Ser Bata Gašić i njegov greh

Javnost Srbije se s pravom poprilično uznemirila nakon skandalozne izjave Ser Bratislava od Kruševca prilikom davanja intervjua u Trsteniku, dok je pre nekoliko dana obilazio pogone Prve petoletke. On je reagovao manirom pravog srednjovekovnog viteza kada je u svom primitivnom pokušaju da bude duhovit izgovorio ’’Volim ove novinarke koje ovako lako kleknu’’, nakon što je novinarka B92 Zlatija Labović, čučnula ispred ministra kako bi se sklonila iz kadra snimatelja. Šteta što Gašiću ranije nisu skrenuli pažnju bar njegovi botovi okruglog stola, možda bi naučio da je seksistički viteški kodeks koji gaji zvanično prevaziđen još u XIX veku, bar sa emancipatorskog stanovišta. No, upravo usled deficita emancipatornih politika u vladajućoj ideologiji, nastaje prostor za reflektovanje mačizma kroz demonstraciju moći iz privilegovane ministarske pozicije.

Nakon što je pokušao da ponudi građanima i novinarki B92 izvinjenje, uz moljenje da mu ’’veruju da se zbog izjave iskreno kaje’’, nije mu trebalo mnogo vremena da se sam demantuje, jer je na jučerašnjoj medijskoj konferenciji pročitao unapred pripljemen tekst, bez ostavljanja mogućnosti novinarima i novinarkama da mu postave pitanja. Zašto je onda organizovana konferencija za novinare? Verovatno da se izvini, Vučiću. Ali, čak i da smo mu na trenutak poverovali, takvo bahato ignorisanje u ovom trenutku nas razuverava tobožnje iskrenosti tona njegovog izvinjenja. To ignorisanje ne predstavlja samo odsustvo moralne odgovornosti, već i drsko nastavljanje jednog pogrešnog funkcionalnog patrijahalnog obrasca.

Kada smo kod ’’davanja’’ prostora za polemisanje o ovom problemu, interesantno je napomenuti da u glavnim kruševačkim medijima ova vest nije objavljena. Glavni gradski sajt krusevac.rs, kao i doskorašnji javni servis rtk.rs (Radio televizija Kruševac), nisu uopšte preneli najviralniju vest u poslednja tri dana. Cela zemlja o tome bruji, a kruševačkim  medijima[1] nigde ni reči. Oni poganog jezika rekli bi da je to cenzura (sic!). Ako se budete dodatno potrudili, videćete da na pomenutim sajtovima ne postoji nijedna vest u kojoj se bivši gradonačelnik Kruševca pominje u negativnom kontekstu od trenutka kada mu je dodeljena ministarska fotelja. Sasvim je razumljivo što objave nema na televiziji Plus – ona je ipak u vlasništvu Gašića.

1
preuzeto sa blic.rs

Uvidevši da mu je partijski zamenik pao u trenutku istine, kompletnoj priči se vrlo brzo priključio i premijer Vučić, jer zicer prilika za ubiranje poena kod šire javnosti se ne propušta. Predsednik vlade je najavio smenu ministra. Iako nema zakonska ovlašćenja da smenjuje ministre, jer to može da učini samo Skupština na predlog vlade (ukoliko sam ministar ne podnese ostavku), nesumnjivo možemo da očekujemo ubrzano pronalaženje tehničkog rešenja Gašićevog razrešenja (što je dobro!), ali samo iz razloga što premijer koristi situaciju za političko profitiranje i jačanje svoje pozicije (što nije dobro!).

U tom kalkulisanju Vučić kaže „Gašić je taj posao obavljao bolje od mene, obavljao je posao 10 puta bolje od onih koji ga kritikuju“, te nam jasno stavlja do znanja kako ocenjuje njegov dosadašnji (ne)rad. Tako je u daljoj odbrani člana svoje vlade kazao ’’Postavljao sam sebe kao štit, i uvek sam dobro uradio, štitio sam ih od lažnih napada i optužbi. Time sam štitio Srbiju i državu, ali oko ovoga ne mogu da pronađem ni izvinjenje, ni opravdanje’’ što direktno implicira da je najveći Gašićev prestup tokom ministrovanja jedna prostačka izjava, i to svakako jeste skandal sam po sebi. Međutim, davanjem epske dimenzije tom ispadu ima za cilj perfidno potiskivanje dosadašnjih mnogobrojnih afera najkompromitovanijeg ministra u ovoj vladi. Umesto da je ranije smenjen za daleko ozbiljnije slučajeve (helikopter, sukob interesa, itd), sada krajnje ironično biva lišen funkcije zbog verbalnog delikta. Onomadnje ’’Ne dam Gašića’’ transformisalo se u: Dobro, evo vam ga sad, ali za bezveze.

Vučić je morališući napao Gašića zbog seksizma rekavši ’’Moramo da zaštitimo sve žene u Srbiji, to je bila loša poruka za sve žene i kada sam postao premijer, rekao sam da će biti moderna, pristojna zemlja. To je zemlja u kojoj se ne verđaju žene, u kojima nema mačizma i seksističkih uvreda“. Mora se priznati da je pomalo čudno što kritika iz moralne pozicije dolazi od nekog ko je o svojoj bivšoj ženi rekao „Ženu mnogo volim i ni za šta na svetu ne bih je menjao. Naprosto je obožavam. Kao ličnost veoma je suzdržana i odmerena. Nikada me ne pita gde idem i kada se vraćam. A ona ne ide nigde bez svoje dece i bez muža. S drugaricama u kafić izlazi kada ocenim da je u pitanju neki prikladan datum.“ Nije se to dogodilo tako davno, a možda je samo istrgnuto iz konteksta sve što je premijer izgovorio u prošlosti, ko će ga znati. Ovaj problem ozbiljnijim čini njegovo besprekidno prisustvo, odnosno trajanje, i smena jednog ministra ga ni na koji način ne rešava, što ne znači da Gašić treba da ostane na toj poziciji. Naprotiv, i kad ode, javni diskurs ostaje i dalje zagađen, kao i sistem koji sve to reprodukuje.

’’Nadam se da će Gašić za godinu ili dve moći da se vrati u javni život, sa većim legitimitetom, jer je podneo žrtvu koji drugi nisu“, što znači da se vladajuća politička garnitura bazira isključivo na apsolutnom poverenju i odanosti premijeru, koji ima moć da amnestira činovnike po želji. Kakvu je žrtvu podneo Gašić, niko sa zdravim razumom ne zna. S druge strane, ono što sigurno znamo jeste da žrtve definitivno nisu podnele Gašiće. U tom smislu, najtačniju konstataciju aktulene priče dala je upravo novinarka B92 Zlatija Labović, kada je izgovorila da je to ’’Izjava koja obeležava jedno vreme’’. I ne samo da obeležava, već i određuje.

1. Lokalni mediji nisu objavili vest od trenutka kada je Gašić dao izjavu do 09. 12. 2015 u 11h:30min kada je poslednji put pristupljeno pomenutim sajtovima.

Advertisements