Kako upokojiti Koelja

Skočite nekih 20 godina u budućnost. Dobro, nisam mislio bukvalno da skočite, već zamislite samo da su dve decenije prošle u trenu – just like that! I šetate tako gradom, a oko vas svetleći bilbordi i ogromne reklame na sve strane. Gde god da se okrenete, tu su. Svaki grad postao Las Vegas (Bože, tako mrzim Las Vegas, ali to je sada manje važno). Elem, u kapitalističkom svetu, na reklamama nesrećni ljudi ne postoje. Sve su porodice srećne! Uostalom, ne samo porodice, svi su srećni, zar ne? I ljudi, i životinje, čak bre marketing propaganda režira stvari da steknemo utisak da su i mašine sa reklame srećne! E, a pored svih tih govnarija, posebno mesto u budućnosti zauzimaće bilbordi sa likom Paula Koelja, autora kultnog romana Alhemičar (hehe kultni hehe roman), uz njegove citate…

Jedno od zanimanja budućnosti, koje je i danas jako aktuelno (i donosi veliku zaradu) jeste biti lifecoach. To su oni mešetari koji obmanjuju pošten narod prodavanjem magle iz oblasti popularne psihologije i psihologije uspeha (žvrljao sam o tome – ne mora da vam kažem da treba da bacite pogled <3). “Kako da zavolite svoj posao?“ – ne brinite, naučiće vas lifecoach-eri! Naškrabaju neku knjigu o tim “misli pozitivno – osvoji svet“ sranjima, nađu neku grupicu mukica od 15-20 ljudi, i onda im za 20, 30, 50 i više evra mesečno drže predavanja i/ili radionice kako da ovi zavole svoj posao. I sada dođe neki mučenik koji radi za minimalac (21.160 rsd – for the record) koji mora da ostane prekovremeno po nekoliko sati (prekovremeno se uglavnom ne plaća!), svaki put kad mu gazda kaže, doprinose ne dobija jer radi na crno, plus ta crkavica kasni do u nedogled – A TI ĆEŠ DA ME NAUČIŠ KAKO DA ZAVOLIM SVOJ POSAO?? Pa 100 ti oca jebem – ok, ok, samokontrola Nikola, samokontrola. Dakle, to su na jednom primeru lifecoach-eri.

 
 
Na primer, zašto bismo verovali siromašnima?
Mami svojoj to da kažeš!
Mami svojoj to da kažeš!
LOL! Care, sa ovim si premotao igricu keve mi.
Care, sa ovim si premotao igricu keve mi.
 
Koeljo je kriv za sve, bre!! 
 
Svojim romanom Alhemičar (fino sam ga napljuvao, pročitajte <3), utabao je put svim ostalim autorima i autorkama iz oblasti popularne psihologije i romanopisaca koji/e obrađuju temu površnog radikalnog životnog optimizma, itd, itd. Na mnoge od njih je, kako kažu “presudno uticao“ (bože me sačuvaj i sakloni pu pu). Ajd što oni pišu, jbg, hoće da zgrnu lovu na taj način. Nego, pravi problem nastaje na drugom mestu – kod čitatelja.
 
Ti mili i blagi tonovi kojima se služe svi ti autori savršeno doprinose i pomažu očuvanju statusa izgubljenih i klasno neosvešćenih duša. Ljudi počinju da apstrakuju svet, tragaju za srećom unutar sebe, smislom postojanja itd, i onda upadaju u stanje mikrokosmičkog izolacionizma. Treba li uopšte govoriti da takva percepcija vodi u političku izolovanost, nezainteresovanost za realni svet i dešavanja u njemu. Sve te mantre “misli pozitivno“, “spas je u pozitivnim mislima“, “sreća je u vama – pronađite je“ itd., destabilišu i sprečavaju klasno osvešćenje. “Sreća je za ovce“, kako je lepo govorio Niče. Smislen život je nešto čemu bi čovek trebao da teži, a ne sreći.

Gde je rešenje?

Zapravo, veoma je prosto. Sve što treba da uradimo, jeste da napravimo vremensku mašinu što je pre moguće i pošaljemo neku personu dobre volje u 1984. godinu. Kako zašto? Pa da kokne Koelja i spreči objavu Alhemičara i uništi rukopis – SPASE SVET! ❤

Mislim, ovo je u principu ideja za SF knjižicu koju planiram da napišem nekad u budućnosti kada budem bio mnogo dokon. Naravno, tu bi bili uključeni masoni, iluminati, vlade iz senke, KGB, FBI, CIA, Tarabići, Sveto pismo, Vatikan, Džihadisti i još 1389 njih. No, da ne otkrivam sve unapred. 🙂 Ako se pak nekom svidi, slobodno nek napiše i sam/a – samo neko pivo da časti, jbg. 🙂

Za kraj, uvek imajte na umu sledeće:
Svaki put kada kupite i/ili pročitate Koeljovu knjigu, jedan mali anđeo umre. <3
Svaki put kada kupite i/ili pročitate Koeljovu knjigu, jedan mali anđeo umre. ❤

 

Advertisements

Psihologija uspeha², putevi promene i ostala propratna baljezganja

Zašto smo nesrećni? Kako da pretvorimo loše navike u dobre? Zar ne bi bilo divno da postanemo uspešni u svemu? Kako da negativnu energiju pretvorimo u pozitivnu? Kako da otkrijemo radost i dublji smisao života?

Na ova pitanja odgovore i rešenja uglavnom nude mešetari i prodavci magle u vidu pisaca knjiga iz oblasti popularne i/ili pozitivne psihologije, puteva promene i/ili uspeha, zen sprdačina, itd. Obično usput tezgare i kao motivacioni treneri, gde na raznim seminarima, radionicama, skupovima, štagod, valjaju svoje knjige za finu lovu, obmanjujući narod na taj način. Toliko su oni čedni i mili, pa eto, tek samo da uzmu koji dinar/evro, ali svakako, pravu sreću pronalaze tako što usrećuju druge. I tu se valja ona standardno ukalupljena priča o pola punoj i pola praznoj čaši, apsolutno odricanje negativnih reči i misli (strogo zabranjeno: neću, ne mogu, nisam, neseser, nederland, itd) i, ono najvažnije, sve to uz osmeh i pozitivne nadahnjujuće misli, koje menjaju život iz korena kol’ko odma.

Pazi sad ovamo: “Dolaskom na ovaj svet dobili smo beskrajnu mogućnost da dišemo, da volimo i da se razvijamo. Uspeh je ono što nam je dato samom činjenicom da postojimo. Znajte da je i svaki naizgled bezuspešni pokušaj samo još jedan, više nego potreban deo u ukupnoj kreaciji vašeg ličnog uspeha. Znajte da ste već sad biser, a sećanje na zrno peska je samo podsetnik da život jeste čudo i da je svaki njegov segment samo veština i dodatna snaga koja nam je bila potrebna da doživimo svoju veličanstvenost i da zasijamo u svom punom sjaju!“

Oooo, čoveče! Kakvih li dubokoumnih promisli! Jel osećate kako se već sada u vašem telu otkrio gejzir pozitivne energije? Osećate li kako odjednom počinje da navire neverovatna količina energije i struji vam kroz telo? Obuzimaju i prožimaju celo vaše biće odjedared. Mora da se menjate već sada! Trk u kupatilo, pogledajte se u ogledalo! Uočite transformaciju! And remember, smiiiiile!

Muku ti jebem, kakve vrhunske budalaštine ovi tipovi valjaju. New Age life coaching bullshits kurac ili kako se već to zove, ali nije ni bitno. Mada, u drugu ruku to je legitimno. Mi imamo govno kao proizvod, izađemo na tržište, napravimo kampanju i, prodajemo govna narodu, jer smo govna, i hoćemo da zaradimo (čitaj: prejebemo) na narodu zato što mislimo da je narod govno. Dobrih 90% tih knjiga i treninga/seminara/radionica nema jednu jebenu trunku racionalnog objašnjenja i logičke utemeljenosti. Baratanje sa nekakvim apstraknim pojmovima, radikalni površni optimizam, gde svi oni prepisuju jedni druge, odnosno recikliraju jedna ista sranja.

Znaš, misli su energija, sve je energija, misli pozitivno, jer pozitivno mora da pobedi negativno, a ako dovoljno svaki dan pozitivno misliš, negativno nikad neće moći ni da ti prismrdi, a kamoli nešto drugo?! I sad, npr. čovek se razboli od raka, i ode po pomoć kod nekog od ovih mesijanaca.

– Dobar dan, ja bolujem od raka. Treba mi pomoć.

– Može. 300 evra i samo misli pozitivno! Svaki dan. To je rešenje. And remember, smiiiiile!

Kada ovaj pandrkne nakon nekog vremena, objašnjenje je prosto. Nije bio dovoljno pozitivan(?). Suviše negativnih misli. Šta je, tu, za ime boga, mesija mogao da učini!?

Naravno, krivica nikad nije njihova. Uvek je kriv onaj koji nije pozitivan(?!). I to je univerzalni način da se brani autonomija zloupotrebljene psihologije. A kad im se uputi kritika, nailazite kod svih na identičan odgovor: “Ti si mnogo negativan. Iz tebe izvire samo negativna energija. Ne mogu sa tobom da razgovaram“. Pa 100 ti oca jebem, kako da ne izvire kad si prevarant prevarantski od najgore moguće sorte! Ok, ok. Remember, smiiiiile!

E, a posebno je strašno kad ti pisci/treneri navataju neku mukicu, pa mu isperu mozak sa tim govnarijama, i kao nusprodukt svega toga dobijete ovo

Drugarica imala prepisku sa jednom budalom, pardon, predstavnikom tog soja ❤

A najveće govno koje postoji, od svih znanih i neznanih govana jeste knjiga “The Secret“ (Tajna), od Ronde Birn (Rhonda Byrne). To je prejebalo i Koelja, i Šarmu, i Džozefa Marfija i sva ostala sranjca koja postoje. By the way, stvarno postoje ljudi koji veruju da im je “Tajna“ promenila život?!

Kako sam skapirao, ta priča ide otprilike ovako:

Zamislimo neku želju, naš cilj, nedosanjani san, i svaki dan mislimo na to. E sad. Pošto su misli energija, a mi živimo u kosmosu koji je takođe sačinjen od energije, bla, bla… E, mi šaljemo te pozitivne misli o nedosanjanom snu u iza božje materine tamo negde daleko, bez obzira da li misli skreću levo kod Albukerkija ili jok, uglavnom šaljemo ih na drugi kraj vaseljene. A otud nam se te misli vraćaju osnažene/ojačane/duplirane kako god i, naravno, doprinose našoj borbi ka postizanju zacrtanog cilja. Tu se pominje još kvantna mehanika, Ajnštajn, veliki umovi iz istorije čovečanstva, i još ko zna koliko čuda. Uglavnom, to vam je The Secret! And remeber, smiiiiile!

I sad vi zamislite npr. kako želite da otputujete na obično letovanje, tipa na Siciliju recimo. I misliš na to svaki dan, svaki sekund, svoje biće potpuno podrediš tom cilju. Radiš kod gazde za 200 evra mesečno – ali boli te penis, misliš pozitivno i štancuješ pozitivne impulse u kosmos; Usvoje se dopune i izmene zakona o radu gde će gazda da te drnda kako hoće – ali boli te penis, misliš pozitivno i štancuješ pozitivne impulse u kosmos; Država rasprodaje svu imovinu pošta zašta i narodno bogatstvo prodaje budžovanima kod kojiš radiš za platu da bi ostvario isti onaj cilj – ali boli te penis, misliš pozitivno i štancuješ pozitivne impulse u kosmos! Baš pomaže, zar ne? And remember, smiiiiile!

 

 

ON

13. mart 2014, Skok u blisku budućnost! BREAKING NEWS: Svi svetski mediji prenose da iz dalekog, dalekog svemira, udaljenom milionima svetlosnih godina od nas, iznenada dolazi moćna flota metalik roze i debelih aliena da pokore i unište Zemlju. Stanovništvo planete je u haosu. Jedni se mole, drugi plaču, treći odlaze u planine i formiraju komune, dakle opšti metež. Apokalipsa u najavi.

Predstavnici/ce svih država zasedaju po hitnom postupku u UN, u nadi da pronađu rešenje protiv tehnološki mnogo naprednijeg neprijatelja. Obama kenja o pronalaženju demokratskog rešenja, ali bez konkretnog predloga. Putin zadržavu svoj jedini tupavi izraz lica još od kada se pojavio na javnoj političkoj sceni, ispijajući najbolju rusku vodku izvađenu iz posebnog šteka za ovakve prilike. Kameron dobija proliv na nervnoj bazi dok ispija popodnevni čaj od nane s mlekom. Oland pokušava da nabode čačaklicom sitne parčiće francuskog masnog sira, a na pamet mu ne pada da se lati vinske čaše, jer mu od stresa nenormalno drhte ruke. Hu Đintao i Kim Džong Un govore kako će smaknuti sve one koji se ne budu dostojni borili protiv okupatora. Merkelova pokušava da zadrži svoju smirenost i hladnokrvnost, ali ne polazi joj za rukom. Htela bi i sama da učestvuje u borbi, ali ne može zbog štaka. Kako sednica odmiče, počinje da se javlja panika među učesnicima. Galama i metež počinju da vladaju sednicom. Ban Ki Mun pokušava da smiri ljude, ali bezuspešno. Svađe i psovke pljušte na sve strane. Svetski lideri su na trenutak zaboravili važnost sastanka. Obračunavaju se međusobno na nacionalnom nivou produbljujući sve više verbalni konflikt, koji preti da izazove fizičke sukobe na licu mesta. To je trajalo neko vreme. I taman kad je Putin izazvao Obamu na dvoboj, sa drugog kraja stola neka visoka prilika velikih usana lupi snažno rukom o astal. I odjedared svi zaćutaše.

To je bio on. One, only and the great Alexandar Vučić!

– DOSTA! – razdra se Aca i svi počeše da trepću od straha. Polagački se podiže u standardnu pozu koju zauzima prilikom obraćanja.

Gospodine Obama, slobodno možete da sednete dok ja pričam.

– Biću kratak. Nemam ja vremena da se ovde zevzečim sa vama. Postoji još puno stvari koje moram da odradim za svoj narod. A ja mnogo radim, i ne znam kako ću sve da postignem. Ali, meni je narod Srbije dao podršku, a građani Srbije znaju kome treba da daju glas. I prepoznaće to građani Srbije već na predstojećim izborima…

– Ali, gospodine Vučiću, oprostite što vas prekidam, nama preti uništenje – stidljivo će Merkelova – i oprostite još jednom.

– Znam Angela, zato sam i došao ovde. Ja ću da spasem planetu! Ne treba mi niko. I to ne činim zbog vas, već za svoj narod, a oni će prepoznati ko se bori za njegove interese već na predstojećim izborima. A tajkunima i ostalim prevarantima imam da poručim da oni nikad neće biti jači od države. Ovi vanzemaljci su ništa naspram onog snega u Feketiću onomad. Gospodo, ja vas sada napuštam. Doviđenja.

Super V u akciji!

One, only and the great Alexandar skinu kravatu i odelo sa sebe, i dok si reko: keks, napusti zgradu UN-a. Lideri/ke se zbunjeno gledaše, a za to vreme Super V razbuca očas posla svu tu gamad koja se nameračila na našu planetu, a samim tim i Srbiju. Možda je ovo bio neki međugalaktički genocid, ali to je sada već druga tema…

Elem, narod Srbije kako to uvek biva kad god se ostvari neka velika pobeda van granica zemlje, organizuje doček ispred skupštine. Dočekaše naš narod Super V-a i proslavljaše do kasno u noć, a nakon toga svi odoše gladni i žedni svojim kućama kako i dolikuje…

 

Top 10 najboljih turbo & treš sranja svih vremena

Na ovoj listi se nalaze pesme koje govore o onim univerzalnim i večnim temama. One prenose  snažne i velike poruke. Dakle, nema budalaština kao što pevaju Ekrem, Neško Bridžis i ostala ekipa iz tog miljea. Uz svaku pesmu, potrudio sam se da dam i kratku analizu, odnosno tumačenje iste iz moje vizure. Uostalom, da ne odugovlačim previše… 🙂

10. Tomislav Čolović – Mali mrav

Evergreen. “Mali mrav“ ili ti “Tit fuck“ šatorska pesma. Svakako jedna od najomiljenijih pesama svih narodnih veselja koja se odigravaju pod  šatrama od Vranja do Subotice. A bedra takođe od Vranja do Subotice teraju bale na usta primitivaca. Autor ne baš lucidno, već pomalo perfidno koristi metaforu sa zalutalim mravom. Kao što ste čuli u pesmi (ako ste slušali uopšte), on bi da menja mesto sa mravom koji je međ’ Ajšine grudi… Ko će pobediti u tom sukobu? Mrav ili Toma? Šatro mangup, taj benevolentni seksista, kroz celu pesmu iskazuje ljubomoru, te kroz nju želi da trampi mesto sa mravom, a ovaj luta sve dublje i dublje… Navijamo za mrava.

9. Srećko Jovović – Nek me ne zaborave devojke sa Morave

Neko će reći da sam pristrasan, pošto i ja dolazim sa Morave. Ali, ta reka je toliko opevana u našoj muzici, pa kontam da lista bez Morave ne mož’ da postoji. Elem, ovo je jako nostalgična pesma. Budi tu praiskonsku povezanost sa rodnim krajem i mladost provedenu u njemu. Vidite, Srećko “peva“ o njemu zato što verovatno od kad se uputio iz svog sela u beli svet nije ni imao devojku, pa sada kuka da ga ne zaborave devojke iz doba kad je bio tinejdžer. Ne brini Srećko, ne postoji šansa da te zaborave, jer svaki put kad budu čule ovu tvoju pesmu, ima da im presedne i poznanstvo sa tobom, a kamoli ljubakanje po senicima.

8. Biber – Prijo kako ćemo

Ovo je tako realna pesma, koja na najplastičniji način u dobrom procentu opisuje svadbarske odnose prijatelja i prije ruralnih područja majke Srbije. Ok, ne samo svadbarskih. Biber je odlučio da zaobiđe stilske figure, metafore, već odma udario pravo u centar. Na priju! Ali, majstor Bile ovde ne govori samo o šturom nabacivanju priji, već to nabacivanje ide uz grožđe i livadu, koje prati neki havajski fanki ritam. Znači, Bile je u fazonu, zdrav život, zelenilo, zdrava hrana, a posebna pohvala Biletovom zavodničkom osmehu na 2:33.

7. Mersa Miljaković – Svi mi kažu da moj dragi pije

E, ova žena u grob čoveka ima da otera, a i sebe zajedno sa njim. Tipična alkoholičarska pesma. On šljoka, njoj to govore, ali ona neće da ga grdi, nego od usta odvaja da mu kupi rakiju. Ustvari, tu dolazimo do najveće dileme, i zato je ova pesma na sedmom pesmu. Priča je mnogo zamršenija i komplikovanija nego što se čini na prvu. Da li ona stvarno voli njega, ili voli njega zato što on voli rakiju, ili pak voli samo da šljoka rakiju i treba joj neko društvo u silnom opijanju. Nije joj gušt da cirka sama, a sebi obezbeđuje odličan alibi pred svetom, jer se dragi  leši pred narodom, a ona jok. Razmislite, nije ni malčice jednostavno rastumačiti ovo…

6. Viki Miljković – Bež’ Milane

Zabranjena ljubav… U startu obećava. Srbija danas, dominacija patrijarhata, on nju voli, ali njen ćale naoružan do zuba poteže pušku na “njojzinog“ momka. Voli i ona njega, zato ga i upozorava da je ćale skinuo dvocevku sa tavana, te da vlada vanredno stanje oko mladine kuće. Vidite, tu je ograničena i njena sloboda, jer je ćale drži pod katancem. Ali, nada da se stari otac uroka od radže nakon uspešnog proteravanja budućeg zeta, kako bi uspešno pobegla sa njim, održava je u životu. Ona strepi, ali mora da istraje. Raskid i prkošenje patrijarhatu je borba. Proces. Ali, da bi se u potpunosti ostvario predlažem malu izmenu u refrenu:

“Bež’ Milane, moja ružo
ćale mi se naoružo
u vazduh će sve da digne
ne daj, Bože, da te stigne“

Nije mi jasan treći stih. Mislim ok je, ali nekako mi nije baš najodređeniji. Kontam da bi mnogo bolje umesto “u vazduh će sve da digne“, pasovalo “krstaču će ti digne“. Razmislite, direktno se odnosi na smrt udvarača, bez potencijalne kolateralne štete. Kratko, jasno, jebitačno.

5. Zorica junior – Padeži

Ova stvar je čista edukacija! Molim lepo. Pazi, ona zna sve, ali najbolje padeže. Doduše, u ovoj pesmi broji do četiri, ali to sad nije bitno… Pokušajte da se setite jednog izvođača/ice sa ovih prostora koji/a je u svojim pesmama pokušao/la da peva o gramatici našeg jezika, na ovako zanimljiv i duhovit način. Zoki je objasnila. I ne samo to! Govori nam o svojoj vernosti, da voli samo njega, kao i da je on deo njenog srca. Pa divno. Ljubav i padeži. Padeži i ljubav. Ljubav prema padežima i njemu istovremeno. Spoj nespojivog, ali ne i za Zoki juniorku. Zorule, veliki respect. ❤

4. Tomislav Čolović – Prešla voda preko poda

Verujem da je za mnoge ova pesma iznenađenje. Međutim, ona govori o sreći, odlasku sreće, potencijalnom povratku sreće, prolasku sreće, sudbini, grehu, kletvi, dušmanima, Bogu, smislu života, ma ovu stvar bi antički filozofi tumačili i tumačili. I sve to u dve strofe i dva refrena! E, to je pravo umeće dragi moji čitaoci. Ta lirika, to pripovedanje, ta kontradiktornost, ta rima… Da se naježi čovek.

“Neće srce istinu da krije
kad se voli, greh ukrasti nije
zašto ode iz života moga
kamen nisam bacao na Boga“

Ne znam stvarno, ali ovi stihovi bacaju u rebus, i definitivno nikog ne ostavljaju ravnodušnim.

3. Zlata Petrović – Oaza sreće

Nauko XXI veka ćuti, slušaj i uči. Samo jedan stih, jedan kratki stih je dovoljan da neku pesmu učini besmrtnom. Upravo to imamo u ovoj pesmi nad pesmama! Ona otvara i druge dimenzije. Metafizičku i kosmičku na primer, ali i ne mora da otvara sad. Nego bre, hoću da kažem, čista avangarda u svakom smislu. Pomerila je granice u ne samo muzičkom svetu. Ovo je daleko više od toga. Dala je odgovor na jedno od najvažnijih pitanja u istoriji ljudske vrste. Umetnost još jednom pokazuje svoju bitnost, značaj i važnost za čovečanstvo.

“Ti imaš ćerku ona je žensko“

Toliko. Idemo dalje.

2. Laser Topalović Brka – Mobilni telefon

Ova stvar… Ova stvar je tako jebeno moćna! Pazite samo prve dve strofe:

“Mobilni telefon
kad zora zarudi
mobilni telefon
on me pesmom budi

Mobilni telefon
širi moje grudi
mobilni telefon
ja ga imam ljudi“

Prvi put kad sam čuo ovu stvar, nedvosmisleno sam došao do zaključka da je na autora teksta uticala Bekonova “Nova nauka“ (New science). Znate ono, da nuka ne služi samo da uveća čovekovo znanje o prirodi, već i da pruži mogućnost čoveku da ovaj ovlada njome, prilagodi je svojim  potrebama i na taj način stvori bolji život. Možete li da zamislite danas život bez mobilnog telefona? M? Naravno da ne. Dakle, u samom startu ova pesma ima i vizionarsku crtu. Izražava najveće divljenje prema ovoj spravici koja u mnogo čemu olakšava naš život. Mada, moram da naglasim da je možda malo i preterano oduševljenje ovom tehničkom napravicom. Samo da ne dođe do otuđenja, ali to je sad druga tema. Brka je opevao i ispevao pesmu kakva se nikad ranije ispevala nije. Niti će.

1. Minela – Ti propadaš

E, ovo vam je smrtna ljubav. Keve mi. Mislim, ona nije normalna, to je sigurno. Umesto na prvu da pljune stoku, da se okrene i ode, prijavi đubre policiji i centru za odvikavanje, ona jok. Trpi i dalje njegova sranja, i još hoće robinja njegova da bude. Heeeej! Pa, dođe mi da je pozovem, al’ ajd, nemam pravo da se mešam. Pazite, ova pesma je na prvom mestu zato što nosi toliko značajnu, snažnu i univerzalnu poruku za sva vremena. Toliko jasno ukazuje na propadanje notornih alkosa i narkomana, da čini mi se, ne postoji pesma na našim prostorima koja to bolje kazuje.

Za kraj, posle ovog mučenja, evo malo prave muzike. Živeli. 🙂

 

Drugarski, Nikola Ćupas

Kako sam/a pobediti familiju na srpskim pravoslavnim slavama

Ovo što sada čitate, jedan je sasvim običan priručnik, koji nudi nekoliko diplomatskih odgovora na set pitanja koja će vam nesumnjivo biti postavljena od strane bliže i šire rodbine kada budete išli u goste na slavu. Namenjen je prvenstveno studentima&kinjama i mlađima od 35 godina. Znači, petini stanovništva.

Nikoljdan obično prouzrokuje na društvenim mrežama lavinu satiričnih statusa i komentara na brojne stereotipne diskusije, koje se ponavljaju iz godine u godinu na familijarnim skupovima. Zato sam odlučio i da napišem ovo, pa možda nekom i pomogne. 🙂

Da ne tupim previše, prelazim na sam event. Spremate se za slavu i razmišljate: mala li je muka to što je decembarski Sv. Nikola posan, nego cela familija ima da me propitkuje i zapitkuje…

Elem,

Dok se borite za vašim mestom pod suncem slavskoga astala, slušajući priče (moleći sve znane i neznane bogove da ne dođete kao tema na dnevni red) o aktuelnoj političkoj sceni, dolazi polako, ali sigurno trenutak zasićenja među starijim istaknutim učesnicima debate. Vama je do 35 godine (osim u malom broju slučajeva) zabranjeno da govorite o politici (jer ste do tada samo ’’dete’’ i ne razumete suštinu), te nada da izbegnete razgovore o ličnim temama u startu otpada. I tako, dok jedete ribu, pljujete i vadite koščice između zuba, jednog trenutka, tek tako, kao grom iz vedra neba, obratiće vam se neko od starijih sa pitanjem:

Kad će naš student/kinja da završi fakultet?

Nastaje trenutak dramske tišine, a vaša nada da će ova slava proći bez toga puca kao novogodišnja petarda. Demant je stigao u jednoj sekundi, i dok slušate samo otkucaje velikog zidnog sata u slavskoj sobi, obuzima vas u trenutku hladan znoj, srce počinje ubrzano da kuca, a na leđa vam se svaljuje sav kosmički teret pogleda prisutnih. Čak i mali petogodišnji brat od tetke prestaje u trenu da se igra slikovnicom koju mu je tutnula strina ne bi li prestao da kenjka, i usmerava pogled ka vama, očekujući vaš odgovor zajedno sa ostalima.

Stevo, ne gledaj me i ti tako, sunce ti tvoje malecno.

Čekam rezultate iz Beča, radio/la sam na nekom važnom međunarodnom projektu, pa bi trebao/la da dobijem stipendiju za njihov državni (jako je važno da se naglasi državni) univerzitet i prebacim se tamo. Njihova diploma je mnogo cenjenija od naše. Mislio/la sam da sačekam malo, pa da vas sve obradujem. (Uspravite se dok govorite ovo! Mora biti kratko, jasno, glasno, kako biste ostavili utisak odlučnosti)

Kad ćeš da se skućiš, uzmeš stan i počneš da živiš sam/a?

Samo da isplatim studentski kredit, poslednja dva računa za mobilni, i one četiri rate za kompjuter. Mada, kad smo već toga, bake&deke, je l’ imate vi neke menice na vaša imena, ili neki keš od penzijske otpremnine? Dobro bi mi došla finansijska pomoć u ovom slučaju? (Čim pitate familiju za lovu, instant se menja tema i stavlja se tačka na prethodnu. Povereno – RADI)

Kad ćeš da se ženiš/udaješ?

Nadam se za par meseci. Mislim, valjda će se moj dečko/devojka razvesti do tad. (Izgovorite ovo nonšalantno, i familija vam neće reći ništa na licu mesta, iako će biti zatečena. Ok, staramajka traži šećer i vodu, ćale otkopčava poslednje dugme na košulji i upućuje vam pogled – razgovaraćemo o ovome kući. Familiji dajete mnogo dobar materijal za olajavanje do sledećeg susreta, ali koga briga – kupili ste sebi poštedu i mir u datom trenutku. P. S. Ne zaboravite da kežete roditeljima da ste se šalili :D)

U naše vreme mi smo imali decu. Kada ti planiraš da ih imaš?

Čim zalečimo ovu gonoreju kako treba. Još letos smo to zakačili u nekim orgijama na odmoru… (Polno prenosive bolesti su još uvek tabu tema u otvorenoj diskusiji sa rođacima, ali morate napomenuti da i vi i vaš partner/ka delite istu muku.)

Kada tako lepo odgovorite na sva pitanja, garantovano će među familijom zavladati muk. Onda se kao čovek mirno, i polagački vratite trpezi. Za kraj, kako to obično paradoksalno biva, na srpskoj pravoslavnoj slavi kreće nostalgična priča za komunističkim vremenima i drugom Titom, i kako je u to vreme sve bilo mnogo bolje. I kad počne priča o starim vremenima, taman na red za posluženje stižu kolači, torte i kafa sikterica. 🙂

P. S. Mene su na prošlogodišnjoj slavi babe dva i po sata premotavale kad ću da se ženim… Pošto sam uglavnom tvitovao dok sam ih “slušao“, nije da nisam, jesam keve mi, ali konstantno sam čačkao mobilni, rekle su mi: ’’Nećeš bogami ti nikad da se oženiš, kad samo zevaš u taj mobilni.’’ 🙂

 

Drugarski, Nikola Ćupas

JA BATMAN

Krajnje vreme je došlo. Ne mogu više da tolerišem ova previranja, laži, obmane, licemerja, prevare, sujetu i šta sve već, te sam odlučio da ispunim svoj dečački san i postanem superheroj, te spasem ovaj narod od sveprisutnog zla. Ljudi koji me poznaju malo bolje, znaju da sam oduvek imao želju da postanem superheroj, a pošto sam pre par dana ponovo odgledao Nolanovu trilogiju i pod tim utiskom, rešio da postanem ni manje, a ni više – BATMAN! Da, da, samo se vi smejte!

Odgledavši film, a to mi je oduvek bio omiljeni super lik, čak i dok sam stripove čitao (i još uvek ih čitam), rešio sam da se stavim u službu naroda i da sa plemenitim ciljevima iskoristim svoju hrabrost u borbi protiv lošeg u ovoj zemlji.

Naišao sam sasvim slučajno na jedno statističko istraživanje, gde su razni eksperti obračunavali i izračunavali koliko košta da se bude Betmen. Nakon obavljenog posla utvrdili su da je potrebno negde oko 682.450.750$ cirka. Ne verujete mi? Prilažem dokumentaciju. 🙂

Ekonomska kriza drma i superheroje 🙂

Velika cifra, ali nisam bio lenj te sam došao do sledeće računice. Motor, letelica i betmobil mi nisu potrebni, jer planiram da se vozim GSP-om (objasniću kasnije razloge), veliko imanje nemam, tako da troškovi održavanja ne postoje (zapravo nemam nikakvo imanje, posedujem samo knjige kao siroti Boris Tadić). Nakon eliminacije nabrojanog ostaje mi samo odelo, gedžeti i batler! Da, batler mi je definitivno preko potreban.

Mora neko da mi pravi visoko kalorične obroke kad se vratim sa isrpljujućeg posla, a i čuva odelo preko dana dok spavam, jer moja aktivnost počinje zalaskom sunca. Mala komparacija. Brus Vejn plaća batlera (zaboravio sam da napomenem kako batler mora obavezno da ima britanski akcenat – ništa drugo ne dolazi u obzir) 80.000$ godišnje. Ja mogu da platim eventualno 600$ na godišnjem nivou. Konkurs je otvoren, šaljite CV-e na moju mail adresu. 😉

Za odelo i gedžete potrebno mi je kao što ste videli 1.057.600$ + 213.610$ + 1.500.000$ za treninge i obuku + 600$ batlerova plata, i kada to saberemo dolazimo do cifre od 2.771.210$.

Prvi problem u našem društvu je ogromna nezaposlenost, a taj problem superheroji ne reševaju. Hoću da kažem. zabole kurac Brusa Vejna da menja vladajući sistem i proizvodne odnose, dok sa maskom preko lica jurca po Gotam sitiju za krimosima koji potiču iz sirotinjskih krajeva. Mislim, niko ne uzima u obzir klasnu poziciju svih tih ljudi pre nego što počnu da se bave kriminalom. Njihovo nemanje pristupa rešavanju problema finansija, socijalnim davanjima, obrazovanju, zdravstvu, itd, jer to naravno nije bitno. Ono čemu nas od malena establišment uči jeste da je sistem dobar, a da su ljudi zli – potpuna budalaština. Zašto bi se marginalizovan i potlačen narod kompletno uzdigao odozdo i promenio sistem u kom živi, nego čeka na reakcije superheroja koji takođe reprodukuje taj isit sistem? Jebeš ga, nije sada reč o tome, da se vratim ja reakcionarskoj želji da postanem Betmen.

Elem, za psihu naroda, najbitnije je rešiti problem prevoza. To je i jedan od najvećih problema našeg društva. Svečano obećavam, obračunaću se sa GSP (GradskiSaobraćajniPrevoz) bandom. Rešiću se nekulturnih konduktera, komunalne policije (oni samo tuku slabije, videću šta će reći kada se susretnu sa Betmenom, i zato želim da se vozim gradskim prevozom) i neodgovornih vozača. Neće smeti više da naplaćuju karte! Korišćenje GSP-a biće besplatno u potpunosti, što podrazumeva i raskid ugovora sa ovom mafijaškom firmom Apex. Već osećam prve simpatije. 🙂

Nakon obračuna sa prevozničkom bandom krećem na sitniju bandu i sitnije probleme. Hoću bre da se obračunam sa premijerom Vučićem, Dačićem, Palmom (liči na Bejna, samo masku da stavi), i svom tom pljačkaškom bulumentom. Ruku na srce, morate priznati da su to trivijalnosti u odnosu na prethodni problem, ali ponovo problem koga je dostojan samo jedan superheroj.

E sada, kada sam izneo konkretne planove i ciljeve, ostaje još samo jedno pitanje. Odakle bre meni 2.771.210$? Odgovor je: nemam ih!

Ali, pošto sam izneo ovu ’’genijalnu ideju’’, na vama je da donirate lovu i da što pre osposobimo Betmena za akciju! Svaka donacija, kolika god da je, od velike je važnosti za našu budućnost. Na kraju krajeva, i decu lečimo sms porukama, zar ne? 😉

Broj mog dinarskog računa u Telenor banci je 115-0381691503987-75

U slučaju da neko želi da donira koju devizu, posedujem i devizni račun u istoj banci, ali neka mi prvo pošalje poruku na fb, tviteru ili mejlu. Pa ako za  dva veka i skupim taj novac, možda se pojavim  na televizoru u boji kao superheroj. 🙂

P. S. Uključenje volontera u projekat! (To je bitna stavka za svaki CV, a u današnje vreme prevelike konkurencije na tržištu rada značiće mnogo prilikom traženja posla). Znate, poslodavci u kapitalizmu baš umeju to da cene, mislim, to eskploatisanje tuđeg neplaćenog rada. No, ima mesta samo za dvoje volontera: Ženu mačku i Robina. Zainterosvani/e, javite se.

Srdačan pozdrav. 🙂

Марко Краљевић трећи пут међу Србима

Кукају ти Срби, кукају… Косово изгубљено, земља не мож’ да се обрађује, а педери и лезбијке треба да шетају главним градом. Туга, чемер, јад. Шта ће? Куд ће? У помоћ призивају друга Тита, али он се не одазива. Недоступан годинама! Мислише Срби кога могу да позову у помоћ. Да ли браћу Русе или неког трећег?! И сину једном онако мудром домаћину из срца Србије, идеја да поново дозову Марка Краљевића. Драган из Јагодине беше тај домаћин.

Марко је епски јунак. Он може све проблеме и муке наше да реши. Да натера сељаке да обрађују земљу, да поврати Косово и Метохију, свету српску земљу и да изнабија на колац све педере и лезбијке, те да се заувек решимо тог блуда, разврата и срамоте која је задесила наш небески народ. Кадар је да поврати веру у природну породицу и традиционалне вредности. А понајпре од свега, једино је он у стању да разјебе тај Масонско – ватиканско – илуминатски – геј лоби и заверу.

Мољаше наши грађани тако данима, месецима, док Марко није почео у гробу да се окреће. Досадило му се онако мртвом, зато се диже и поново отиде пред Бога.

– Шта је Маре? – упита Господ.

– Пусти ме Боже, још само овај пут да сиђем доле међу моје слепце, да им решим коначно те проблеме и да могу на миру да мирујем. Знам шта ме је све задесило прошли пут,  линчоваше ме и у затвор стрпаше, али јаче је то некако од мене. Јаче од овол’ког јунака. Сам’ још једаред и никад више.

– Ма нема фрке Маре батице, али кад би могло њима да се помогне, ја би им помогао први. То ти рекох и прошли пут, ал’ ти не хтеде да ме слушаш.

– Само ти Боже поврати мени Шарца, оружје и стару снагу моју ми поново поврати, па да отиднем доле.

Виде Бог да нема леба, да је овај тврдоглав (све ми дирај, традицију – НЕ) као и већина Срба, слеже раменима и махну руком.

– Иди кад си решио – рече Господ – али поново нећеш добро проћи.

И тако се Марко нађе на земљи. Угледа многе промене од прошлог пута. Јашући Шарца полако се приближи Београду. Примети многобројне велике замкове, па размишља како је Србија наједном постала тако богата и моћна, и зашто ли толико кука сиротиња раја и дозива га. Каска ти Маре лагано Шарца свог и сврати у неку кафану поред пута. Нова времена дошла, јер нема више ме’ана, чудног ли чуда.

Уђе у кафану, наручи вино, дабоме шта би друго, и поче се распитивати шта се збивало од његовог прошлог силаска, јер Марко у гробу постаде мало више мудар, а никако није желео да срља и прави исте грешке као ономад када га је Домановић враћао на земљу. Сазнаде Марко за интернет и фејсбук, те му направише добри људи профил на овој мрежи. Поји Марко себе, а богме и Шароњу. Један лајк себи, један Шарцу даје! Но, као што народна песма каже:

“Вино пије Краљевићу Марко

Са старицом Јевросимом мајком,

А кад су се напојили вина,

Мајка Марку стаде бесједити:

„О мој синко, Краљевићу Марко,

Остави се, синко, четовања,

Јер лајк добра донијети неће,

А старој се досадило мајци,

Све лајковати глупаве статусе!

Већ брани барабо онај народ,

Од педера, лезбијки и срамоте!

То је Марко послушао мајку…“

Отиде Краљевић Марко на ту параду и виде неке ЛГБТ (чуо је да се тако зову), а пошто Маре беше велик јунак, он би очас посла могао да их натакне на колац, ал’ Маре мудро поступи и реши да разговара с њима.

Отуд иду педери и лезбијке,

Они носе заставе дугиних боја,

Па говоре Краљевићу Марку:

„Море, Марко, ајд на журку!“

– „Море, ЛГБТ, не газ’те калдрму!“

„Море, Марко, ајд на журку!“

– „Море, ЛГБТ, не газ’те калдрму!“

„Море, Марко, ајд на журку!“

Размишља се Маре, размишља. Људи га упорно зову на славље, а не у рат. Како то? Зар народ Сербски да се скупи у толиком броју на једном месту, а да не иду у рат?! Чудно да чудније не може бит. А зашто Срби да ратују са Србима? Гледа ове што парадирају, па виде да они уопште оружја немају. Маре беше мало збуњен. Али, као прави јунак не хтеде ударити на ненаоружане људе. Не хтеде ударити на слабије. А зашто и да удари на њих кад желе само да прошетају?! На крају, као прави јунак и родољуб одложи оружје, те се поносно придружи паради и слављу. Шеташе Марко кроз главни град са свим тим људима, али Ђаво дође по своје. Хорде хулигана ударише на њих.

“Водите љубав, а не рат“.

Не бацајте то камење на народ свој! – говори Марко људима из масе. Али они га не хтеду слушати, већ наставише још агресивније нападати камењем и моткама земљаке своје. Приђе ближе њима Краљевић Марко у жељи да нађе дипломатско решење и умири насилничку страну, ал’ барабе претукоше Марка скоро на смрт.

Запрепасти се Марко доживевши и претрпевши батине од српске руке. Разочара се дубоко у сопствени народ. Подиже главу ка небесима и рече: Кукавичка крв тече венама данашњих “бранитеља“ домовине. Нема леба од овијех Срба, кад јачи туку слабије уместо да их бране. Врати ме Боже натраг горе, јер овде нема живота мени – и поче да плаче.

Врати Краљевића Господ на небеса и каза му мирним тоном – Е Маре батице, рекох ти ја, а ти не хтеде да ме слушаш.

Марко ништа не рече, већ настави сузе ронити…

YOGI BEAR je UBICA

Prvo što čitalac treba da zna o tezi koju iznosim, jeste da je ona smrtno neozbiljna! Iako nastala u prošlosti, kazuje se u prezentu od strane vašeg pripovedača. Kazivač nije jedini tvorac optužbe protiv YOGI BEARa. Ne!

Pripovedač je imao saučesnika (bez kojeg ova simpatična pričica nikada ne bi nastala) u vidu prijatelja iz Niša, čiji identitet insistira na anonimnosti. Sama ideja, dok nije dobila viši smisao – formu tužbe, odnosno naša opravdana sumnja da je YOGI BEAR ubica, rodila se u telefonskom razgovoru pod uticajem 1l vinjaka i 6l piva. E, sad, ko je od kreatora pio pivo, a ko vinjak, potpuno je nebitno za dalji tok fabule. U krajnjoj liniji, suština je da alkohol podstiče kreativnost, što mi dokazujemo ovom pričom, koja mora biti ispričana, a još uvek nije.

Nije, zato što narator previše trtomudi u samom uvodu, koji je apsolutno nepotreban, a možda jednako besmislen kao celo ovo pisanije!?

Želim da napomenem samo još jednu stvar, koju morate da znate. Dragi čitaoče, drži se prve tačke, jer se mi objektivno nimalo ne šalimo, kad smo subjektivno smrtno neozbiljni.

Elem,

kao što kaže sam naslov teksta ’’YOGI BEAR JE UBICA’’, izaziva šok i nevericu kod svih fanova ovog crtanog ’’heroja’’. Logično i sledstveno optužbi, sada sledi bujica pitanja. Kako je to moguće? On, sa onakvim medenim izrazom lica? Nevini meda dobročinitelj, ubica? Gde su vam dokazi? Koliko su pouzdani, ako ih ima? To su najobičnije spekulacije i teorije zavere.

Cenjeni čitaoče, tek sada dolazi naša lucidnost do izražaja! Za razliku od vas, nismo se dali prevariti. Ceo slučaj je izgrađen na plećima jednog naizgled potpuno beznačajnog pitanja, ali od krucijalne važnosti. Esencija cele priče svodi se na ’’ODAKLE BRE YOGI BEARu ŠEŠIR I KRAVATA’’!? Pitanje vredno razmišljanja!

Da je to delo animatora, rekli bi oni koji se prave pametni. Oni prihvataju to obrazloženje prvenstveno zbog sopstvene lenjosti, kao i nedostatka želje, truda i neznanja da detaljnije ispitaju slučaj. Mi, pravi detektivi, takvo objašnjenje iz sasvim razumljivih razloga (dobijanja kredibiliteta aktuelnog slučaja) odbacujemo. Naše malenkosti su u istraživačkom pohodu otišle mnogo, mnogo dalje!

Nacionalni park Jeloustoun (Yellowstone). Prirodno stanište mnogih životinjskih vrsta, od kojih je nekolicina smrtonosna. Između ostalih grizli medved, kao najveći predator. Jedan od nekoliko hiljada koji žive u pomenutom parku, jeste i YOGI BEAR!

YOGI je usmrtio turistu još pre pedesetak godina, po samom rođenju, te ukrao njegov šešir i kravatu. Čik da me neko demantuje, ako može?!

Odakle jednom medvedu šešir i kravata? Ajde, odakle mu? Da ih kupi? Ne može, jer nema novac, a to košta bar 50$. S druge strane, da kojim slučajem nađe neki izgubljeni novčanik sa lovom, ko bi prodao šešir i kravatu jednom medvedu?! Niko!

YOGI je krvoločni ubica! Lišio života jadnog turistu, koji je morao da plati ulaz u Jeloustoun 15$. I dok telo pokojnog turiste truli tamo, vi aplaudirate i navijate za tu životinju, tog najstrašnijeg predatora sa umiljatom facom, licemera i prevaranta koji bi vas iste sekunde usmrtio, neoklevajući ni sekund.

Nesrećni turista je ostavio iza sebe ženu i decu? O njima niste razmišljali ni minut. Kako su se osećala deca nakon saznanja o njegovom nestanku? Majci nimalo nije lako da ih odgaja bez drugog roditelja. A šta je sa njenim osećanjima? Deca, neznajući pravu istinu, verovatno su u međuvremenu zavolela Yogi Bear crtać. Iz epizode u epizodu navijaju za ubicu svog oca, čiji skelet leži tamo negde! Taj podmukli stvor. Gad prljavi. Uvek izmakne ruci pravde!

Ko zna za još koliko života je odgovorna taj do srži pokvareni medved!? Svake godine nekoliko ljudi nestane u ovom nacionalnom parku. Ne budite naivni da ti ljudi umiru od gladi ili kojekakvih drugih gluposti. Šatro izgube se, pa zalutaju. Oni bivaju masakrirani od strane monstruoznog YOGIja, zarad sitosti njegovog manijačno ubilačkog ega. Još koja godina na slobodi i mogao bi bez problema da dobije status ’’one bear genocide’’.

Obratite pažnju na ovaj pogled.

Garantovano drži kreatore crtaća kao taoce. Ti animatori bi kad tad morali da kažu pravu istinu, ali to ne čine zbog konstantnog straha od pogubljenja od strane glavnog zločinca nacionalnog parka Jeloustoun. Već pod prinudnom represijom predstavljaju svog teroristu u najboljem mogućem svetlu. Tome se mora konačno stati na put! Dole vlada!

Želimo da ovaj slučaj ugleda svetlo dana! Hoćemo da se uključe vladine i nevladine organizacije u proces. Aktivisti  reagujte! Ljudi ujedinite se! Pravite grupe, šerujte, razgovarajte…

Tražimo najstrožu moguću kaznu za YOGIja. Doživotna zabrana prikazivanja njegovih crtaća, kao i povlačenje svih artikala sa njegovim likom iz prodaje. Dosta nam je više obmana i laži! Spasimo buduće naraštaje od naivnog mede sa oreolom svetosti.

Želimo da konačno istina ispliva na videlo, iako smo još uvek pijani! 🙂

 

Drugarski, Nikola Ćupas i prijatelj

Plan za ekonomski preporod Srbije

Srbija stagnira na ekonomskom planu, to je više nego očigledno. Nalazi se u najgoroj situaciji od “demokratskih promena“. Mito, korupcija, lopovske privatizacije, tajkunizacija, sistematsko uništavanje institucija, itd, oslikavaju na pravi način sumornu sliku majke Srbije.

Da se ne lažemo, boli penis vladajuću političku garnituru za narod. Zbog tog naroda i reagujem. Želim da mu pomognem, jer sam tako u mogućnosti.

Nudim svoj mastermind plan, sastavljen u samo u nekoliko pasusa, jer mi više nije ni potrebno. Kratko, sažeto i jasno. Pogađa pravo u centar i nesumnjivo bi doneo ekonomski prosperitet ovoj zemlji, pod uslovom da bude opšteprihvaćen.

Dakle, tazmišljajući šta bi moglo da pokrene ekonomski i privredni rast u Srbiji, došao sam do krajnje jednostavne, ali odlične ideje. LEGALIZACIJA MARIHUANE! Ali ne samo upotreba, već proizvodnja. Na prvi pogled to jeste odličan predlog, ali je malo nezreo, neozbiljan i neprihvatljiv. Ubrzo sam odbacio ovu ideju. Međutim, ubrzo mi je sinula nova, koja se temelji na ovoj prvoj, ali mnogo, mnogo bolja, i zapravo genijalna!

LEGALIZOVATI HEROIN! Ponekad se i sam sebi divim.

Ne budite neozbiljni i ne žurite sa odbacivanjem ove divne ideje. Osnova priče jeste da se svi ljudi, iz cele zemlje presele u Beograd, a da se u ostatku Srbije seje mak. Zamislite samo mogućnosti za napredak i razvijanje biznisa, a pritom u celoj domovini buja mak. Uz primenu nekoliko agrarnih mera, malo ulaganja u sisteme za navodnjavanje, uspeh je neizbežan.

Geografski položaj naše zmelje u mnogome potpomaže uspešno razvijanje ovog plana. Svi znamo da je Avganistan glavni proizvođač heroina u svetu. Takođe, poznata vam je i ruta kojom isti taj heroin biva distribuiran do Evrope. Avganistan – Turska – Albanija, Bugarska, Crna Gora – Kosovo, zatim transport preko Srbije. Mojim planom automatski izbacamo iz igre sve ove zemlje, što znači da instant sjebavamo konkurenciju jer smo direktni proizvođači.

Direktna proizvodnja + bliži smo Jevropi od svih prethodno navedenih zemalja, tj niži transportni troškovi = Još jedna ogromna prednost.

Dalje, naš proizvod je daleko kvalitetniji, jer imamo zemlju najviše klase, a i najpovoljniju klimu za proizvodnju maka. U ovom slučaju bi u potpunosti zaživela ona “Vojvodina hrani celu Evropu“. Svakom Srbinu vraćamo ponos i dostojanstvo kakvog nije bilo još otkad je knez Lazar ukokan na Kosovu polju.

Avganistan drži 94% svetske proizvodnje heroina. Jasno je da ih majka Srbija iz cuga sjebava i zauzima lidersku poziciju, a to sa sobom vuče još nešto. Ostvarivanjem monopola, stičemo mogućnost formiranja cene na svetskom tržištu!

Slikano negde u Šumadiji

E sad, mali problem. Pošto ovo nije baš tako jednostvano za sprovesti, a i nije tako lako prihvatljivo, mnoge međunarodne organizacije bi reagovale brzom brzinom. UN, EU, NATO, pa službe DNA, CIA, DEA, FSB bi nam istog momenta lupile embargo i sankcije svake vrste. Vrlo verovatno i novo bombardovanje. Uzurpirani do maksimuma, ali koga briga! Ko će nas sprečiti da valjamo tone i tone preko grane ilegalnim putevima, svakodnevno. I danas se tako radi! Moramo malo da istrpimo, jer se na kraju završava kao s prohibicijom. Na kraju bi Evropa i svet uvideli da nemaju kud, te bi palo pomirenje sa ludim Srbima. Naša pobeda je dvostruka u tom slučaju! Ionako ima pun stojko narkomanskih zavisnika + potencijalnih u toj Evropi, u koju nas teraju. Pa hajde da iskoristimo ukazanu šansu na najbolji mogući način!

BDP se uvećava iz minuta u minut, ekonomsko blagostanje postaje opipljivo, cela zemlja high i svi smo zmajevi. Osećam da bi Čeda Jovanović podržao ovaj predlog na keca – ovo bi trebalo da bude smešno 🙂 I to nije sve! Na kraju, kako to obično biva, poslednja caka.

BUDUĆNOST JE U TURIZMU!!

Zamislite situaciju gde se svi narkomani sveta sjate u Srbiju i da prilikom svake posete ostave ovde bar po 100 evra. Divne li slike. Imamo najjeftiniju, a najkvalitetniju drogu na svetu, Dobitna kombinacija! Ako bi se celo stanovništvo nastanilo u Beogradu, kao što i jeste plan, ostaje dosta prostora za grobne parcele. Predoziranja su vrlo verovatna, ali to znači brdo posla za naše kamenorezačke radnje 😉

Zamišljam realizaciju ove brilijantne ideje. Gde bi nam bio kraj? Celokupan spoljni dug vraćen za manje od godinu dana, devizne rezerve se pune brzom brzinom, a dobit se deli narodu na ravne časti, kao i određeno sledovanje u robi (prema uzrastu, naravno). 🙂

Ovo je gruba skica jednog fantastičnog plana. Do detalja razrađenu verziju poslao sam na adresu predsednika Tome Nikolića. Sada je na redu reakcija vlasti. Što pre staviti na skupštinski dnevni red razmatranje ovog predloga, to bolje za sve nas. A oni (političari), ako su bar malo pametni, usvojiće ovu ideju što je pre moguće. Dokle više da se zadovoljavaju sitnim transportnim procentima, kada mogu da zagrizu mnogi veći kolač!?

P. S. Novo nacionalno jelo – PITA S MAKOM 🙂

Arkan je živ

Verovatno se pitate da li je to novi trač koji lebdi naokolo tražeći prizemljenje, ili pak samo jedna groteska? Srbija jeste plodno tlo na kom bez problema bujaju konspirativne teorije, ali ovo je nešto mnogo veće od toga.

Arkan je usmrtio Cecu, izvršio operaciju promene pola i nastavio da živi kao Ceca! Da krenemo ovako, s neba pa u rebra. U daljem tekstu iznosim na videlo konstruktivno obrazloženje.

Odakle meni ova informacija, pitate se? A možda i ne. Svejedno, primio sam anoniman poziv od jedne osobe. Zbog kontroverznosti teme o kojoj pišem, potpuno je razumljivo zašto ne mogu da vam otkrijem njen identitet. Na samom početku razgovora, ta persona mi je rekla o čemu je reč i zatražila sastanak na bezbednoj lokaciji, podrazumeva se. Osetio sam se kao Bob Vudvord (Bob Woodward) prilikom građenja afere Votergejt (Watergate scandal), a čiji je izvor bio Mark Felt, čuveno “duboko grlo“ (Deep throat), čiji se identitet otkrio tek mnogo godina kasnije.

Neslaganje sa tadašnjim predsednikom Miloševićem, jer je “pokojnik“ navodno sklopio deal sa Haškim sudom o svedočenju protiv Slobe zarad skidanja svog imena sa liste optuženih za ratne zločine u BiH; Uspon drugih kriminalnih organizacija na području glavnog grada kojima je bio konkurencija; Cecino očajno pevanje! Ovo su samo neki od razloga zašto je vođa i osnivač “Tigrova“, ingenioznim potezom prevario svet. Iskoristio je na najbolji mogući način neuspeli atentat na sebe i proglasio se “mrtvim“ – govori mi duboko grlo.

Ako krenemo od sahrane, videćemo da u ovom slučaju ima dosta nelogičnosti. Telo “pokojnika“ nije moglo biti viđeno nijednog trenutka. Imamo svedočanstva ljudi koji su nosili kovčeg, a govore da je bio toliko lagan, da su imali osećaj nošenja praznog. “Njegov’“ grob se i danas danonoćno čuva 24/7, a imamo minimum dva naoružana stražara koji motre na isti.

“Cele nacionale“ dugo vremena nakon obavljenog pogreba, koji je bio dostojan ratnog heroja, nije izlazila u javnost. Nakon brojnih hiruških intervencija, jer ipak su to mnogobrojni i komplikovani zahvati, prosto je bilo potrebno vreme za privikavanje na novi pol, telo, identitet, itd.  Rad sa psihijatrima, koji nije izostao, u ovakvim situacijama je takođe jako važan.

Objašnjenje za nemanje novog partnera, leži upravo u tome, a ne u navodno velikoj ljubavi koju je Ceca gajila prema Arkanu. Svi oni manekenčići i frajeri, koje je povremeno vucarala sa sobom u javnosti, služili su samo u marketinške svrhe, kao i da se otklone postojeće sumnje oko abera koji su počeli da se šire.

Dok sam išao na sastanak, morao sam da promenim tri prevoza, kao što je to činio i Bob Vudvord (Bob Woodward). Time sam bio uslovljen od dubokog grla, što je krajnje logično. Zašto?

Jedno od najvećih kriminalnih carstava na ovom prostoru ostalo je u životu, pod dirigentskom palicom istog čoveka, u drugom telu. Mnogi misle da se imperija raspala, ali ona je krajnje diskretno nastavila svoje postojanje. U međuvremenu, organizacija je još više uvećala svoju moć.

Dalje, jako je interesantan i broj muzičkih nastupa u toku godine, tj broj koncerata koje održi Svetlana Ražnatović. Na prste mogu da se izbroje, a ona(on) naravno, peva na playback. U ogromnoj zabludi žive oni koji misle da su to nastupi uživo – to vam je valjda jasno.

Na kraju, možemo da razumemo i zašto Dobrosav Gavrić (tip koji je navodno usmrtio Arkana, a presuđeno mu je u odsustvu) ne želi da se vrati u Srbiju. Pokušaće da izdejstvuje azil u Južnoafričkoj Republici, ne zbog služenja zatvorske kazne od 35 godina na koliko je osuđen ovde, već bojazni koja dopire iz osvetničkog daha, glavnog aktera ovog članka. Gavrić je pokušao da usmrti Željka Ražnatovića i nije uspeo. Njegova bezbednost je više nego ugrožena, ma gde bio.

Ostaje još samo da odgovorimo na jedno pitanje. Ko zapravo obitava u Arkanovom grobu? On? Ona? Ili možda neko treći? A možda je sve ovo plod moje mašte. Prosudite sami. 🙂