Studenti položili proteste u aprilskom roku

Evropski protestni talas je nakon Britanije, Belorusije, Rusije, Rumunije stigao i u Srbiju. Nakon što su u nedelju 2. aprila održani izbori za predsednika republike, na kojima je u prvom krugu pobedio kandidat vladajuće stranke i aktuelni premijer vlade Aleksandar Vučić – u Beogradu, Novom Sadu i Nišu nekoliko hiljada mladih je izašlo na ulice da izrazi svoje nezadovoljstvo na ’’protestu protiv diktature’’ – kako je događaj nazvan na fejsbuku. Spontano organizovanje usledilo je i u drugim gradovima širom zemlje. Pored Čačka i Kragujevca u kojima se okupilo po hiljadu ljudi, održani su i manji protesti u više od deset gradova.

Mejnstrim mediji za sada uspešno ne pridaju potreban značaj ovim događajima, jer na većini portala protesti nisu udarna vest, uključujući i sajt RTS-a, koji je, podsećanja radi, medijski javni servis svih građana i građanki Srbije. Pored toga, istovremeno održavanje ovolikog broja paralelnih protesta dešava se prvi put od dolaska Vučića na vlast. Iz tih razloga, ovakav odnos medija prema trenutnim dešavanjima još jednom nedvosmisleno potvrđuje prisustvo cenzure, a samim tim i nebrigu za javni interes.[1] Taj kontinuitet medijske poslušnosti traje godinama unazad, a činjenica da Vučić medije za ličnu i promociju[2] svake druge vrste koristi kako mu se prohte, doživljava vrhunac u kampanji, pošto je bez konkurencije bio najzastupljeniji kandidat. Tako je kompletan izborni proces samo simulacija demokratičnosti, gde izostaje reagovanje institucija, koje su takođe pod kontrolom sadašnjeg premijera-predsednika.

Kada određeni društveni problemi ne mogu da se reše institucionalnim putem, protesti u potpunosti postaju legitimno sredstvo pružanja otpora, a posebno u slučajevima protiv autoritarnih režima kao što je Vučićev. Iz tih razloga, ova zbivanja su od izuzetne važnosti jer je nefunkcionalnost parlamentarizma otvorila polje vanparlamentarne borbe. Najbolji dosadašnji i još uvek aktuelni primer takve vrste jeste Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, koja duže vreme bije bitku šireći socijalni i politički front.

Ono što u velikoj meri svakako ohrabruje jeste da su nosioci ovih protesta uglavnom mladi. To ni u kom slučaju ne treba da iznenađuje zato što najveći procenat nezaposlenih u ovoj državi pripada upravo toj društevnoj grupi. Otuda imamo ispoljavanje besa ne samo zbog rezultata (neligitimnosti) izbora, već i zbog socijalne katastrofe u koju nas neoliberalna ekonomska politika ove vlade neprestano gura.

Ovde je važno podsetiti javnost na nekoliko bitnih događaja iz prethodnog meseca. U jeku predsedničkih kampanja, radnice fabrike Fori tekstil protestovale su zbog dvanaestočasovnog radnog vremena dva puta nedeljno kao i zbog neplaćanja prekovremenog i noćnog rada; radnik Fabrike šinskih vozila ’’Goša’’ iz Smederevske Palanke izvršio je samoubistvo na radnom mestu jer ’’nije primio najmanje 15 plata’’; Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije održala je 31. marta jednodnevni štrajk, gde je 400 škola stupilo u štrajk, od čega je u 153 škole bila potpuna obustava nastave. U tom kontekstu, ovi protesti predstavljaju akumulaciju nezadovoljstva taloženog duži vremenski period, i na taj način ne smeju da se zadrže isključivo protiv Vučića kao pojedinca.

Protesti jesu delotvorni jer razbijaju stege i oslobađaju prisutni strah okupljajući veliki broj ljudi koje pogađaju zajednički problemi. Obični obespravljeni ljudi razmenjuju informacije i iskustva, te se na taj način ohrabruju u borbi za svoja prava. Režimska tabloidna mašinerija pokušala je da proteste okarakteriše kao još jedan pokušaj destabilizacije Srbije od strane Soroša i njegovih plaćenika, ali i da organizaciju pripiše[3] Saši Jankoviću i Vuku Jeremiću – što je notorna neistina. Kompletnu priču pokrenuli su nezavisni studenti i studentkinje koji su se više puta jasno ogradili i distancirali od postojećih političkih partija. Zato ne treba gajiti sumnje da ovo nije autentična reakcija odozdo.

Iako su tek počeli, svakako treba postaviti pitanje koji su krajnji dometi ovih protesta? Izlazak na trgove i ulice svakako pomaže do određene mere, prvenstveno na osnaživanju ljudi, ali, šta dalje? Svođenje na puko iskazivanje nezadovoljstva, tj na proteste radi protestovanja, bez jasne političke artikulacije uglavnom vodi u ćorsokak. Međutim, studenti Novosadskog i Beogradskog univerziteta napravili su važan korak napred formiravši predlog zahteva,[4] uz pozivanje na održavanje protesta do njihovih ispunjenja. Ubrzo nakon toga, Katarina Antonić iz Studentskog pokreta Novi Sad saopštila je javnosti ’’smenu kompletne vlasti, na čelu sa Aleksandrom Vučićem’’, kao dodatni zahtev. Nadovezujući se na to, Antonić je još kazala ’’Ne samo smena ljudi, ono na šta više ne želimo da pristanemo je politika koja uključuje pljačkaške privatizacije, smanjene plata penzija, urušavanje zdravstva, školstva… Mi ćemo u narednom periodu raditi na tome da se povežemo sa radnicima, sindikatima i da nađemo kompromis i zahteve iza kojih ćemo moći svi da stanemo’’.

Ova izjava je pre svega jako, jako hrabra. Ne samo zato što je uperena direktno protiv Vučića, već pre svega što jasno upućuje poziv ostalim potlačenim i marginalizovanim grupama uz otvaranje prostora za saradnju sa manjim političkim subjektima sa margine koji zastupaju iste i/ili slične ideje. Kako se u skorije vreme očekuju najavljeni protesti sindikata vojske, policije i radnika, kao i Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, na pomolu je svakako period aktivnije političke participacije ne samo studenata, već svih građana i građanki voljnih da se bore. Upravo zato je nužna konkretna radikalizacija protesta, a uz dobru koordinaciju i pronalaženje zajedničkog ideološkog minimuna, potencijal ove mladalačke menjalačke energije je neosporno veliki.

Tekst je prvobitno objavljen na portalu noviplamen.net

[1] Zbog neprofesionalnog izveštavanja medija o protestima reagovao je i NUNS.

[2] Prepodne se pojavljivao kao premijer, a popodne kao predsednički kandidat, dok se u večernjim insertima informativnih emisija pojavljivao u obe varijante.

[3] I Vučić je pozvao Jankovića i Jeremića da preuzme odgovornost za proteste.

  1. [4]Smena članova RIK, zbog nepoštovanja odluka Ustavnog Suda
  2. Smena članova REM zbog nereagovanja na više stotina prijava
  3. Smena Maje Gojković, predsednice Narodne skupštine, zbog blokade rada Narodne skupštine
  4. Smena glavnog i odgovornog urednika RTS-a i urednika informativnog programa RTS-a, zbog režimskog izveštavanja i neravnomerne zastupljenosti kandidata
  5. Smena v.d. glavnog i odgovornog urednika prvog programa RTV, i v.d. direktora programa

 

Bajka o keruši i sedam malih Vučića

Bila bi ogromna šteta da šira javnost ostane uskraćena za ovu fantastičnu kratku priču, čija vrednost dodatno dobija na značaju zbog veoma osetljive teme, pogotovo u ovo vreme aktivne cenzure od strane vlasti. Bio sam slobodan da napišem prefiks fantastična, ne zato što ju je napisao moj prijatelj, već što to zaista jeste, a verujem da ćete ubrzo svi nakon čitanja deliti moje impresije. Uživajte.

Bila jednom jedna keruša. Nije imala sedam malih vučića, ali su se oni rado pozivali na nju, davajući tako i sebi legitimitet za ostanak na vlasti. Keruša je bila izubijana od svih ratova koje su povodom širenje tora vodili lažni pastiri, a umalo se nije i utopila za vreme jedne poprilično opasne oluje. Dok je oluja trajala, vučići su prestrojili jaganjce, ovce i ovnove i zavapili:

– Naša majka keruša se davi i vi, braćo, koje je ona svojom krvavom sisom prehranila, potrčite da joj pomognete.

Jaganjci, ovce i ovnovi se zaleteše da izvuku kerušu iz pomahnitale reke lažne sigurnosti. Par jaganjaca koji su malo srknuli rakije sa đavolovog vimena se prokuražiše i rekoše:

– Skačemo, trčimo, a vi, padajte, braćo.

Najstariji vučić, onaj što je umeo da čita i iz rata i iz mira, tada im reče:

– Neću ni da vas udostojim vašeg prisustva. Vidite ovu lopatu…godinama su me zbog nje ismevale one žute hijene i onaj olinjali vuk što mrda iznad svakog brda, a i ravne gore kako Tanjug javlja. Sve sam ja ovo predvideo da će se desiti. U stvari nisam. U stvari, bolje da ćutim i da reč preuzme moj i kerušin sin. Vučiću, izvoli.

Sigurnoj obali, sa jednim jaganjcem ispod miške, priđe tada sin od najstarijeg vučića i one keruše koja se davi već godinama, ali sad poče i prskati vodu od sebe i tako remetiti zakon Tora i topuza. Poče da priča, ali sve se smerno snebiva:

– Eto, jaganjci, našao sam ovog malečkog kako se davi pored keruše, pa iako ne volim o tome da pričam, moram, šta ću… Zatrčao se mališa da pomogne, ali nije prvo pitao savet vučića za ovakve situacije. Pomoć nam je neophodna da izbavimo kerušu, ali morate da shvatite da je neophodno da se pridržavate zakona o plutajućim kerušama. Ponoviću još jednom: Ako se ispostavi da plutanje subjekta doprinosi građenju ograde tora, nije baš neophodno zatrčavati se na svoju ruku i izvlačiti ga iz vode. Što se tiče zakona lopate, neka vam objasni ovaj vučić koji mi je ispao iz zadnjice. Vučićeviću, izvoli.

– Hvala, komandante čopora – zahvali se milozvučno sledeći vučić i obrati režeći jaganjcima: – Stoko! Gamadi jedna! Pa, vi ste jedne negativne i nepismene nule! Pa, vi ste, bre, za pečenje kojim su me odavno kupili! Nećemo ni da vas udostojimo vašeg prisustva. Vidite onu lopatu u staroga vučića? To je za vas koji pitate umesto da pomognete vučićima da svi zajedno živimo od suza u kojima se keruša davila, davi, a uz pomoć časnoga mi krsta i daviće!

Vučići počeše zavijati ka jaganjcima toliko glasno da im se i ovce priključiše. Na kraju i izmlatiše one brbljive jaganjce, ali ne pre nego što ih dobro uvaljaše u blato.

Keruša, zaboravljena u srcima od tolikog mućkanja njenog imena po svakojakim ustima, bezuspešno zamlatara šapama pokušavajući da se izvuče iz vode. Iako su jaganjci napravili do reke čitavu stazu od žutih cigala, kako padne noć, tako i vila poruši sve. Neke ovce i ovnovi kažu da onaj ko od jaganjaca sagleda vili osmeh, nosiće na sebi prokletstvo znano i kao: Nije veseo duh taj koji kerušu spasi, nego pravilo „ćuti i pasi“!

Tri su dana vučići većali da li treba kakvu žrtvu prineti da se vila umilostivi. Poslaše vučića odgovornog za bezbedno širenje dezinformacija i kulturno konzumiranje jaganjaca da se obrati onima što su prvo pitali, a tek onda u vodu skakali.

– Jaganjci… – poče čupavi vučić, ali mu tu zastade knedla u grlu, pa umesto njega nastavi vučić zadužen za bezbednost vučića i samo vučića.

– Vaše žrtve će biti neprežaljene i keruša, kad je jednog dana osušimo, zavijaće svake godine vaša imena. U stvari…pošto vas ima mnogo…neka se, ipak, sve zavija o vučiću, jer na živima svet ostaje, a uvek je i bolje zavijati o, nego ka.

– To je lepo – reče jedan od jaganjaca – ali, da li biste mogli da izbegnete našu smrt tako što ćete spasiti kerušu?

Vučić zadužen za napajanje tora električnom energijom priđe jaganjcima i poče besedu:

– Daleko bilo. Vi ste Kadinjača našeg doba i Svetli grobovi kojima ćemo napajati naše buduće Krvave bajke.

– Ali, kada odemo, vi ćete znati da nismo morali da umremo, da ste nas žrtvovali – reče jaganjac.

– Opraćemo šape u plićaku, jaganjci. Napravićemo od Obrenovca Golgotu, a ne našu sramotu – rekoše vučići, složno kao jedan…sedmoglavi.

I živeli su srećno do kraja tuđih života.

Pitate se šta je bilo sa kerušom, ovcama, ovnovima i preživelim jaganjcima. Ne pitajte se ako je oko vaših misli tor ograđen bodljikavom žicom u kojem možete samo virtuelno da budete slobodni.

Naravoučenije priče dopišite sami, ako verujete da je ovo ipak bila basna, a ne realnost. Ostali: niste sami i ništa novo vas nije naučila sedmoglavost vučića.

Autor: Miloš Živanović

Glasovna promena PPV u PV

Svi znamo ko će posle izbora biti novi premijer. Vučić. Trebaće mu samo jedna stranka kao saveznik koja pređe cenzus kako bi mogao da formira Vladu. Ne sumnjam da će lako pribaviti taj privezak, jer bi svi hteli u vlast. Nego, narod se ili pravi, ili je stvarno zaboravio, ili se pak oni koji su trenutno na pozicijama moći đavolski trude da propagandom i populističkim potezima nastave sa revizijom sopstvenih biografija.

Znate šta znači odlazak nekome na sahranu. Odavanje pošte bivšem gazdi, Slobodanu Miloševiću. U Vladi Mirka Marjanovića, Aleksandar Vučić je vredno služio kao Ministar informisanja.“Za vreme tog ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po tome što je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se pisanje kosilo sa politikom režima Slobodana Miloševića, kao i gašenju redakcija “Dnevnog telegrafa“, “Evropljanina“ i “Naše borbe“.

slobina sahrana

Beskrupulozan i licemeran. Službovao je režimu koji je ubio Ćuruviju, a sada obećava konačno razrešenje tog slučaja.
ćuruvija

Ogroman bezobrazluk jeste nazivanje ekstremistima sve ljude koji se protive njegovoj diktaturi.
@adzo83: “Vucicu, secam se da si podržavao Veliku Srbiju. Jesam li ja ekstremista?“

Sećate li se ovih pretnji i pozivanja na zločin?
http://www.youtube.com/watch?v=UGqv9CJbd3U&hd=1

A da je podržavao Veliku Srbiju – jeste. Međutim, tek tako, preko noći, pravi zaokret za 180 stepeni.
http://www.youtube.com/watch?v=KPkKY4en_vQ&hd=1

Kod nas ljudi su ljudi lakoverni i veruju u velike transformacije i preobražaje. Sada ti isti, koji su se ‘’promenili’’ (promenili politiku), dele lekcije iz morala.
@BobLebowski: “Savet. Budite sada sa Obrazom, Dverima, 1389 i slicnim fašistima a onda se za par godina promenite i postanite moralna gromada.“

Naravno da SNS, stranka koju predvodi Vučić nema obraza. Učili su zanat od Slobe, bili su na vlasti devedesetih. Davanje ljudima u toku izborne kampanje pakete sa brašnom i uljem jeste knjiški primer vređanja i ponižavanja stanovništva ove zemlje.
@tanja_henry: “SNS Slobizacija izbora tipa evo vi brašno, ulje i prašak za veš da glasate za nas, je tako nemamo obraza i time se dičimo da je to pretužno.“

Pošto je populističkim potezima, lažima i obmanama stekao visok rejting, na ovim izborima želi da kapitalizuje tu popularnost u potpunosti. Želi da postane apsolutni vladar.
@srecniprinc: “Jozef: A ovo je Vučić. On je izmislio svoju poziciju u Vladi i raspisao sada vanredne izbore da bi uzeo većinu. Boris: Misliš kao nacisti?“

Njegova borba protiv korupcije nema rezultata. NEMA! Jer, za skoro dve godine koliko je na vlasti mi imamo 0 (nula) osuđenih! Poštedite me priča o pokrenutim postupcima i onog ’’dajte nam sada glas da odlučno privedemo borbu kraju’’. Šta je sa 24 sporne privatizacije? Šta je sa hiljadama drugih privatizacija? Ne, on i njegovi nastavljaju pljačku tamo gde su ovi prethodni stali.
v10

Šta je sa medijskom cenzurom? Sama svadba nije toliko bitna. Da li ste svesni kolika je moć u rukama jednog čoveka koji je direktno uticao na zabranu pisanja o tome svim medijima!

A slučaj Feketić? Doduše, tu su se malo zafrknuli, mislili su da mogu da cenzurišu internet. Neki su pokušali da stanu u odbranu SNSa govoreći o tobožnjim autorskim pravima RTSa i odluci da povuče snimak. Ne! Tu nije bilo reči o autorskim pravima. Pojavilo se nekoliko postova, na internetu naravno, gde drugde, koji su objasnili zašto je to bila klasična cenzura. Pročitajte ovde.

Da li je bilo dana kada ga nije bilo na tv-u? Naravno, on je uvek hvaljen od strane prodanih dupeuvlakačkih medijskih kuća. Niko bre ne sme da napravi kritički pristup.
@duplavaga: “Sutra Vučić u #teškareč. Konačno da čujemo i neko drugo mišljenje!“

Ustvari, za sve se pita on. Na svim mogućim kanalima, u svakom mogućem trenutku. Za svako dešavanje u zemlji čeka se prvo njegovo mišljenje. Ne bi me čudilo da krene da se pojavljuje i na vremenskoj prognozi.
tri vucica 2

Grom 1 i grom 2 ne predstavljaju pravu i odlučnu borbu protiv narko kartela i organizovanog kriminala. 20kg marihuane? Dajte, molim vas.

Apsolutna vladavina Vučića se priželjkuje.
@sloba_milosevic: “Raduj se, narode! Još samo malo i Aleksandar Vučić će “imati neometanu mogućnost da sam odlučuje o tome kako želi da Srbijai zgleda“.“

Ustvari, to zapravo izleda ovako:
https://www.youtube.com/watch?v=GiwKb-x7wXQ

Politička klasa je potčinjena interesima krupnog kapitala. Potčinjena je istim onim tajkunima čija hapšenja i ispitivanje imovine najavljuju u svojim kampanjama. I svi do jednog su lupeži i prevaranti. Svi. DS, SPS, NDS, LDP, DVERI (oni su fašisti), URS, DSS, SRS, 1389 (oni su fašisti), Treća Srbija (i oni su fašisti), i ostali. Nema razlike.

Kako stvari stoje, izgleda da je izlazak na ulice neizbežan. Drugo rešenje ne postoji.

 

ON

13. mart 2014, Skok u blisku budućnost! BREAKING NEWS: Svi svetski mediji prenose da iz dalekog, dalekog svemira, udaljenom milionima svetlosnih godina od nas, iznenada dolazi moćna flota metalik roze i debelih aliena da pokore i unište Zemlju. Stanovništvo planete je u haosu. Jedni se mole, drugi plaču, treći odlaze u planine i formiraju komune, dakle opšti metež. Apokalipsa u najavi.

Predstavnici/ce svih država zasedaju po hitnom postupku u UN, u nadi da pronađu rešenje protiv tehnološki mnogo naprednijeg neprijatelja. Obama kenja o pronalaženju demokratskog rešenja, ali bez konkretnog predloga. Putin zadržavu svoj jedini tupavi izraz lica još od kada se pojavio na javnoj političkoj sceni, ispijajući najbolju rusku vodku izvađenu iz posebnog šteka za ovakve prilike. Kameron dobija proliv na nervnoj bazi dok ispija popodnevni čaj od nane s mlekom. Oland pokušava da nabode čačaklicom sitne parčiće francuskog masnog sira, a na pamet mu ne pada da se lati vinske čaše, jer mu od stresa nenormalno drhte ruke. Hu Đintao i Kim Džong Un govore kako će smaknuti sve one koji se ne budu dostojni borili protiv okupatora. Merkelova pokušava da zadrži svoju smirenost i hladnokrvnost, ali ne polazi joj za rukom. Htela bi i sama da učestvuje u borbi, ali ne može zbog štaka. Kako sednica odmiče, počinje da se javlja panika među učesnicima. Galama i metež počinju da vladaju sednicom. Ban Ki Mun pokušava da smiri ljude, ali bezuspešno. Svađe i psovke pljušte na sve strane. Svetski lideri su na trenutak zaboravili važnost sastanka. Obračunavaju se međusobno na nacionalnom nivou produbljujući sve više verbalni konflikt, koji preti da izazove fizičke sukobe na licu mesta. To je trajalo neko vreme. I taman kad je Putin izazvao Obamu na dvoboj, sa drugog kraja stola neka visoka prilika velikih usana lupi snažno rukom o astal. I odjedared svi zaćutaše.

To je bio on. One, only and the great Alexandar Vučić!

– DOSTA! – razdra se Aca i svi počeše da trepću od straha. Polagački se podiže u standardnu pozu koju zauzima prilikom obraćanja.

Gospodine Obama, slobodno možete da sednete dok ja pričam.

– Biću kratak. Nemam ja vremena da se ovde zevzečim sa vama. Postoji još puno stvari koje moram da odradim za svoj narod. A ja mnogo radim, i ne znam kako ću sve da postignem. Ali, meni je narod Srbije dao podršku, a građani Srbije znaju kome treba da daju glas. I prepoznaće to građani Srbije već na predstojećim izborima…

– Ali, gospodine Vučiću, oprostite što vas prekidam, nama preti uništenje – stidljivo će Merkelova – i oprostite još jednom.

– Znam Angela, zato sam i došao ovde. Ja ću da spasem planetu! Ne treba mi niko. I to ne činim zbog vas, već za svoj narod, a oni će prepoznati ko se bori za njegove interese već na predstojećim izborima. A tajkunima i ostalim prevarantima imam da poručim da oni nikad neće biti jači od države. Ovi vanzemaljci su ništa naspram onog snega u Feketiću onomad. Gospodo, ja vas sada napuštam. Doviđenja.

Super V u akciji!

One, only and the great Alexandar skinu kravatu i odelo sa sebe, i dok si reko: keks, napusti zgradu UN-a. Lideri/ke se zbunjeno gledaše, a za to vreme Super V razbuca očas posla svu tu gamad koja se nameračila na našu planetu, a samim tim i Srbiju. Možda je ovo bio neki međugalaktički genocid, ali to je sada već druga tema…

Elem, narod Srbije kako to uvek biva kad god se ostvari neka velika pobeda van granica zemlje, organizuje doček ispred skupštine. Dočekaše naš narod Super V-a i proslavljaše do kasno u noć, a nakon toga svi odoše gladni i žedni svojim kućama kako i dolikuje…