za fabrikovane skandale sa ciljem uzbunjivanja šire javnosti. Jezivi naslovi sa prve strane režimski najposlušnijeg visoko tiražnog dnevnog lista, najotvorenije podstiču mržnju prema izbeglicama uz širenje ksenofobije i rasizma. Uzimajući u obzir veliku krizu u kojoj se nalazimo, političke elite su uspele da fokus građana preusmere na antiizbeglički diskurs, a da u zasenak ostave daleko važnija pitanja poput: katastrofalnog ekonomskog stanja u zemlji, ubrzanog rasta spoljnog duga, nefunkcionisanja institucija, najavljenog otpuštanja više hiljada prosvetnih radnika i radnica, itd.

Iako su ovo de facto važnija pitanja koja treba postavljati iznova, jer životi svih nas direktno zavise od njihovog rešavanja, animozitet usmeren prema azilantima je i dalje prisutan u ogromnoj meri. Ako odemo korak dalje, videćemo da su izvori naših patnji u krajnjoj liniji jednaki. I mi smo bili ne tako davno bombardovani od strane NATO pakta, a dobar deo bliskog istoka je dugo pod njihovom agresijom, što je tamošnje ljude dovelo u bedu i nagnalo u bekstvo. Ekspanzija neoliberalne kolonijalne politike nakon vojne intervencije se nastavlja kroz međunarodne finansijske institucije na čelu sa MMF-om. Dele se krediti i šakom i kapom za obnovu zemlje, poslove obnavljanja dobijaju strane korporacije, uzimaju se ključni resursi (nafta) u državama oslobođenim od diktatora – slobodno se može reći da je u pitanju standardni obrazac. Ovde imamo političke i tajkunske elite koje uz blagoslov međunarodnih kreditora kontinuirano sprovode pljačkanje države na štetu naroda. Bedni smo i jedni i drugi, s tim da su oni pored toga u bekstvu.

Zašto nas onda huškaju da ih mrzimo?

Običnim čovekom, nesnađenim od svih muka, najlakše je manipulisati, jer je ’’egzistencijalna borba njegov osnovni kategorički imperativ’’. U trenucima opšte bede i nemaštine, pod konstantnom pretnjom nekog (izmišljenog) neprijatelja, kod obespravljenih ljudi dolazi do ispoljavanja osećaja pripadnosti nečemu većem, tj. važnijem (tradiciji, naciji, veri). Romantizovanje neke tobožnje velike i sjajne prošlosti, a davanje posebnog značaja upravo toj mitološkoj dimenziji, jeste krucijalna kako bi se održao taj mit o nama kao nekom posebnom, nebeskom narodu. I tu dolazi fašizoidna intervencija gde nas brižni čuvari nacionalnog identiteta podsećaju kako su naši preci prolili krv za zemlju na kojoj mi živimo, i da na njoj imaju pravo da žive samo oni koji su spremni isto to da učine. S toga, ne treba da čudi što se onomad na krajnje desničarskom portalu pravda.rs pojavio tekst u kom piše kako je Stefan Nemanja u svom zaveštanju predvideo dolazak azilanata sa sve arhaičnim citatom: ’’Čuvajte se inojezičnika’’. Nije trebalo mnogo vremena za ponovnom aktuelizacijom priče o Srbiji kao prvoj liniji odbrane od najezde muslimana u nameri pokoravanja Evrope, gde Srbi igraju svoju ulogu odabranog (nebeskog) naroda.

Sveprisustvo iracionalnog straha od različitog drži malog čoveka u nemogućnosti da se odupre nametnutim konzervativnim obrascima ponašanja kojima je izložen od rođenja. Dresura podrazumeva poslušno poštovanje tradicije, uz odsustvo bilo kakvog kritičkog preispitivanja. Zato on nema hrabrosti da se pobuni protiv represivnog aparata koji ga ugnjetava, i strahuje izolovan u svom mikrokosmosu, jer bi u suprotnom bio targetiran kao izdajnik nacije.

Nisam ksenofob, ali… izbeglice dolaze!

Došli su neki ’’čudni’’ ljudi, koji nose neka ’’čudna’’ odela, govore nekim ’’čudnim’’ jezikom, a to u stvari znači da su samo jednostavno – drugačiji. Kulturološki šok je izazvao strah od nepoznatog. Izgrađeni odbrambeni mehanizam nas navodi da nepoznato definišemo kao čudno, što u krajnjoj liniji implicira izopačenost. A to je prva barijera koja zahteva nužno odbacivanje, a zatim uspostavljanje prijateljskog kontakta sa ljudima koji su u nevolji. U normalnim uslovima, to pitanje trebalo bi da bude rešeno institucionalnim putem tako što bi neko podučavao te ljude našem jeziku, i na taj način im za početak obezbedio lakše integrisanje u društvo. Kada bi to savladali, onda bi bili u stanju da traže posao u Srbiji i počeli sa zarađivanjem sopstvenog novca, naravno ukoliko uopšte žele da ostanu ovde i ukoliko je moguće danas naći bilo kakav posao.

Ako za trenutak napravimo paralelu sa ne tako davnim periodom devedesetih, kada je na desetine hiljada naših sunarodnika nakon krvavih ratova na Balkanu i raspada SFRJ izbeglo/otišlo u mnoge evropske zemlje, primetićemo dosta sličnosti sa situacijom u kojoj se nalaze azilanti u Srbiji. Nisu svi Srbi imali bogato situirane rođake na Zapadu, pa da oni šalju garantna pisma za njih i obezbeđuju im poslove po želji bez problema. Zapravo, ogromna većina se uputila tamo, u nepoznate zemlje, bez poznavanja jezika, bez para, neostavivši ništa iza sebe. Mnogi su u ratu izgubili sve i morali da počnu život iz početka. Bez idealizovanja, odnosno bez naivnog življenja u zabludi kako u evropskoj zajednici naroda nisu prisutni rasizam i ksenofobija (ipak je evropska liberalna demokratija podarila svetu fašizam), treba biti pošten i priznati da je tada tim ljudima pružena pomoć i da su se neki drugi ljudi solidarisali s njima u nevolji.

Vladajuća klika senzacionalističkim medijskim spinovima kroz koje otkriva ’’paklene planove’’ o ’’Islamskoj Republici Srbiji’’; napadu ’’ISIS-ovih terorista’’; odbijanje izbeglica da prime pomoć crvenog krsta zbog crvenog krsta na kutijama; navodne izjave nekog Ahmeda iz Libije da će u Evropi umesto crkava stajati minareti, itd, uliva građanima i građankama strah uz ispiranje mozga i stvara neprijateljsku atmosferu. Nacionalistički oportunisti koji nisu na vlasti zdušno pomažu u tome, jer je ovo idealna prilika da iskoče iz svojih mišjih rupa kako bi širili mržnju, a sve u cilju odbrane nacije. Njih nikada nećete videti na radničkim i drugim štrajkovima, studentskim protestima, niti u dizanju glasa protiv smanjivanja plata i penzija, ali će u svemu i svačemu videti nekakve neprijatelje koji predstavljaju pretnju po bezbednost nacije. Zato su često prinuđeni da izmišljaju neprijatelje, jer jedino na taj način njihovo postojanje dobija smisao.

Vlada na čelu sa premijerom pokušava da nas ubedi kako drži pod kontrolom trenutnu situaciju i da je vrlo izrazita u nameri da istraje u pronalasku rešenja ovog problema.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, gostujući u tv emisiji ’’Kažiprst’’ na B92, između ostalog izjavila je i sledeće: “Treba razmisliti, ponuditi opciju da ti ljudi ustanu u delovima Srbije koji su pusti. Tu bi trebalo uraditi selekciju, detaljnu bezbednosnu procenu, iako niko u ovoj fazi ne želi da ostane u Srbiji, možda će se to promeniti u nekoj novoj fazi“ – što pokazuje nivo dezorijentisanosti funkcionera i funkcionerki vlade kojima je poveren ovaj zadatak. Sama izjava je problematična iz više razloga. Dozvolu za ostanak u delovima zemlje koji su pusti tumačimo kao određivanje zone za ’’slobodno kretanje’’ izbeglica. Mogućnost slobodnog izbora se ne pominje. Šta ako ne žele da budu stacionirani u tim krajevima? Dalje, šta znači ’’uraditi selekciju’’? Pretpostavljam da mi treba da odlučimo ko može da ostane, a ko ne. Iz toga nam sledi pitanje kuda će biti usmereni oni koji ne budu selektovani? I na kraju imamo ’’detaljnu bezbedonosnu procenu’’?! Bezbedonosnu procenu za koga? Proceniti da li smo mi bezbedni od njih, ili su oni bezbedni od nas? U svakom slučaju, implikacija svega toga je pritajeno nasilje. Ovakvim i sličnim izjavama, koje naizgled pokazuju volju za rešavanjem pitanja izbeglica, samo produbljuju već postojeće stereotipe i celu stvar gura u stranu.

Pohvala iz EU, koja je impresionirana našim prihvatom izbeglica, nije ništa drugo nego li podvala kojom Evropa pokušava da prikrije svoju nevoljnost i nespremnost za prihvatanje izbeglica. Lakše je davati određene svote novca Srbiji za izgradnju azilskih centara kako bi se oni što duže zadržali ovde, prolongirajući problem, jer još uvek ne postoje jasni predlozi za njegovo rešavanje. S druge strane, Vučić je tu ponudu oberučke prihvatio iskoristivši zicer priliku da poentira kod Brisela. Odjednom se kompletan narativ menja, pa u nacionalnom dnevniku od pre nekoliko dana imamo edukacijski momenat gde nam kažu da su ti ljudi izbeglice, a ne ’’migranti’’. Interesantno je da se nakon dobijene pohvale od EU najedared u akciju pružanja podrške izbeglicama uključila i crkva, koja se do sada nije oglašavala po ovom pitanju. Sada je to najverovatnije učinila zbog potrebne podrške premijeru.

Izbeglice su i dalje tu. Kod nas. Čovek ljudima koji su u nevolji treba da pruži ruku i pomogne im. Iskazivanje solidarnosti i empatije je ljudskost na delu, a danas nam je to preko potrebno kako bismo brže postali svesni društvene nepravde u kojoj se zajedno nalazimo. I mi, i oni, smo žrtve globalnog sistema koji nas deli na rase, a spaja u bedi. Diskurs kako su izbeglice nosici ekonomske, socijalne, zdravstvene i bezbednosne krize može da preovladava samo kod lajavih kerova i mrzitelja svega ljudskog.

Advertisements

Da, svi smo mi Meda!

Da li u Kruševcu ili okolini postoji gazda lokala za kog bi se ad hoc sakupilo 400 ljudi da mu pruže podršku kada je u nevolji? Evo, pomoći ću vam. Ne postoji! U gradu svi znaju da je Meda čovek za primer i da o njemu ljudi govore samo u superlativu. Međutim, videli smo preksinoć na delu i nekolicinu njih koji ne dele to mišljenje. To je bilo njihovo pravo i sve bi bilo super da se stvar završila da su to zadržali samo za sebe bez da su reagovali. Jer, akcija koja proizvode nepravdu, naićiće na reakciju koja će želeti pravdu.

Sinoć su se spontano i nadasve mirno okupili građani i građanke Kruševca ispred zgrade Policijske uprave. Oko 400 njih je došlo da protestujući izrazi nezadovoljstvo zbog bezrazložnog privođenja Gordana Raičevića, u gradu poznatijeg pod već pomenutim nadimkom Meda, vlasnika nadeleko poznatog lokala ’’Grizli’’. Protest ispred policijske stanice je kulminacija događaja od prethodne večeri (više o samoj situaciji pročitajte u linku iznad).

Kada bahati policajci bespotrebno, pred više od stotinu svedoka, privredu naširoko omiljenog i nevinog čoveka, a usput mu odrede pritvor od 48h, nastaju problemi.

Situacija koju je napravila policija privođenjem Mede kao poslednjeg kriminalca je tipičan primer demonstracije moći i primene sile državno-poslušničkog represivnog aparata. Taj primenjeni metod im se obio o glavu, jer su prisutni odmah počeli sa glasnim negodovanjem reagujući na ono što se dešava.

Juče ujutru u medijima je osvanulo policijsko saopštenje da je Meda izvršio krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. To je izazvalo ogromno nezadovoljstvo na društvenim mrežama, gde su se ljudi masovno odazivali negirajući izdato saopštenje, uglavnom pod heštegom #PravdaZaMedu.

Ovde ne treba kriviti medije. Oni su samo preneli ono što im je policijska uprava prosledila. Pravo je pitanje zašto je policija pored mnogobrojnih svedoka dozvolila sebi i taj luksuz da orkestrira dalje kampanju protiv Mede? Policija nam je dužna odgovor na to pitanje.

Sama vest je naravno ubrzo demantovana. Demanti su stizali sa nezavisnih internetskih portala, a i sa društvenih mreža.

Dalje, na fejsbuku se pojavio status od Medinog prijatelja, koji je razgovarao sa njegovom suprugom.

cvele

Ako se u krajnjoj liniji ovo dokaže kao tačno, nužno je da se zapitamo kako se u stvari policija odnosi prema građanima? Da li oni stvarno brane i štite naša prava, ili služe samo povlašćenoj eliti?

Da, svi smo mi Meda!

Jedini ispravan način borbe protiv državne represije koja nas uvodi u ovakve i slične situacije jeste solidarnost. I mi smo svi sinoć bili solidarni, kao ljudi koji dolaze odozdo sakupljeni po horizontali bez hijerarhije. I mi smo svi sinoć otišli ispred policijske stanice kao jednaki. I mi smo svi sinoć bili Meda. Ne samo zbog njega, već zbog nas. Ako je to moglo njemu da se desi, šta nam garantuje da neće već sutradan nekom od nas? U tom kontekstu, svi smo mi on.

Medu će danas verovatno da puste iz pritvora. Možda već i jesu. Međutim, priča se ovde ne završava. Ali, ne pitaju se samo oni za dalje. Pitamo se i mi.

Gašić ponovo uzurpira moć

Kada pogledate zvaničan sajt grada Kruševca i pokušate da nađete vesti o sklapanju poslova između javnih preduzeća i firmi u vlasništvu najbližih ljudi Bratislava Gašića, o čemu je Blic pisao pre nekoliko dana, nećete uspeti. Ne zato što niste vešti pretraživači, već zato što za sadržaje u kojima se bivši gradonačelnik Kruševca kritikuje, na našem sajtu nema mesta. Sudeći po uređivačkoj politici gradskog sajta, izvesno je da to nisu informacije od javnog značaja. Što se ostalih lokalnih medija tiče o ovome jedino možemo da čitamo na svega par nezavisnih internet portala i blogova.

Duže od dve decenije ustaljena praksa političara koji su na pozicijama odlučivanja i moći jeste korišćenje položaja za sklapanje poslova novcem javnih preduzeća sa sopstvenim i/ili burazerskim firmama. To je samo jedan od usvojenih uspešnih modela funkcionisanja kontinuiranog pljačkanja države, sa ciljem ostvarivanja ličnog i profita određenih interesnih grupa. Naravno, sve se to odvija preko narodne grbače.

Firma u vlasništvu Irene Gašić, ministrove supruge, ’’ADD Production’’, je više puta u proteklom periodu pominjana u izveštajima Saveta i Agencije za borbu protiv korupcije. Upravo zbog dobijanja poslova sa gradskom kućom i javnim preduzećima, kao i visine prihoda koje je ostvarivala pomenuta firma, Gašić je optuživan da se nalazi u sukobu interesa. Za period od četiri godine “ADD Production“ je imala uplate od javnih preduzeća i gradskog budžeta od preko 7,5 miliona dinara. Takođe, prema pisanju Blica, firma ’’BNZ Higijenik’’ u kojoj vlasnički udeo ima Gašićev sin Vladan, u periodu od 2012. godine do danas, imala je uplate od javnih preduzeća i gradskog budžeta u iznosu od 2.162.000,00 dinara.

Gašić je pored Vučića verovatno najkompromitovaniji član vladajućeg režima, što potvrđuje broj afera u kojim zauzima centralno mesto. Onomad je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak protiv ministra Gašića o utvrđivanju sukoba interesa. Nije prošlo ni deset dana od tog momenta, a firmama pomenutog ministra je dodeljen najznačajniji deo sredstava iz budžeta grada Kruševca za ’’projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2015. godinu’’. Naravno, sredstva su dodeljena na identičan način kao i svaki prethodni put, što zapravo znači da Gašića ne brinu optužbe upućune na njegov račun. Takvo ponašanje ministra odbrane, kao trenutno najmoćnije političke figure sa teritorije Rasinskog okruga, jeste demonstracija moći u njenom pravom obliku.

Nedovoljna transparentnost načina raspodele državnog novca evidentno ukazuje na sveprisutan manjak demokratičnosti u kontrolisanju istog. Nepostojanje zaštitničkih mehanizama kontrole trošenja budžetskih para predstavlja dodatni problem, jer upravo sistemske rupe otvaraju prostor za razne mahinacije. Vladajuća garnitura, po uzoru na sve prethodne, nedvosmisleno stavlja do znanja građanstvu da ne poseduje minimum političke volje za bilo kakvom promenom po ovom pitanju. Jer, kada sistem funkcioniše u korist povlašćenih, zašto bi ga ti isti menjali?

Sprega politike i privatnog kapitala je uvek nužna za ubrzani razvoj biznisa i nesmetano profitiranje elita na štetu običnog čoveka. Na primeru Gašića jasno prepoznajemo situaciju kada se politički položaj preklapa sa ostvarivanjem ličnih poslovnih ambicija. Količina političke moći stečena datim ministarskim položajem, gomilanje velikog profita privatnim poslovanjem, uz vernu poslušnost višoj instanci, omogućava mu da trenutno bude nedodirljiv i apsolutno kontroliše rasinski okrug. Lokalne institucije nemaju kapacitete, a definitivno ni moć da se suprotstave bivšem gradonačelniku, što znači da u ovakvom društvenom uređenju pojedinac može da bude iznad sistema. Jel vam to zvuči poznato? Hoću da kažem – premijer države je autoritarni vladar kome su podređene sve institucije i u ovom periodu isključivo od njegove volje zavisi odlučivanje o svim bitnim pitanjima u zemlji.

Naprednjačka klika često istupa u javnost sa jeftinim i otrcanim parolama poput: nema nedodirljivih, red i zakon iznad svih, itd. Stanje na terenu nas uverava da se kroz konstantan pritisak na rad institucija u velikoj meri ograničava njihovo nezavisno delovanje. Podsećanja radi, građani još uvek ne znaju ko od nadležnih zvanično snosi odgovornost za helikoptersku nesreću koja se dogodila u martu ove godine.

Javni interes na lokalu

Brojčano znatno manji obim medija omogućava njihovo lakše kontrolisanje, i iz tih razloga je za razliku od republičkog nivoa cenzura na lokalu daleko prisutnija. S druge strane, postojanje medijske cenzure znatno ograničava prostor za debatovanje i otvorene razgovore o postojećim institucionalnim i drugim problemima. Pored ograničenih resursa s kojim raspolažu nezavisne grupe i/ili pojedinci, dodatan problem u manjim sredinama predstavlja izloženost inicijatora. Svaka građanska inicijativa koja se kritički postavlja prema vlasti, a želi da pokrene raspravu od javnog značaja, u startu nailazi na otpor. Do informacija u vezi sa “uzbunjivačama“ se brzo dolazi, i njima bivaju zatvorena vrata svih institucija.

Naš problem nije definisanje javnog interesa. Svakoj uređenoj društvenoj zajednici su potrebni mehanizmi koji omogućuju stalno redefinisanje javnog interesa sa ciljem da uvek bude u službi opšteg dobra. Takođe, potrebno je izgraditi načine za njegovo implementiranje tako da pojedinac nikada ne može da se stavi u poziciju iznad društva.

Katastrofalno stanje medija u državi nesumnjivo odslikava i kruševačku scenu. ‘’Bez slobode štampe sve druge slobode postaju iluzorne’’, što znači da bez slobodnih medija nema ni ostvarenja javnog interesa. Vladajuće elite nastoje da što je moguće više utiču na formiranje medijskih sadržaja. Kontrolisanjem medija u značajnoj meri se oblikuje javno mnjenje. Zato vlastodršci, pored prisvajanja svega ostalog, moraju da prisvoje i medijsku sferu.

Selfi je kriv za sve

Poslednjih nekoliko dana velika pažnja javnosti usmerena je na slučaj poznate ličnosti Ane Marije Žujović), koja je preživela nasilje od strane supruga Vladimira Stanojevića. Ceo slučaj bi prošao verovatno sa mnogo manje interesovanja, da Ana Marija po većinskom mišljenju šire javnosti nije napravila jednu kardinalnu grešku. Ona je, nakon što je preživela batine u svom stanu, od strane Vladimira, napravila selfie  i postavila tu fotografiju na društvene mreže. Linč je mogao da počne.

izvor: novosti.rs
izvor fotografije: novosti.rs

Em žena, em u braku, em preživela batine od supruga, em atraktivna – što našu javnost dovodi samo do jednog zaključka: Palite lomaču, kriva je! Malo je to što je preživela fizičko nasilje, sada ćemo i da je dokosurimo psihičkim.

Komentari na portalima, koji imaju veliki broj odobravanja od strane čitateljske publike su u najvećem broju, blagorečeno, užasavajući.

am9

Da li je moguće da neko uvidevši ovakve masnice komentariše to da li se ona slikala ovako ili onako, i gde je postavljala slike? To što je prebijena se zanemaruje istog trenutka i najvažniji aspekt celog slučaja pada u drugi plan.

am6

Spekulacije takođe nedvosmisleno relativizuju muško nasilje, jer ona tobože radi sve ovo kako bi stekla ‘’popularnost’’. Pored toga, ovakvo relativizovanje održava veoma živim predrasude o tome kako treba da izgleda i kako treba da se ponaša žena koja je preživela nasilje – što je poprilično umobolna ideja.

am7

Znači ako preživiš ‘’slabo’’ batinjanje, ili dobiješ ‘’samo’’ jedan udarac – ćuti! To nije nasilje, jel tako?

am2

I džentlmeni opravdaju nasilje, ali samo kad je zasluženo! Takozvano džentlmenstvo je istorijski prevaziđen socijalni konstrukt koji podrazumeva poštovanje hijerarhijskog odnosa unutar veze. Žena mora da zna pravila i obrasce ponašanja, a takođe, mora da ispuni sve etičke norme koje propisuje patrijarhat kako bi uživala privilegiju da bude supruga jednog džentlmena – jer u suprotnom osetiće tešku džentlmensku ruku.

am10

Ovo je do pola tačno, ali druga polovina ‘’a ne nas’’ je zabrinjavajuće netačna! Da, i te kako se tiče nas. Prećutkivanjem i ignorisanjem nasilja postajemo indirektni saučesnici u nasilju. U Srbiji takođe postoji i zakonska obaveza prijavljivanja nasilja!

debil

Ovo je vrhunac primitivizma i apsolutno odsustvo trunke saosećanja za izršeno nasilje. Pseudo humoristični komentari poput ovog, koji se posprdno odnose prema žrtvama nasilja, ne samo da relativizuju, već otežavajuće utiču na druge žene koje su pretrpele nasilje, kako bi skupile hrabrost da prijave nasilnika.

amblic

Veliku odgovornost snose i mediji, čije neprofesionalno i banalizovano izveštavanje o ovakvim i sličnim slučajevima, služi samo za povećanje zarade kroz broj klikova. Tako je recimo za najčitaniji portal u Srbiji ovaj slučaj zabava?? Prava kategorizacija, nema šta. Uredništva medijskih kuća bi mogla da edukuju svoje novinare kako se izveštava o nasilju u porodici. Evo veoma korisnog linka.

Naravno, na našim internetima postoje i glasovi razuma.

femupo

djeric

f2

am1

Mreža ŽENE PROTIV NASILJA, je početkom februara izdala saopštenje o broju žrtava femicida u 2014. godini.

Žene koje su preživele nasilje nikada i ni pod kojim uslovima ne mogu da budu krive. Dakle, uvažene predrasude koje se odnose na ‘’izazvala’’, ‘’provocirala’’, ‘’varala’’, itd, zanemaruju nasilje i na taj način prebacuju krivicu na ženino ponašanje, koje se učitava kao uzrok počinjenog nasilja. Na taj način se ‘’pronalazi opravdanje’’, što je pogrešno. ŽRTVA NASILJA NIKAD NIJE KRIVA ZA NASILJE KOJE JE NAD NJOM IZVRŠENO! Za nasilje je uvek odgovoran samo i samo počinitelj!

 

Sirotinja opet kuka

Vlast odlično radi za račun siromašnih tako što donosi zakone koji odgovaraju samo najbogatijima. Jer, vođeni logikom ako uspešnima obezbedimo uslove da budu još uspešniji, biće bolje i raji, jeste da. Uspešnost takve politike ogleda se u gomilanju profita budžovana (dabome), a siromašni (ko ih jebe), nekako uvek budu zaboravljeni uz obećanje da će im za koju godinu biti bolje, pod uslovom da se malo više stisnu, tj. prištede. I dok naša politička elita samouvereno jurca da obezbedi povoljnu poslovnu klimu kako bi se naši bogataši još više nafatirali preko narodne grbače, neka sirotinja širom zemlje počinje da kuka. Spoljni dug nikad veći – a oni kukaju. Smanjuju se penzije – a oni kukaju. Slede masovna otpuštanja iz javnog sektora – a oni kukaju. Poskupljuju školarine na fakultetima – a oni kukaju. Nešto im ne valja…

Pa, šta je bre, sirotinjo? Opet kukaš? Malo ti je da imaš gde da spavaš, da jedeš i što radiš za tu crkavicu? Malo ti je manje od 1 (slovima: jedan) evro po radnom satu? Pa u Africi nemaju ni to, a tebi je malo? Pa naravno da vas tretiramo kao životinje, jer za bolje i niste. I treba da vas ponižavamo i tlačimo! Šta vaša deca? Pa što se niste snašli? Mogli ste lepo da budete ratni profiteri, članovi partije, da drpišete narodnu imovinu za male pare, obezbedite tu decu i da pišate po sirotinji sada. Kakav moral? O kom poštenju pričate? Hoćete pošteno da živite od svog rada? Ma nemoj? Ko vas bre jebe!

Niste konkuretni na tržištu rada? Pa što hoćete da budete lekari i lečite ljude, kad nije profitabilna profesija? Živite kod roditelja? Žao mi je, napravili ste loš izbor srednje škole. Ma i srednja škola treba da vam se naplaćuje. Ništa nije besplatno. I zdravstveno osiguranje da se plaća od sad. Nemate da platite lečenje – lipčite!

Više od milion nezaposlenih kaže statistika. Jebi ga, niste sposobni da privređujete. Nema ’’ali’’, pravila tržišta. Darvinistički princip ovde vlada, ’’veća riba proždire manju’’. Nesposobni ste da budete ’’sam svoj gazda’’? E, onda budite to što jeste. Sirotinja! I nemojte da se bunite. I ne krećite se po centru grada — samo po periferiji. Ne zato što remetite estetski doživljaj, već zato što oseća se smrad siromaštva vašeg. Ne želimo da vas gledamo. Ali, treba da nam zarađujete pare! I da ćutite! Da budete tihi, nevidljivi i poslušni u vašim malim i bednim životima.

Budite siromašni u vaša četiri zida! Nemate četiri zida? Ima ih na autobuskoj stanici. Spavajte tamo. Šta da jedete? Vadite iz kontejnera, nema narodne kuhinje! Mora da se štedi. Na socijalna izdavanja zaboravite. Štedimo! Mnogo si bre, postala bahata, sirotinjo, u svom tvom siromaštvu. Pa ne može više da se jede tri puta dnevno iz kontejnera. Od danas samo dva puta!

Kako postavljate to glupo pitanje, ’’zašto mere štednje?’’. Drski ste! Zato što mi uzimamo kredite za naše biznise, i nismo ludi da ih vraćamo. Daleko je isplativije da vi to vraćate za naš račun. Zašto morate više da radite, a manje da se plaćate? Pa da bi bilo bolje. Nama da bude bolje, ne vama. Nismo mi ludi da naš životni standard trpi. A mi ćemo naravno, kako red nalaže, da vas lažemo da ćete i vi jednog dana lepo živeti. Za dve godine, na svake dve godine.

I nemoj slučajno da vam padne na pamet da se žalite jedni drugima! I da se udružujete protiv nas! Naša poruka je jasna: sirotinja gradovima neće šetati! Ako ne budete dobri — ima bre da vam oduzmemo sve. I to malo što imate. A nemate više ništa…

 

A neki biju strance

Srbija je zemlja košarke, a epiteti “majstori“, “carevi“, “kraljevi“,  samo su neki od mnogobrojnih statusa na društvenim mrežama. Nakon pobede u polufinalu mundobasketa nad Francuzima, veliki broj ljudi je izašao na ulice i trgove da proslavi plasman košarkaša u finale. Slavila je cela bivša Juga, bar tako kažu novine.

Super! Ponovo se slavi kao nekad, i to nam je baš nedostajalo. Ali, pojedine grupe iz našeg naroda ne bi bile to što jesu, da neko od njihovih pristalica ili više njih (utvrdiće istraga, nadamo se) naprave veliko sranje koje će baciti senku na uspeh košarkaša. Problem je nastao zbog primitivnog izliva nacionalizma u vidu skoro na smrt pretučenog Nemačkog državljanina, koji je bio učesnik međunarodne konferencije o pravima LGBT populacije. Za one koji nisu upoznati sa slučajem, više informacija pročitajte ovde. Nadajmo se da će čovek preživeti bez trajnih posledica.

Labris je danas u Beogradu organizovao protestnu šetnju. Aktivisti/kinje su pozvali/e nadležne institucije da rade svoj posao i uhvate počinioce ovog zločina. Slike sa šetnje pogledajte na fejsbuk grupi Labris-a.

Naravno, lavina homofobnih i ksenofobnih komentara na svim portalima se mogla i očekivati. Jer, prebijanje stranca opravdava se jakim argumentom: podržava pedere – svakoj poštenoj Srbendi dosta!

kom 1

Opa Palma style! Neverovatno, ali nekim ljudima savršeno puca i za Adama, i za Evu, a i, boginje mi, za Stevu. Žele jednostavno da žive život kao i svi drugi ljudi.

kom 3

Tipičan predstavnik onih “Budi ti to u svoja  4 zida. Nisam homofob, ali…“ – Ćuti, jesi!

kom 7 obv

Nije cilj organizovati Prajd radi prajda. Suština priče jeste prihvatiti pravo svake individue na različitost, i živeti u istoj zajednici gde jednaka prava važe za sve, bez ikakvih diskriminacija.

U tekstu od 12. 09. 2014. pod naslovom “Da li je potrebno da rizikujemo živote zbog gej parade?“, gde Sindikat policije saopštava da ih politička pozadina održavanja prajda ne zanima, kao ni pritisci koji se od spolja vrše na Srbiju, već samo bezbednost pripadnika policije(!?), je nešto što sve treba da nas zabrine. Doslovno sve. Jel to policija odbija poslušnost državi? Ili, da li biraju koga štite i od koga? Zašto poreski obveznici koji su učesnici prajda nemaju jednak tretman kao svi ostali građani ove zemlje? Ili pak, da li je država zaista toliko (ne)moćna, da nije u stanju da obezbedi jedan skup?

Videćemo kako će se situacija odvijati dalje.

Dobra stvar je što racionalni ljudi još uvek postoje.

tvit 6

 
Da, i tu šačicu ksenofobnih i homofobnih idiota proizvodi ovaj do srži pokvaren sistem u kom živimo.

tvit 4

Ovi problemi nisu od juče. I kod žutih su bili prisutni u istoj meri kao i danas. Zapravo, traju decenijama unazad.

Ne jebu vas bre pederi, nego neoliberalizam!

UŽAS: Građani Srbije najsiromašniji narod u Evropi

Ovo sve treba da nas brine! Zbog ovog treba svi da protestujemo, a ne zbog prajda! Kolektivnu frustraciju izazvanu višedecenijskim siromaštvom ogroman procenat stanovništva izražava kroz nacionalizam i nasilje, što je konstantna podvala i podmetačina od strane vlasti kako bi se sačuvao vladajući poredak. Nacionalizam uz koji nužno ide homofobija je jako moćno oružje koje se koristi za manipulisanje masama. Nama je potreban širi narodni pokret sa svim pripadnicima LGBT populacije uz pridruženje nacionalnih manjina, i svih ostalih potlačenih grupa koji predstavljaju radničku klasu, a izloženi su besomučnom eksploatisanju od vladajućih elita.

tvit 2

“Sistem je dobar – ljudi su loši“ je takođe jedna besmislena podvala koja se konstantno forsira. U bolesnom sistemu čovek je često prinuđen da radi svakakve stvari ne bi li preživeo. To prečesto dovodi do narušavanja ljudskih odnosa. Tada nestaju empatija, solidarnost, briga za drugog, itd.

tvit1

Ovom društvu su definitivno potrebne radikalne promene.

U dobrom procentu stanovništva vlada uverenje da se “ideologija homoseksualizma“ uvozi i/ili uvodi sa zapada, a Putin je car zato što je sve to zabranio. Vidite, drugačiji ljudi su postojali od nastanka civilizacije, a postoje i danas. Niotkud se to ne uvozi, u stvari, prisutno je oduvek. Vlastodršcima odgovara da zarad ličnih interesa zloupetrabljavaju društveno “osetlijve teme“, radi raspirivanja mržnje unutar naroda, kako bi na taj način destabilisali isti taj narod i sprečili njegovo ujedinjenje.

Ukoliko neko zauzima stav ZA PRAJD, ne mora da znači i da je ZA EU! Može se biti ZA PRAJD i protiv EU istovremeno. Postoji i takav stav. I u potpunosti je legitiman. A takođe je u potpunosti tačno, da je Putin jedan autoritarni vladar koji najrepresivnijim merama guši i ograničava ljudske slobode.

 

U lice cenzuri

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.

Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.

Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.

Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.

Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.

Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.

Blogovi i stranice:

Akuzativ

Aleksandar Sekulić – 2389

Aleksandar Šurbatović

Alжirska pisma

Ana Milanović

Angelina Radulović – Piskaralo

Anita Mitić

Belgrade Edt Culture

Biljana – Samokazem

Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)

Boban Stojanović

Boris Drenča – B92 blog

Bozóki Antal

Ch3d4 (Vojislav Bajakić)

Constrictoria Boa

CRZ Blog

cult – B92 blog

Danubius forum

Dario Hajrić – Sistem i lom

Dejan Pešić

Dijalog Net

DJ Ivica

Dnevnik slučajne domaćice

Dokona popadija

Dopisi iz Diznilenda

Đorđe Bojović

Dragana Đermanović

Džunglica

Edis Đerlek

Euterpaspeaks

FCBK

Građanski krug

Ivana Ćirković – Organ Vlasti

Ivy Jbte

Iz glave radio

Izvan kuhinje

Jelica Rogić

Just Bloggin’

Karanfilić

Kolopletilište

Kolumnista

Kontrapress

Kriza identiteta

Leksikon YU mitologije

Lestat Gianni

Liceulice

Logaritam

Loose Ends in Economics

Luka Božović

Mahlat

Majlab Tribune

Marko Jakšić

Marko Marjanović – Pošteno mu sudite pa da ga streljamo

Mesec, suncokret i ostale price

Milena Stošić

Milica Čalija – blog

Miloš Đajić

Miloš Sečujski – B92 blog

Milja Lukić

Miljan Paunović

Mr Black

Ne verujem u muk istine

Nebojša Knežević – yzmaya

Negoslava’s Blog

Nekorektan blog

Nemam ime, imam komentar

Nenad Duda Petrović

Nešto sasvim neizvesno

Nikola Ćupas – blog

Nikola Kolja Krstić

Novi Sad 2020

Novinarizmi

Novosadsko ubrojčavanje

Objektivno bolje

Od svega po malo

ODLEP

Osmi dan

Ostavite Teslu na miru

Pagankawebshtizza

Panonska revija ludosti

Parunova reč

Pavle Ćosić

Pavle Mihajlović – Tržišno rešenje

Pećko pivo

Peščanik

Politiks tejps

Popovsko Dokonisanje

Prešlicavanje

Pressburger Csaba

RainDog po treći put među blogerima

Random Code and Beauty of Organic Entities

Raša Karapandža

Sajber Vanderlast

Sandra Simonović

Sara Radojković

Savesna

Spookyludila

Staša Koprivica – 100 lisica

Strahinja Krstić

Troblog

Urošević Ladislav – koordinator Ubuntu zajednice Srbije i FLOSS aktivista

Vazda nešto

Večni dečak

Veličković::Blog

Velimir Mladenović – B92 blog

Vladan Slavković – Kraljevo online

VladanBa’s Blog

Vladimir Greblaher – Zovitemeishmael

Vladimir Milutinović – Dvogled

Whatever… Nevermind

While Sleepwalking…

Žarko Ptiček

Žene sa Interneta

Organizacije i pokreti:

Beograđani protiv prohibicije

Centar E8

Centar za praktičnu politiku

Centrar za marginu

Civil Rights Defenders

Dijalog

Evropski pokret u Srbiji

Fondacija Dokukino

Građanske inicijative
Labris – Organizacija za lezbejska ljudska prava

Kuća ljudskih prava i demokratije

Mreža za političku odgovornost

Share Fondacija / Share Defense

Srbija u pokretu

Udruženi građani za Srbiju (#Udruzeni)

Vojvođanski građanski centar

Za zdravu opštinu Stara Pazova

Građanke i građani:

Admir Smajović

Adriana Milićev

Aleksa Tamindžić

Aleksandar Atanasijević

Aleksandar Đoković

Aleksandar Jovičić

Aleksandar Kezić

Aleksandar Kokotović

Aleksandar Lučić

Aleksandar Milijašević

Aleksandar Stanojković

Aleksandar Vujić

Aleksandar Živadinović Ćupas

Aleksandra Anokić

Aleksandra Ćirić

Aleksandra Đerić

Aleksandra Ivanović

Aleksandra Jensen

Aleksandra Jovanović

Aleksandra Sokolović

Aleksandra Tanasin

Aleksandra Tomić

Alisa Oćuz

Ana Bellotti

Ana Čiča

Ana Kerečki

Ana Manić

Ana Marković

Ana Petrović

Ana Vučković

Anđela Milivojević

Angelina Radovanović

Anica Spasić

Biljana Kovačević

Biljana Kukić

Biljana Marinković

Biljana Mladenović

Biljana Stepanov

Bojan Cvejić

Bojan Radović

Bojana Cekić

Bojana Femić

Bojana Jevtović

Bojana Miković

Bojana Selaković

Boris Bašić

Boris Lučić

Boris Sijerković

Borislava Latković
Boško Balčaković

Boško Hadžić

Branislava Nestorov

Branka Dobrić

Branka Romanić Todorović

Brankica Mandić

Dalibor Stojičić

Damir Marton

Dana Selaković

Danica Nikolić

Danijel Brakus

Danijel Milošević

Danijela Božović

Danijela Pejatović

Danijela Rafailović

Danijela Ranković

Danijela Tasić

Darko Vlahović

Dejan Košanin
Dejan Vejinović

Dejana Stevkovski

Denis Lazetić

Dijana Hinić

Dimitrije Petković

Dragan Murar
Dušan Čučković

Dragan Popović

Dragana Kostadinović

Dragana Pećo

Dragana Todorović

Dragana Zlatičanin
Dražen Logarušić

Dražen Zacero

Dubravka Nikolić

Dubravka Velat

Dunja Lazić

Dušica Petrović

Duško Jerkov

Dževid Sadović

Đorđe Mančev

Đorđe Petrović

Đorđe Trikoš

Đurđa Đukić

Edita Miftari

Emina Kovačević

Filip Perić

Fismir Jahiu
Goran Miletić

Goran Zarić

Gordana Đurić

Gordana Milačić

Gordana Šajinović

Gordana Vrbić

Gorica Gligorijević

Irena Antonović

Irina Zahar Hinrichs

Iva Jović

Ivan Lukić

Ivan Popović

Ivan Rajović

Ivan Stanojević

Ivan Stevanović

Ivan Tot

Ivan Vlajić

Ivana Jakovljev

Ivana Mirčetić

Ivana Pajić

Jasmina Lazić

Jasmina Milojević

Jasmina Radovanović

Jelena Aleksić Đurović

Jelena Dukarić

Jelena Ignjatić

Jelena Jovanović

Jelena Kandić

Jelena Milojković

Jelena Paligorić

Jelena Petrović

Jelena Radanović

Jelena Simić

Jelena Stević

Jelena Tot

Jelisaveta Manojlović

Jelisaveta Mikulić
Jovan Ličina

Jovana Gligorijević

Jovana Jakovljević

Jovana Kolarić

Jovana Milić

Jovana Pavlović

Jovana Polić

Jovana Prusina

Jovana Radovanović

Jovana Sikimić

Jovana Simić

Jovana Spremo

Jovana Tripunović

Jovana Vujičić

Jovana Vukić
Katarina Brašovan

Katarina Jakovljević

Katarina Tadić

Katarina Vuković

Ksenija Stojanović

Lav Kozakijević

Lazar Marjanović

Lazar Milovanović

Leopold Rollinger

Ljiljana Bukvić

Ljiljana Petrović

Ljubica Turudić

Ljubomir Medaković

Luka Rajić

Maja Aleksić

Maja Mićić

Maja Rogić

Maja Stojanović

Maja Vasić-Nikolić

Maja Vrtarić

Marija Avramović

Marija Đelić

Marija Janković

Marija Maša Bojičić

Marija Milosavljević

Marija Pavlović

Marija Penezić

Marija Radovanović

Marija Stanojčić

Marija Vukosavljević

Marijana Mašić

Marijana Toma

Marina Andromarta Bogojević

Marina Ristanović

Marina Stamenković

Marina Ugrinić
Marjan Maruna

Marko Bogunović

Marko Mitrović

Marko Vidojković

Maša Petković

Maša Živojinović

Mašan Minić
Mihailo Medenica

Mikaela Smičković

Milan Cvijić

Milan Đukić

Milan Lakić

Milana Malenić

Milana Ninković

Milanče Milosavljević

Milena Bogavac

Milena Dragićević

Milica Jovanović

Milica Maslovarić

Milica Stojanović

Milica Vasić

Milena Teofilović

Milomir Sekulić

Miloranka Ilić

Miloš Avramović

Miloš Dašić
Miloš Injac

Miloš Janković

Miloš Kuvekalović

Miloš MIhajlović

Miloš Nikolić

Miloš S. Nikolić

Miljenko Dereta

Mina Ilić

Mirjana Drašković-Ivica

Mirjana Miočinović

Mirko Rudić

Miroslava Marjanović

Mladen Manojlović

Mladen Mlađenović

Momir Pejatović

Nada Likar

Natalija Marjanović

Nataša Agbaba

Nataša Mijatović

Nataša Nikolić

Nataša Robulović

Nataša Topolac

Nebojša G. Mirković
Nebojša Otović

Nemanja Maraš

Nenad Nikolić

Nenad Vukadinović
Nevena Šimon

Nikola Adžić

Nikola Pavlović

Nikola Ristić

Nikola Stanković

Nikola Tomić

Nina Savić

Ognjen Đerić

Olga Gligorović

Peđa Mitrović

Pera Marković

Petar Tančić

Predrag Voštinić

Radina Vučetić

Radmilo Marković

Rajma Isljami

Ratko Femić

Robert Čoban

Sandra Popović

Sanja Anđelković

Sanja Jović

Sanja Pavlović

Sanja Zrnić

Sara Dereta

Saška Karamarković

Selma Lazović

Slavica Slatinac

Slavica Stojanović

Slaviša Marenović

Slobodan Joksimović

Slobodan Srdić

Slobodan Srdić

Slobodan Todorović

Snežana Bačlija Knoch

Snežana Bogić

Snežana Čongradin

Snežana Joksimović

Snežana Marković

Snežana Radošević

Sofija Mandić

Sofija Marjanović

Srđan Dinčić

Srđan Novaković

Stefan Aleksić

Stefan Ćorić

Stefan Jovanović

Stefan Šparavalo

Stevan Đekić

Stevan Ristić

Suzana Stojićević

Sveta Matić

Svetlana Stefanović

Svetlana Vasić

Tamara Glišić

Tamara Spaić

Tanja Mladenović
Tatjana Drapšin

Tatjana Gluvaković

Tatjana Radunović

Teodora Tomić

Tešić Andrijana

Tomislav Ilić

Tomislav Mrčela

Una German

Uroš Jovanović

Vanesa Nikolić

Vanja Lazin

Veljko Radunović

Vera Potparić

Veselin Nasufović

Vesna Đukanović

Vesna Mićanović

Vesna Miletić

Vesna Pešić

Vesna Vasiljević

Viktor Nagradić

Višnja Filipović

Višnja Pokorni
Vladimir Cvjetićanin
Vladimir Marović
Vladimir Stojanović
Vladimira Dorčova Valtnerova
Vuk Velebit

Vukan Simonović

Vukašin Obradović

Zdravko Janković

Zoran B. Nikolić

Zorana Šobot Matić

Zorica Filipović

Zorica Šćepanović

Žarka Radoja

Žarko Canić

Žarko Ogrizović

Željka Pantelić

Objasnite deci

Pobedu Austriji na Pesmi Evrovizije sinoć, doneo je Tom Nojvirt, koji nastupa pod umetničkim imenom Končita Vurst (Conchita Wurst). Dakle, voljom evropskih naroda pobedila je pesma „Rise Like a Phoenix„.

Za one koji ne znaju, ovo je Končita.

Conchita Wurst (preuzeto sa portala b92.net)
Izvor fotografije: b92.net

Međutim, dobar deo šire javnosti majke Srbije nije lenjo dočekalo pobedničku pesmu, već se dalo na komentarisanje iste, a poseban fokus, kako se moglo i očekivati bio je usmeren i još uvek je, na Končiti. Dakle, komentatori Blica, Kurira i drugih visoko posećenih portala su održali i održavaju svoj “nivo“. Elem,

3

Nameštaljka! Naravno, a kako bi drugačije moglo da bude, zar ne?

Image

Njemu je odvratno?? Ima mnogo nastranih??

Image

Ruganje normalnim ljudima? Realno, isuviše dobar razlog za izbijanje trećeg svetskog rata jeste to što ljudsko biće izađena scenu i otpeva pesmu.

Image

Oh, ta dominacija gej lobija koja se ušunjala u sve pore našeg “zdravog“ društva i čiji je jedini cilj da poljulja naša moralna načela.

Image

A sve je to organizovano kako bi se zatrlo seme naše, i majke nam Rusije, garantovano.

Imate još na stotine ogavnih komentara i uvreda. A sve kreće od onog čuvenog “Šta ako deca to vide?“ i “Kako deci to da objasnimo?“, ili utlimativni “argument“: “nije prirodno“!

Na primer, ovako

Image

Znači glavni problem Srbije je i dalje LGBT populacija i kako deci to da objasnite?

Za početak, to jeste prirodno, a vi pokušajte da im objasnite nekoliko mnogo važnijih stvari:

Objasnite im zašto nemate da im date svaki dan novac za užinu i zašto dolaze iz EPS-a svaki mesec da vam isključuju struju;

Objasnite im zašto trpite mobing od strane pretpostavljenog i zašto vam kasni minimalac koji primate;

Objasnite im zašto nećete i ove godine na letovanje;

Objasnite im šta je to nedozvoljeni minus iz kog ne možete da izađete godinama;

Objasnite im zašto sva deca ne primaju dečji dodatak;

Objasnite im da bi obrazovanje trebalo da bude besplatno, a ne da košta boga oca;

Objasnite im zašto zastarevaju slučajevi protiv popova i drugih crkvenih predstavnika koji su silovali decu;

Objasnite im momenat svakodnevnog susretanja sa masovnim ubistvima i narkomanijom u filmovima i serijama;

Objasnite im šta znači rat, krv, ubistvo, paravojne formacije, genocid;

Objasnite im zašto su Mišković, Beko, Kostić i ostali tajkuni napravili poslovne imperije u privatizacijskim pljačkama u saradnji sa političarima, a sve od prodaje narodne imovine;

Objasnite im gde su narodne milijarde koje su decenijama iznošene iz zemlje, a niko još uvek za to nije odgovarao;

To im objasnite!

I mogao bih ovako do sutra da nabrajam, ali već će meni neko od vas da objasni da sam strani plaćenik, domaći izdajnik, nenormalnik, bogohulnik i šta sve već ne. Doduše, navikao sam se godinama. Nego, sva sreća pa ima sve veći broj nenormalnih poput mene

Image

Objasnite deci da nije normalno narušavati prirodnu okolinu!

Image

Objasnite deci zašto socijalna politika zavisi od donacija sirotinje!

Image

Pa gde može da bude racionalno kad se kosi sa patrijahalnim nasleđem i tradicijom, je l da?

Image

Shvatite već jednom da svi ti “pederi“ koje toliko diskriminišete na ovakve i onakve načine vam ni najmanje nisu neprijatelji. Naprotiv! Svi ti ljudi plaćaju bre porez (crkva ne plaća porez) od kog vaša deca primaju socijalnu pomoć, dečje dodatke, školarine, itd. I sve ostale manjinske grupe u ovoj zemlji plaćaju porez. Dominantni neoliberalni koncept je ono što nas destabiliše, a ne ljudi drugačije seksualne orijentacije. Kada bismo se solidarisali i udruženo nastupali protiv mera štednje, novog Zakona o radu i Zakona o štrajku, vlast ne bi mogla da se na ovakav način ponaša prema svima nama. Znači, svi mi imamo zajednički interes da se međusobno podržavamo. A ljudima koji su jednostavno drugačiji, jer oni nisu klovnovi i maskote – već ljudi, treba obezbediti uslove da normalno i pošteno žive od svog rada.

Image

Svi ljudi su jednaki, odnosno, trebalo bi da budu! I postoji nešto što se zove ljudska prava koja obuhvataju sva ljudska bića na planeti. Sva ljudska bića! Ali, ono što nijednog čoveka ne sme da dodiruje jeste tuđ život. Svako ima pravo na različitost, a niko nema pravo da ulazi u intimnost drugih ljudi i osuđuje njihove odluke. Mržnja prema različitosti koja je toliko prisutna u nas, jeste posledica sujete, besa, lične frustracije i svega onoga što se ne uklapa u univerzalni moralni obrazac, a sve to je prvenstveno prouzrokovano višegodišnjim opštim siromaštvom. Što pre budete preležali nacionalizam, homofobiju i ksenofobiju stvoriće se uslovi da bude bolje i vama, i vašoj deci.

 

 

Glasovna promena PPV u PV

Svi znamo ko će posle izbora biti novi premijer. Vučić. Trebaće mu samo jedna stranka kao saveznik koja pređe cenzus kako bi mogao da formira Vladu. Ne sumnjam da će lako pribaviti taj privezak, jer bi svi hteli u vlast. Nego, narod se ili pravi, ili je stvarno zaboravio, ili se pak oni koji su trenutno na pozicijama moći đavolski trude da propagandom i populističkim potezima nastave sa revizijom sopstvenih biografija.

Znate šta znači odlazak nekome na sahranu. Odavanje pošte bivšem gazdi, Slobodanu Miloševiću. U Vladi Mirka Marjanovića, Aleksandar Vučić je vredno služio kao Ministar informisanja.“Za vreme tog ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po tome što je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se pisanje kosilo sa politikom režima Slobodana Miloševića, kao i gašenju redakcija “Dnevnog telegrafa“, “Evropljanina“ i “Naše borbe“.

slobina sahrana

Beskrupulozan i licemeran. Službovao je režimu koji je ubio Ćuruviju, a sada obećava konačno razrešenje tog slučaja.
ćuruvija

Ogroman bezobrazluk jeste nazivanje ekstremistima sve ljude koji se protive njegovoj diktaturi.
@adzo83: “Vucicu, secam se da si podržavao Veliku Srbiju. Jesam li ja ekstremista?“

Sećate li se ovih pretnji i pozivanja na zločin?
http://www.youtube.com/watch?v=UGqv9CJbd3U&hd=1

A da je podržavao Veliku Srbiju – jeste. Međutim, tek tako, preko noći, pravi zaokret za 180 stepeni.
http://www.youtube.com/watch?v=KPkKY4en_vQ&hd=1

Kod nas ljudi su ljudi lakoverni i veruju u velike transformacije i preobražaje. Sada ti isti, koji su se ‘’promenili’’ (promenili politiku), dele lekcije iz morala.
@BobLebowski: “Savet. Budite sada sa Obrazom, Dverima, 1389 i slicnim fašistima a onda se za par godina promenite i postanite moralna gromada.“

Naravno da SNS, stranka koju predvodi Vučić nema obraza. Učili su zanat od Slobe, bili su na vlasti devedesetih. Davanje ljudima u toku izborne kampanje pakete sa brašnom i uljem jeste knjiški primer vređanja i ponižavanja stanovništva ove zemlje.
@tanja_henry: “SNS Slobizacija izbora tipa evo vi brašno, ulje i prašak za veš da glasate za nas, je tako nemamo obraza i time se dičimo da je to pretužno.“

Pošto je populističkim potezima, lažima i obmanama stekao visok rejting, na ovim izborima želi da kapitalizuje tu popularnost u potpunosti. Želi da postane apsolutni vladar.
@srecniprinc: “Jozef: A ovo je Vučić. On je izmislio svoju poziciju u Vladi i raspisao sada vanredne izbore da bi uzeo većinu. Boris: Misliš kao nacisti?“

Njegova borba protiv korupcije nema rezultata. NEMA! Jer, za skoro dve godine koliko je na vlasti mi imamo 0 (nula) osuđenih! Poštedite me priča o pokrenutim postupcima i onog ’’dajte nam sada glas da odlučno privedemo borbu kraju’’. Šta je sa 24 sporne privatizacije? Šta je sa hiljadama drugih privatizacija? Ne, on i njegovi nastavljaju pljačku tamo gde su ovi prethodni stali.
v10

Šta je sa medijskom cenzurom? Sama svadba nije toliko bitna. Da li ste svesni kolika je moć u rukama jednog čoveka koji je direktno uticao na zabranu pisanja o tome svim medijima!

A slučaj Feketić? Doduše, tu su se malo zafrknuli, mislili su da mogu da cenzurišu internet. Neki su pokušali da stanu u odbranu SNSa govoreći o tobožnjim autorskim pravima RTSa i odluci da povuče snimak. Ne! Tu nije bilo reči o autorskim pravima. Pojavilo se nekoliko postova, na internetu naravno, gde drugde, koji su objasnili zašto je to bila klasična cenzura. Pročitajte ovde.

Da li je bilo dana kada ga nije bilo na tv-u? Naravno, on je uvek hvaljen od strane prodanih dupeuvlakačkih medijskih kuća. Niko bre ne sme da napravi kritički pristup.
@duplavaga: “Sutra Vučić u #teškareč. Konačno da čujemo i neko drugo mišljenje!“

Ustvari, za sve se pita on. Na svim mogućim kanalima, u svakom mogućem trenutku. Za svako dešavanje u zemlji čeka se prvo njegovo mišljenje. Ne bi me čudilo da krene da se pojavljuje i na vremenskoj prognozi.
tri vucica 2

Grom 1 i grom 2 ne predstavljaju pravu i odlučnu borbu protiv narko kartela i organizovanog kriminala. 20kg marihuane? Dajte, molim vas.

Apsolutna vladavina Vučića se priželjkuje.
@sloba_milosevic: “Raduj se, narode! Još samo malo i Aleksandar Vučić će “imati neometanu mogućnost da sam odlučuje o tome kako želi da Srbijai zgleda“.“

Ustvari, to zapravo izleda ovako:
https://www.youtube.com/watch?v=GiwKb-x7wXQ

Politička klasa je potčinjena interesima krupnog kapitala. Potčinjena je istim onim tajkunima čija hapšenja i ispitivanje imovine najavljuju u svojim kampanjama. I svi do jednog su lupeži i prevaranti. Svi. DS, SPS, NDS, LDP, DVERI (oni su fašisti), URS, DSS, SRS, 1389 (oni su fašisti), Treća Srbija (i oni su fašisti), i ostali. Nema razlike.

Kako stvari stoje, izgleda da je izlazak na ulice neizbežan. Drugo rešenje ne postoji.

 

Performansom do posla

Vi, mladi, koji želite da se osamostalite, ili jednostavno da zarađujete svoj novac, kako ne bi vikendom tražili od tate i mame 500 dinara da odete na kafu sa nekim, možete li sebi da pronađete posao bez članstva u partiji? Ili mita? Ili bez veze? Da li ste razočarani u ovu zemlju? Ustvari, pošto ogromna većina jeste, pravo pitanje je koliko se puta u toku dana razočarate u istu?

@MarryTheBugX: Od 20 apoteka u Užicu nijedna ne prima stažere. Dakle da li da se odreknem diplome ili da stojim ćutke 20 dana na Trgu partizana, ne znam.“

Nišlija Branimir Đurić se pre neki dan odrekao preko novina jedne svoje diplome, kako bi skrenuo pažnju javnosti na problem koji imaju mladi ljudi prilikom traženja posla. Dobio je pažnju. Videćemo da li će dobiti posao. Nego, pored njega, mene brine šta je sa još  nekoliko stotina hiljada drugih mladih Branimira Đurića? Trebaju li svi oni da se odreknu diplome, ili?

@DorotiKanzas: “zapali se, čoveče, da te sistem primeti“

Znači li to da svako od nas treba da izvede nekakav poseban performans kako bi skrenuo/la pažnju na sebe, i dobije priliku za poslovni intervju? Kako stvari stoje, izgleda da nije više dovoljno posedovati diplomu i znanje. A pored toga, sprema nam se novi nacrt izmena i dopuna zakona o radu, koji će doprineti porastu nezaposlenosti. Dakle, nesumnjivo nas teža vremena tek očekuju.

I ja pripadam toj mlađoj populaciji. I nemam posao. I aktivno ga tražim! Posao tražim, za sve one šaljivdžije koji bi želeli sada da dobace neku “duhovitu“ doskočicu. U Kruševcu postoji i mogućnost izbora prilikom traženja posla, koliko god to luksuzno zvučalo u ovom trenutku. Mladi mogu da biraju da li će biti konabari/ce, kucači/ce tiketa u kladionici i taksi vozači/ce. Pa sad, kako se ko/ja snađe i koliko je ko/ja konkurentan/na na tržištu rada…

Naleteo sam sasvim slučajno na jednu fotografiju, koja, čini mi se, poprilično jasno objašnjava aktuelno stanje stvari u Srbiji.